ИНТЕРВЈУ Oливера Катарина: Нигде нема душе као у мојој Србији

НЕ могу да замислим како би мој живот изгледао да сам остала у свету, да се нисам увек враћала мојој Србији. Прихватили су ме сви велики редитељи, све ми је било дато...

Фото Н. Живановић

Ипак, не жалим, никада, ни за чим. Постојао је разлог за све што сам урадила. Увек бих исто изабрала, јер нема моје Србије нигде. Нигде ових душа нема. Увек сам то знала, и као млада.

Зато нисам нигде остајала.

Овако говори, у исповести за "Новости", српска дива Оливера Катарина (81), овогодишња добитница Нушићеве награде за животно дело фестивала "Нушићеви дани" у Смедереву.

Покорила је свет после Канског фестивала и филма "Скупљачи перја". Снимила је 36 филмова, 22 сингла и 10 плоча. Певала је на свим великим сценама у Европи. Одржала је чак 72 узастопна концерта у париској "Олимпији", два пута је певала на затварању Канског фестивала. Тапшали су јој Клод Лелуш, Жилбер Беко, одушевила је Салвадора Далија...

о Свет се дивио вашој лепоти и таленту...

- Било је свачега - лепог и ружног, неправде и нежности, разумевања и оног другог. Лепота ме је коштала, јер доноси злобу, подметања, омаловажавање. И политика се умешала у мој живот. Добила сам етикету националисте, велике Српкиње... А ја сам само била то што јесам - ни велика, ни мала. Некоме је сметало, и зато сам жртвована. Ипак, остала сам то што јесам. Упркос свему.

Фото Н. Живановић

о Каријера вам је заустављена, тридесет година сте били у уметничкој илегали. Да ли вас то и данас боли?

- Више не. Болело ме је, свакако. Несхваћена, без права да играм, у најбољим годинама... Толике деценије нисам могла ништа да радим, а требало је живети од нечега. Остала сам сама са сином, када ми је супруг преминуо. Било је тешко. Не желим ни да се присећам кроз шта сам прошла.

о Кажете да, ипак, жалите за позориштем...

- У позоришту, нажалост, нисам много играла, само шест или седам улога. А мислим да сам права позоришна глумица, да сам рођена баш за позориште, иако је мој лик више "лежао" драми. На академији сам имала десетку из глуме. Очекивала сам да ћу заиграти озбиљан репертоар, али сметала сам неким звездама. Очекивала сам од позоришне каријере много, али ми се није дало. Много тога се мени није дало.

о Сада сте добили Нушићеву награду за животно дело. Једна неправда је исправљена, јер ово је ваша прва позоришна награда...

- Много ми значи ова награда, посебно зато јер је стигла од колега. Нисам баш била често награђивана. И то су биле углавном награде публике. Званични жирији су ме често заобилазили. Ето, за "Скупљаче перја" никакво признање овде нисам добила, а прославила сам се у свету.

о Много година немате понуде да играте. Да ли бисте прихватили сада улогу?

- Тачно, нисам имала никакве понуде. Последња улога била је у филму "Чарлстон за Огњенку". Чекам позив, имам и времена и енергије. Посебно ми недостаје публика, која ме је увек волела. Последња два концерта су доказ. Желим да направим нови концерт, осећам жељу публике и своју снагу. И имам среће, јер без обзира на моје године, сачувао ми се глас, нисам га много рабила - деценијама ме нико није звао да певам.

о Како живите данас, у доба епидемије вируса корона? Плашите ли се?

- Вируса се не плашим, то не. Али, баш размишљам, да ли се нечега плашим... Не. Не плашим се ничега. Било је периода кад сам имала страхове, али немам их више. Сад сам неустрашива.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације