ЛИЧНИ СТАВ: Љоса и НАТО

РАЗГОВОР са перуанским нобеловцем Мариом Варгас Љосом, објављен у додатку Култура ("Новости", 10.11.2020) наставак је доброг пријема његове личности и дела у српској култури.

Фото И. Маринковић

И не само у њој. Председник Србије Томислав Николић је примио Љосу 22. јуна 2015. године и с њим срдачно разговарао о распаду Југославије, Латинској Америци, емиграцији, о проблему Косова и Метохије. Том приликом председник Србије је перуанском нобеловцу поклонио књигу "Хришћанско наслеђе на Косову и Метохији - историјско и духовно средиште српског народа". Исте године, Љоса је потписивао своје књиге српским читаоцима који су стрпљиво чекали у реду.

Дакле, дочек перуанског новеловаца у Србији био је на високом нивоу пријатељства.

Неупућен посматрач би рекао да је велики пријатељ Срба. Међутим, онај упућени памти да је у време НАТО бомбардовања 1999. године, на страницама шпанског "Паиса", Љоса у својим колумнама подржавао агресију на Србију како би "спасли Косоваре од уништења". Ишао је и даље, па је окривљавао НАТО што није започео своје бомбардовање 1990. године. А у "Паису" од 11. априла 1999. године о Србима пише да су злочинци и пореди их "са холокаустом, и оним што је починио Хитлер".

Како да се поставимо према перуанском нобеловцу и његовој некадашњој слици Срба и Србије? Он није ни Бил Клинтон ни Тони Блер. Разлика између њега и њих је у томе што су они доносили одлуке о бомбардовању, а он је у јавности оправдавао њихову одлуку. Западни политичари су огољено деловали, а он и други подржаваоци бомбардовања (као немачки филозоф Хабермас) своје јавно опредељење су "заклањали" уметничким или научним делом.

То практично значи да је однос према његовом политичком ставу посредован стваралачким делом, док је код Клинтона и Блера директно политички. Ову двојицу ћемо увек памтити као извршиоце агресије, а Љосу као књижевника чији апел за бацање бомби на Србе пада у заборав. Томе доприноси и данашња Љосина критика лажних вести, чиме се заобилази некадашња (1999) производња лажних вести. Данас је општепозната лаж о "хуманитарној интервенцији" НАТО пакта и није тешко критиковати ту нечувену агресију на нашу државу.

("Власт фабрикује највеће лажи", говори данас Љоса) Није био потребан велики мисаони и морални напор да се и онда препозна та лаж. Али, наше време је време великих и брзих моралних преокрета појединаца, група и власти.

Дакле, како се данас у Србији поставити према Љоси? Сигурно не као према Хандкеу. Неко ће читати његове књиге, неко неће. Свака књига чека свог читаоца на полицама књижара. Шта опредељује читаоца да изабере баш ову или ону књигу? Одговор се креће у оквиру читалачких права, данас и овде. Дело које је књижевна критика високо оценила, један круг читалаца има право да не прихвати. Друга рецепција се може именовати као идеолошко-политичка: читаоци не одвајају књижевну вредност дела од идеолошко-политичког деловања књижевника? Загонетку рецепције још дуго ћемо одгонетати.

Препоручујемо

Култура

0 2

НАШЕ КУЛТУРНО БЛАГО САЧУВАНО ОД ЗАБОРАВА: Дело Уроша Предића "Свети Георгије" први пут изложено у Србији у Галерији Матице српске

22. 06. 2026. у 18:18

Култура

0 1

ФАНТАСТИЧНИ СВЕТ ПРЕДАЊА: Сликарка Јулија Дашић, која живи и ствара у Француској, обједињује три културе

22. 06. 2026. у 18:18

Култура

0 0

ГРАД НА ВЕТЕРНИЦИ У ЗНАКУ ДЕВЕТЕ УМЕТНОСТИ: Лесковачка школа стрипа спремна за овогодишњу 28. Балканску смотру младих стрип аутора

22. 06. 2026. у 13:29

ТВ Новости

0 1

ВЕСНА НОВАКОВИЋ ЗА "ТВ НОВОСТИ": Новинарство је и страст и радозналост, а мамац да се вратим нисам могла да избегнем (ФОТО)

19. 06. 2026. у 12:05

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације