KOМЕНТАР: Спектакл interruptus

Драгана Бошковић

26. 10. 2020. у 13:19

KOМЕНТАР: Спектакл interruptus

Промо

ВАША критичарка је, у свом дугом позоришном животу, само два пута присуствовала инциденту прекидања позоришног чина, оба пута у "извођењу" Мирјане Карановић. Као и онда, у ЈДП, глумица је, у току премијерног извођења представе у БДП, "Читач", у којој игра главну улогу, "изашла из лика" и наредила фотографима да одмах напусте позоришну салу, "иначе ће прекинути извођење представе"...

Ову интервенцију, која је дошла у веома деликатном тренутку драме о љубавној вези петнаестогодишњака са много старијом кондуктерком, којој ће се касније судити за учествовање у Холокаусту (филм по књизи Бернарда Шлинка режирао је Стивен Далдри, Кејт Винслет је, за ту улогу, добила Оскар), Мирјана Карановић је окончала сувом наредбом: "Настављамо!", упућеном, пре свега, партнеру Марку Грабежу, који је већ добрано загазио у емоцију пред љубавни чин, који следи, а, у исто време, и публици, немој од запрепашћења.

Глумица је, свима је постало ускоро јасно, хтела да спречи да фотографи сниме њене обнажене сцене и сам љубавни чин, који је, на сву муку, позориште ставило на свој сајт, у најавном споту за "Читача"! Иначе, Борис Лијешевић, редитељ представе, деликатне сцене је поставио са укусом и са пуним драмским оправдањем, без имало порнографског, па и сензационалистичког "шмека".

О самој представи ће, у позоришној критици, која ће уследити, бити више речи, а у овом коментару желимо да се заложимо за то да је позоришна сцена свето место, на коме се одиграва стварност која је, по својим уметничким претпоставкама, изнад стварног живота, мада ултимативно везана за њега. Излажење из те префињене структуре, прекидање позоришне илузије, у којој гледалац дише заједно с глумцем, у заједничкој завери емпатије и размене емоција, грубо прекида ту интеракцију и гледаоцу остаје само, као што је био случај са вашом критичарком, да хладно пропрати игру до краја.

Замислите ситуацију у којој гледалац изађе на сцену и почне да се препире са ликом у представи, јер му се не допада његова реплика! Та непомирљива два света, тако условљена један другим, стварни живот и позоришна илузија, не могу да се сударе без несагледивих последица по обе стране! Има ли било ко, на сцени и у гледалишту, без обзира на свој огроман углед, као што га заслужено има Мијана Карановић, право на то?! Нису ли се права фотографисања на премијери могла регулисати са дирекцијом позоришта?

Истини за вољу, фотографи на позоришним премијерама јесу неподношљиви и веома сметају свима, и немају увек добре намере, али, по нашем мишљењу, ексклузивност позоришног чина је и изнад глумачке непријатности, а врло добро знамо да су за такве сцене потребни пуна концентрација и унутрашњи мир.

Тужно је то што су Хану Шмит, а не Мирјану Карановић, многи снимили из сале својим мобилним телефонима.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)