ПИТИЈСКА ЗАГОНЕТКА: Позоришна критика
ПРЕМИЈЕРА исте представе, у сарајевском Ратном театру САРТР (у копродукцији са БДП и фестивалом МЕСС, Сарајево и Зетским домом, Цетиње), догодила се јула ове године и пропраћена је, по речима учесника, са великим узбуђењем и емпатијом....
У овој представи, у одблесцима далеких асоцијација на Фауста, па и на текст "Није то то" Симоне Семенич, Томи Јанежич је отишао најдаље од разумљивог (да би се протумачило непојмљиво), а пришао најближе досад нарцисоидном тумачењу себе самог, као центра (театарског) универзума.
Тако посматрано, дубока тама "читања позоришта" (Ан Иберсфелд) у сценском истраживању појма "није то то", била би мало прозирнија - савремени театар зна и за сценску исповест. Ако гледалац купи улазницу због драгоценог позоришног доживљаја, у коме је и сам део збивања, "излазност" у току трајања представе, како се једном изразио дивни Ђуза Стојиљковћ, биће, засигурно, велика. Ако се у зимском периоду, опет, у току ове представе, отворе бочна врата позоришне сале, и талас хладноће запљусне гледалиште док млади асистент редитеља, Габријел Лазић, иначе актер у збивању, уноси кофе песка споља, по којима ће, касније просипати "крв", публика ће, као и на премијери, поздравити затварање врата аплаузом олакшања. А Томи Јанежич ће се, вероватно, у свом директном телефонском обраћању гледаоцима из свог дома ("док два мала сина спавају у суседној соби") подсмехнути констатацијом да је "београдска публика аплаузом поздравила крв на сцени"... И тако...
У Чеховљевом "Галебу", или у "Путујућем позоришту Шопаловић", уз сву ексклузиву и екстраваганцију Јанежичевог позоришног језика, ипак смо читали значење, вођени, можда, познатим предлошком. Овога пута, упркос оф тексту, у коме се говори о ужасу медицинског експериментисања Јапанаца на живим људима у Другом светском рату, као и кратким пасажима текста Симоне Семенич, остављени смо да асоцирамо како знамо, умемо и можемо, док се на сцени ковитлају жути балони, лије крв, или седи у алтернативном гледалишту (сценограф Бранко Хојник, костим Марина Сремац).
Тек последња сцена, у којој жене играју своје бескрајно "растур коло", производи неки одговор у гледаоцу, одвојеношћу од сваког универзума, као да ничега више нема (Јанежичев глас објављује да ће се у том тренутку, позориште срушити), осим тог страшног играња. Селма Алиспахић, Кармен Бардак, Емина Муфтић, Маја Рандић, Маја Салкић, Дуња Стојановић и Амила Терзимехић, уз помоћ Габријела Лазића и, у улози медијатора, Бењамина Коњиције, посвећено су путовале унутрашњошћу концепције Томија Јанежича, само њему знаној. Свака од њих, засигурно, има свој доживљај тог путовања. Ми га, нажалост, нисмо имали.
ВЛАДИЦА ИЗ ОРМАРА ИЗВУКАО ЗМИЈУ ДУГУ ЦЕО МЕТАР: Невероватан случај у Врању - Чују се женски врисци, камера све снимила (ВИДЕО)
ИАКО је јуче многе крајеве наше земље изненадио снег, а температуре су се спустиле за читавих петнаест степени, за најпознатијег хватача змија из Владичиног Хана Владицу Станковића и јуче је било посла.
18. 04. 2024. у 09:40
ЧУВАМО ДЕДОВИНУ И ГРОБОВЕ СИНОВА Упркос трагедијама, породица Михајла Томашевића, из Сувог Грла код Србице, опстаје на свом огњишту (ФОТО)
ОВО су гробови мојих синова. Стојадина, рођеног 1979, који је погинуо на Кошарама и Стевана, две године млађег, који је 2002, возећи трактор нагазио на противтенковску мину коју су на путу у селу поставили Албанци. Овде на гробљу ми је друга кућа, а она у којој живим са супругом Миладинком Мицом и сином Дарком је неколико километара одавде. И, док сам жив са Косова и Метохије селити се нећу, чуваћу свој дом и гробове синова.
18. 04. 2024. у 10:45
"МОГУ ЛИ ДА ВАС ЗАМОЛИМ?" Бајага одржао час културе на РТС-у - снимак се шири мрежама (ВИДЕО)
ЈЕДНА опаска легендарног музичара Момчила Бајагића Бајаге током промоције реиздања прве плоче Бајаге и Инструктора "Позитивна географија", забележена камером РТС-а, постала је вирална на друштвеним мрежама.
18. 04. 2024. у 10:17
Коментари (0)