ПОЕЗИЈИ СЕ СЛУЖИ: Представљене две књиге Драгана Лакићевића и студија о његовом стваралаштву

Д. Богутовић

19. 10. 2020. у 08:50

ПОЕЗИЈИ СЕ СЛУЖИ: Представљене две књиге Драгана Лакићевића и студија о његовом стваралаштву

Фото Д. Миловановић

СА две нове песничке књиге, "Прохуја" и "Жетелица и Шумановић", Драган Лакићевић (1954) обележио је пола века богатог и веома разноврсног стваралаштва.

Обе књиге су изашле у издању "Партенона", који је објавио и књигу огледа о Лакићевићевој поезији и прози "Песник и један читалац" Александре Жежељ Коцић.

На представљању ова три наслова у СКЗ Милица Кецојевић је истакла:

- У збирци "Прохуја" јавља се мотив неумитног проласка времена, па и жала због тога. Како вели песник, "песме састављам педесет година", те евоцира тренутак када је као усамљени дечак почео да их ствара подно "морачких шума и небеса". Оживљава давнашње догађаје, сећајући се пријатеља - мртвих песника, Добрице Ерића и Новице Тадића. Један циклус посвећен је дрвећу Београда - храст, дуд, трешња, топола, туја, платан, орах... - које се повремено доводе у везу и са болешћу и са лечењем.

СОНЕТИ ЗА ГЛЕДАЊЕ

ПОСЛЕДЊА деценија сликарства Саве Шумановића надахнула је Драгана Лакићевића да напише неке од својих најбољих стихова до сада. Песме сада нису директно произашле из срца и ума песника, већ су провучене и кроз душу великог сликара. Тако његови сонети могу да се гледају, а Шумановићеви "зимски пејзажи" могу да се читају, истиче Александра Жежељ Коцић.

У завршном циклусу изражена је забринутост за судбину старих књига, као и планина, река, природе уопште у околности у којима примат преузима технологија.

Песник на ироничан начин одсликава и ужурбаност модерног човека, а у једној песми се пита "шта ће бити с поезијом/у времену тржишта и тендера".

Двадесет сонета из најобимнијег циклуса у збирци "Жетелица и Шумановић" носе наслове по тзв. "Зимским пејзажима" Саве Шумановића (1896-1942) односно по сликама из последње деценије уметниковог трагичног живота из "шидског периода".

Велики сликар је својевремено објаснио како настаје слика: "Слика се рађа интуитивно из доживљаја који је код сликара ритмичан и пластичан.

Сама та интуиција и доживљај нису још слика, већ је то само подлога на којој ће тек настати слика.

" С друге стране, Лакићевић овако открива како настају његове песме: "Поезији се служи. Она је, одиста, дар.

Од нас зависи да ли умемо да примимо тај дар и да га у вештини језика и у лепоти стварања претворимо у књижевно дело."

Сећајући се својих књижевних почетака Драган Лакићевић за "Новости" каже:

- Прва моја песма "Прохуја једна песма" штампана је пре тачно пола века у сарајевским "Малим новинама".

А отприлике као што сам започео, давне 1976. са две књиге песама, тако и заокружујем ове године са две књиге.

И тада и сада једна је римована друга у слободном стиху.

И тематски су различите, због чега нису могле у исте корице.

Оно некад било је почетак и усхит; ово сада је искуство и светла горчина.

Књигом од шест огледа Александра Жежељ Коцић ставила је под лупу неколико Лакићевићевих песничких збирки, али и његове кратке приче и кратке романе. У средишту пажње нашао се роман "Љубавна књижица" из 2004. који је по мишљењу ове критичарке јединствен у ауторовом опусу, амалгам његовог разноврсног лука.

Присутна и у многобројним његовим другим књигама, љубав је, код Лакићевића, како добро примећује Коцић, с једне стране "дубоко чулна", усмерена према стварној жени, и са друге стране љубав добија једну необичну димензију те се чини бескрајна и изједначава се са смислом постојања.

Цитирајући стих "Наживех се/а не написах се", Александра Жежељ Коцић закључује да писац још ни изблиза није исцрпео све своје потенцијале.

 

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)