ИНТЕРВЈУ Небојша Дугалић: Некад треба бити храст, а некад влат траве

ГЛУМАЦ благе нарави и харизматичне појаве, Небојша Дугалић, предано негује плодну каријеру, али и богат породични живот који краси петоро деце.

Фото Прва/Instagram@nebojsadugalic_official

Пред камерама, а тако и на позорницама, оставља печат и удахњује аутентичност ликовима које је остварио, у серијама "Сенке над Балканом", "Беса", "Корени", "Јутро ће променити све", "Пет"... Док га гледамо у новој сезони "Жигосаних у рекету", на Новој С, и још овог викенда у другој сезони "Државног службеника" на ТВ Пинк, Дугалић неуморно снима серију "Време зла", аутора Горана Шушљика, и филм "Буди Бог с нама" редитеља Слободана Шијана.

Серија "Жигосани у рекету" говори о двојици пријатеља и бивших саиграча Војиславу и Крешимиру (Филип Шоваговић). Како гледате на причу о пријатељству Србина и Хрвата?

- Наша прича, између осталог, говори о томе да пријатељство не зна за нацију. Постоје само сродности по бићу. Тајна блискости и међусобног прожимања је нешто што постоји и пре нас, али од нас се тражи да их на непоновљив и креативан начин градимо. Ономе коме је одговорно стало до пријатељства пита се само о томе колико добра једни другима можемо да учинимо као људи. Добро које смо учинили једино је што од човека остаје и након смрти.

У "Жигосанима" је такође реч и о другој шанси за пријатељство, за проналажењем среће, за генерацију чије су најбоље године обележили ратови... Како добити, али и не прокоцкати другу шансу?

- Некада нам друга шанса бива поклоњена као прилика да бар донекле исправимо своју прошлост, а некада се за њу морамо и сами изборити. У оба случаја остаје нам труд и борба да ту шансу чувамо и градимо.

Ваш јунак, Воја, вратио се да подигне КК Радник из пепела. Како повратити стари сјај, не само клубу већ и иначе важним стварима у животу?

- Уколико човек своје постојање утемељи на одговорности према другом бићу, онда је могуће не само повратити стари, већ и задобити нови сјај свему што сматрамо вредним живљења. Наши јунаци су схватили да није само реч о враћању сјаја старом пријатељству, већ се ради о томе да је брига око пријатељства основ да се свему поврати сјај. Ниједан сјај није довољно сјајан ако није заснован на љубави и пријатељству. Колико људскости између себе разменимо, само смо толико људи.

Нове епизоде "Жигосаних" доносе и радикалне промене околности. Ко ће бити плејмејкер утакмице и освојити КК Радник? Или ће бити играни продужетци (наредна сезона серије)?

- Биће много неочекиваних обрта у међусобном опипавању пулса јер смо се трудили да што разноврсније осликамо промене односа снага у надјачавању јунака. Желели смо да покажемо како је на крају ипак једина шанса у људскости. Много тога ће се издешавати и надамо се бар још једној сезони. Кључно је да увидимо да није увек најважније ко је победио, него да постоји нешто важније од свих нас и да само у име тога има смисла водити борбу.

Играте и једну од главних улога у серији "Време зла", где тумачите лик Боре Луковића, односно Боре Пуба. Како бисте описали вашег јунака који се нашао на огромној историјској прекретници?

- Он је човек који је затечен у расцепу између тога како сачувати и образ и главу, а то, истовремено, готово да није могуће осим уз страшну и неподношљиву жртву. То је време у којем је често немогуће изабрати чак ни мање зло, јер ниједно зло није довољно мало да би било барем подношљиво. У њему, као и у свим осталим ликовима, испричана је историјска судбина једног народа.

Са Наташом Нинковић, Фото Прва/Instagram@nebojsadugalic_official

Поред Боре, у породици Луковић су и Душанка, Милош и Нађа. Како вам је у кадру са Наташом Нинковић, Павлом Менсуром и Исидором Симијоновић, али и другим глумцима из "Времена зла"?

- Сарађивали смо заиста сјајно и уживали током снимања. Са Наташом и Исидором сам већ радио, тако да смо били уиграни, а са Павлом сада сарађујем први пут. Он је, иначе, са мојом најстаријом ћерком ишао у вртић, а сада сам имао прилике да са њим делим кадар. Драго ми је кад видим неке нове, младе и даровите глумце који су озбиљни и темељни у послу, јер тада верујем да упркос свему има наде.

