ХВАЛИО ГА ЈЕ ЧАК И КРЛЕЖА: Одлазак врхунског преводиоца, песника и есејисте Коље Мићевића

Д. Б. М.

19. 11. 2020. у 00:23

ХВАЛИО ГА ЈЕ ЧАК И КРЛЕЖА: Одлазак врхунског преводиоца, песника и есејисте Коље Мићевића

Фото М. Анђела

БАЊАЛУКА је за мене сан и сада када не живим ту, али је била сан и када сам живео у њој, говорио је Коља Мићевић (1941 - 2020).

Уснио је познати песник, есејиста и врсни преводилац пре две вечери у свом родном граду и остао у том сну заувек. Бриљантни полиглота преминуо је од последица короне у УКЦ РС у Бањалуци, где је лежао последње две седмице.

Мићевић је био угледни становник Париза који је на француском језику оживео Дантеову "Божанствену комедију". Од преводилаштва стварао је уметност. Стефан Маларме, Федерико Гарсија Лорка, Пол Валери, Шарл Бодлер, Франсоа Вијон, Виктор Иго, само су неки од књижевника чија је дела Мићевић врхунски преводио. На француски је превео "Ризницу" Брунета Латинија, девет варијација "Гаврана" Едгара А. Поа, као и антологију песништва 19. века Les saluts slaves, у којој су заступљени песници свих бивших југословенских република.

Мирослав Крлежа, који је био шкрт на похвалама, препознао је Кољу као изврсног преводиоца.

"Читао сам Вијона у оригиналу и у неким нашим преводима, али овај Коља Мићевић, за кога не знам ни ко је ни одакле је, препевао је то у екавици изванредно, управо сјајно, и то је свакако датум у нашем преводилаштву", рекао је Крлежа.

Рисојевић: Невиђена енергија

КЊИЖЕВНИК и професор Ранко Рисојевић поделио је дирљив статус на "Фејсбуку" којим се опрашта од пријатеља:

- Био сам му и кум венчани, пријатељ, саговорник, критичар многих његових дела. Синоћ сам занемео од осећања немоћи и јада над губитком великог пријатеља. Био сам фасциниран његовим радом који није имао границе и оквире, пун невиђене енергије куцао је на својој старинској писаћој машини по цео дан и добар део ноћи. Био сам готово утучен Кољином енергијом, посматрајући себе као преиспољну ленчугу. Било је готово немогуће следити стваралачки ритам овог необичног човека заљубљеног у свој позив.

Објавио је песничке збирке на српском - "Стопа сна", "Стање никога", "Клавиринт", "Виновник", "Ерос ин Мелос" и на француском - L`Homme alarm, Le lit dfait, Monsieur le Serpent, као и огледе из преводилаштва. Припремио је за штампу и велику "Лирску историју европске музике - Ђаволова кућа". Последњих година преводио је искључиво француске средњовековне романе у стиху.

Коља је био прави ренесансни човек. Не само песник и преводилац са француског, шпанског, италијанског..., него и врстан математичар, који је умео ову науку да "упетља" у своју поезију и есеје. Био је и шармер, а његови пријатељи сведоче да је од младости био ерудита пун енергије, свестрани спортиста, атлета. Трчао је, бацао копље на Бањалучком пољу, ходао на рукама оградом железничког моста, док воз пролази. Његови пријатељи ће га по томе и памтити. Али, и по свеноћним разговорима у којима се могло чути оно што није само - књижевност. Коља Мићевић остаће да траје у свом огромном делу онако како је живео и до последњег одласка - из живота.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (1)