ОТИСЦИ УМЕТНИКА НА ПАПИРУ: Дела великог формата Ђорђа Ивачковића у београдској галерији "Рима"

М. КРАЉ

27. 11. 2020. у 08:43

ОТИСЦИ УМЕТНИКА НА ПАПИРУ: Дела великог формата Ђорђа Ивачковића у београдској галерији Рима

Ђорђе Ивачковић / Фото Галерија "Рима"

ДЕЛА настала током једне од најзначајнијих епизода у биографији Ђорђа Ивачковића (1930-2012) - када је на четвртом Међународном бијеналу младих уметника 1965. године у Паризу био заступљен у селекцији земље домаћина, од данас ће се наћи на изложби у београдском огранку Галерије "Рима", у Париској улици.

Свечаног отварања неће бити, а од 16 до 18 часова премијерна публика ће моћи да обиђе поставку, у мањим групама.

Учешће на Бијеналу био је први велики успех који је остварио Ивачковић, тада још непознат као сликар у Југославији и Београду, из кога се доселио у Париз 1962. Наступио је заједно са још седморицом француских уметника у пространом холу Музеја модерне уметности града Париза, а изабрали су их тамошњи млади ликовни критичари. За ту прилику Ивачковић је урадио серију слика највећих димензија у читавом његовом опусу. Четири дела (260 пута 240 центиметара), настала током августа 1965, пронађена су у породичној заоставштини уметника у Паризу и чине језгро радова заступљених у "Рими".

Са поменутим радовима почиње Ивачковићева пракса сликања у великим форматима, што је имало трајни утицај:

- Да би овладао површином Ивачковић је велике табаке папира полагао на под атељеа и сликао крећући се око и преко њих - пише у каталогу изложбе Невена Мартиновић, ауторка поставке и кустоскиња "Риме". - Сликарски поступак је захтевао уметников потпуни телесни ангажман јер је само кретањем Ивачковић успевао да досегне до свих делова подлоге. Последично, ово је стваралачки процес приближило појединим аспектима сликарства акције.

Како наводи историчарка уметности, "спорадични отисци ђонова ципела или дланова - сведоче о слици као документу уметниковог динамичног физичког присуства, као резултату његове акције у простору".

Рођен у Хоргошу 1930, Ивачковић је завршио Архитектонски факултет у Београду, а тек у Паризу одлучује да му сликарство буде животни позив. Велика пасија била му је џез и свирао га је на клавиру. Приредио је више од тридесет самосталних изложби, од којих је последња била у "Рими" у Крагујевцу. Преминуо је у Паризу 2012. године. Дела му се данас налазе у Музеју савремене уметности, Народном музеју, Центру Помпиду у Паризу, и угледним приватним колекцијама у земљи и иностранству.

ПОЗИВ ИЗ БЕОГРАДА

НАСТУП на Бијеналу, позиционирао је Ивачковића у париским уметничким круговима, али се на овој смотри догодио и сусрет са југословенском делегацијом, после чега је уследио позив за излагање у Београду. Тиме је Ивачковићево апстрактно сликарство укључено у токове српске и југословенске савремене уметности.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)