После "Корена", где сте играли Николу Пашића, поново глумите у серији насталој по делу Добрице Ћосића. Како оцењујете његов запис за вечност у којем је сачувао дилеме свога доба и наших простора?

- Његов запис је драгоцено сведочанство у којем видимо како се страхоте једног времена преламају у судбинама обичних људи који, као и увек, плаћају цех глобалног рата интереса великих сила. Оно што је најважније јесте да је његов запис у драмском смислу захвалан, што није увек случај када је реч о романескној структури, као и то да проблеми које Ћосић третира представљају универзална и трајна питања човечанства.

Као Бора Пуб у серији "Време зла", Фото Прва/Instagram@nebojsadugalic_official

Шта води онога ко је, попут Милојевића у "Државном службенику", на позицији моћи и има прилику да одлучује шта ће се дешавати?

- Све позиције моћи су само наизглед моћне, зато што су одлуке углавном изнуђене. Када постоји изнуда од стране времена, прилика и конкретних ситуација, поставља се питање каква је заиста слобода тих људи. Сви они поступају по налогу правила преживљавања или рата, а тада је основно начело опстати и заштитити што је могуће више људи око себе. Драма је у томе што различити људи чине исту ствар - свако штити своје интересе и територије. На овом нашем поднебљу увек неке велике силе имаји интереса, а ми морамо да се дипломатским маневрима довијамо да буде што мање штете. То чини и Милојевић, труди се да изабере поступке који ће донети најмање штете. Његове одлуке, нажалост, имају високу цену, мора да изабере кога ће жртвовати, а реч је о људима које зна и са којима ради. Често су ситуације управо такве када сте на таквим позицијама попут Милоја. Зато постоји стална стрепња, живот под адреналином и са главом у торби. Врло је деликатно, а посредно се дотиче и наших жиовта.

Да се повијамо као влат траве, а не да будемо као храст?

- Некад треба бити храст, а некад влат траве. Није лако изабрати и знати када бирамо једно или друго. Понекад мислимо да смо изабрали да будемо храст, а у ствари нас неки ветар ишчупа врло лако.

Као Тито у филму "Буди Бог с нама", Фото Прва/Instagram@nebojsadugalic_official

Како се Милојевић, по вашем мишљењу, снашао између различитих интереса и изазова? У наставку "Државног службеника" није реч само о политици и безбедносним служабама, већ о хаковању и интернету као начину да се допре до људи и извуку информације?

- То се увелико у свету ради. Интернет је само један нови простор дешавања јер је новоуспостављена стварност. Сагласно технолошком напретку морали смо да поверимо своје животе некој информатици. Тако смо важне, приватне податке похранили у неком, нама неухватљивом простору. Ништа необично се није догодило, само сада имамо савремени начин прикупљања и чувања информација које су некада стајале у фасциклама и архивама. Заменио их је сајбер простор где владају потпуно другачија правила и принципи ризика, одбране и напада. Све то отворило је нове Пандорине кутије и питање је како ће се уз технолошки напредак и достигнућа све у будуће одвијати. У сваком случају, несумњиво је да ће се будућност ратовања и сукоба у највећој мери заснивати на софистицираним начинима. Све то доноси нове облике моћи и промене принципа на којима моћ почива. Људи који се тиме баве знају сигурно боље од нас, али ми можемо наслутити да је манипулативни простор бесконачан. Путем интернета могуће је много тога замрсити у нашим животима.

У "Жигосанима" са Филипом Шоваговићем,Фото Промо

Да ли сте очекивали да ћете се у животу сусрести са оваквим тематикама и то у оваквом лику?

- Припадам генерацији која је можда више од других доживела велики интензитет напретка човечанства. До пре само двадесет година нисам имао ни мобилни телефон, а сада сама чињеница да га свако има драстично мења многе животне околности. Некада је мени, као клинцу, деловало као научна фантастика када бих гледао филмове у којима двоје разговарају телефоном и гледају се преко екрана. Чинило се да се то никада неће десити, а сада управо такво нешто носите у џепу. Ако је за две деценије мобилна телефонија, да не помињем и осталу информациону технологију, толико заживела и напредовала, питање је шта ће се уз такву динамику развоја десити у наредних двадесет година. Можемо само да слутимо. Неким будућим генерацијама ово сада ће деловати смешно јер ће ствари постати на други начин доступне. Свакако, биће узбудљиво.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације