ДНЕВНИК ЗАБЛУДА: Заборављен народ

Слободан Малдини

20. 10. 2020. у 17:22

ДНЕВНИК ЗАБЛУДА: Заборављен народ

Скромно знамење страдања трију народа у Доњој Градини / Фото Лична архива

Британско-гански архитекта Дејвид Адђаје добитник је Златне краљевске медаље 2021. Краљевског института британских архитеката, поставши први архитекта црне расе који је добио ову престижну награду.

Залажући се за ширење свести о постојању високих домета културе Афроамериканаца у САД, израдио је 2015. пројекат Националног музеја афричке америчке историје и културе у Вашингтону, где је представљена афричка баштина на тлу САД. Адђаје припада групи од само једног процента регистрованих архитеката црне пути у Великој Британији, али је делом сврстан у круг високих носилаца титуле сера - витеза бакалауреја. Светску пажњу привукао је 2019. пројектом комплекса џамије, синагоге и цркве на острву Садијат у Абу Дабију.

Победивши на међународном конкурсу, креирао је три верска објекта која формирају простор успостављања дијалога и суживота различитих религија. Комплекс ће допринети разумевању разнородних народа, раса и вероисповести и помоћи им да боље схвате вредности међусобних различитости. Али да ли је овако нешто могуће и на домаћем тлу?

На просторима некадашње Југославије укрштали су се утицаји бројних религија, традиција и култура. Међу њима издвајају се три народа - друкчије етничке и верске заједнице, која су својим страдањем оставила дубок траг у историји. Срби, Јевреји и Роми прошли су Холокауст, систематски државни прогон и геноцид током Другог светског рата, од којег се до данас нису опоравили. Само у усташком логору Јасеновац живот је изгубило више од 700.000 Срба, 80.000 Рома и 23.000 Јевреја.

Без обзира на фрапантне историјске податке, страдање Рома на овим просторима није обележено на достојан начин. Јевреји су изградили мрежу хиљада меморијалних центара посвећених Холокаусту и споменика у чак 50 земаља света. Српске и хрватске жртве фашизма су у Титовој Југославији добиле су бројна обележја, али у Хрватској у срамном процесу ревизије историје срушено је и разорено до 2000. године њих више од 6.000, међу којима су и врхунска уметничка дела, а преименовано је на хиљаде улица у градовима које су носиле имена хероја рата. Међу споменицима жртвама у Другом светском рату нема оних посвећених Ромима.

Након вишедеценијског заборава ромских жртава, 70 година после извршених тешких нацистичких злочина, у Берлину је 2012. откривен први споменик Синтима и Ромима које су ликвидирали нацисти. Није потребно наглашавати да сличан споменик у нашем региону не постоји. Одувек дискриминисаним Ромима земље нашег региона нису одале ни најнужније признање.

Штавише, прошле године је група Рома била присиљена да на уличним протестима тражи спречавање рушења своје светиње, Споменика Бибији у београдској Улици господара Вучића, на простору где се још од средине 19. века окупљају београдски православни Роми поводом славе Бибијако ђиве - јер је уступљен за градњу приватним инвеститорима.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)