ПОЕЗИЈИ СЕ СЛУЖИ: Представљене две књиге Драгана Лакићевића и студија о његовом стваралаштву
СА две нове песничке књиге, "Прохуја" и "Жетелица и Шумановић", Драган Лакићевић (1954) обележио је пола века богатог и веома разноврсног стваралаштва.
Фото Д. Миловановић
Обе књиге су изашле у издању "Партенона", који је објавио и књигу огледа о Лакићевићевој поезији и прози "Песник и један читалац" Александре Жежељ Коцић.
На представљању ова три наслова у СКЗ Милица Кецојевић је истакла:
- У збирци "Прохуја" јавља се мотив неумитног проласка времена, па и жала због тога. Како вели песник, "песме састављам педесет година", те евоцира тренутак када је као усамљени дечак почео да их ствара подно "морачких шума и небеса". Оживљава давнашње догађаје, сећајући се пријатеља - мртвих песника, Добрице Ерића и Новице Тадића. Један циклус посвећен је дрвећу Београда - храст, дуд, трешња, топола, туја, платан, орах... - које се повремено доводе у везу и са болешћу и са лечењем.
СОНЕТИ ЗА ГЛЕДАЊЕ
ПОСЛЕДЊА деценија сликарства Саве Шумановића надахнула је Драгана Лакићевића да напише неке од својих најбољих стихова до сада. Песме сада нису директно произашле из срца и ума песника, већ су провучене и кроз душу великог сликара. Тако његови сонети могу да се гледају, а Шумановићеви "зимски пејзажи" могу да се читају, истиче Александра Жежељ Коцић.
У завршном циклусу изражена је забринутост за судбину старих књига, као и планина, река, природе уопште у околности у којима примат преузима технологија.
Песник на ироничан начин одсликава и ужурбаност модерног човека, а у једној песми се пита "шта ће бити с поезијом/у времену тржишта и тендера".
Двадесет сонета из најобимнијег циклуса у збирци "Жетелица и Шумановић" носе наслове по тзв. "Зимским пејзажима" Саве Шумановића (1896-1942) односно по сликама из последње деценије уметниковог трагичног живота из "шидског периода".
Велики сликар је својевремено објаснио како настаје слика: "Слика се рађа интуитивно из доживљаја који је код сликара ритмичан и пластичан.
Сама та интуиција и доживљај нису још слика, већ је то само подлога на којој ће тек настати слика.
" С друге стране, Лакићевић овако открива како настају његове песме: "Поезији се служи. Она је, одиста, дар.
Од нас зависи да ли умемо да примимо тај дар и да га у вештини језика и у лепоти стварања претворимо у књижевно дело."
Сећајући се својих књижевних почетака Драган Лакићевић за "Новости" каже:
- Прва моја песма "Прохуја једна песма" штампана је пре тачно пола века у сарајевским "Малим новинама".
А отприлике као што сам започео, давне 1976. са две књиге песама, тако и заокружујем ове године са две књиге.
И тада и сада једна је римована друга у слободном стиху.
И тематски су различите, због чега нису могле у исте корице.
Оно некад било је почетак и усхит; ово сада је искуство и светла горчина.
Књигом од шест огледа Александра Жежељ Коцић ставила је под лупу неколико Лакићевићевих песничких збирки, али и његове кратке приче и кратке романе. У средишту пажње нашао се роман "Љубавна књижица" из 2004. који је по мишљењу ове критичарке јединствен у ауторовом опусу, амалгам његовог разноврсног лука.
Присутна и у многобројним његовим другим књигама, љубав је, код Лакићевића, како добро примећује Коцић, с једне стране "дубоко чулна", усмерена према стварној жени, и са друге стране љубав добија једну необичну димензију те се чини бескрајна и изједначава се са смислом постојања.
Цитирајући стих "Наживех се/а не написах се", Александра Жежељ Коцић закључује да писац још ни изблиза није исцрпео све своје потенцијале.
Препоручујемо
Пратите нас и путем иОС и андроид апликације
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Прочитајте више
КАРЛЕУША ОТКРИЛА ЦЕЦИ ИСТИНУ О СНАЈИ: Није остала равнодушна на речи о Вељку и Богдани
ПЕВАЧИЦА Оља Карлеуша, која је родом из Титела, открила је каква је заправо снајка Цеце Ражнатовић, Богдана.
07. 12. 2025. у 15:45
ПО ДОСТОЈЕВСКОМ: Ових 6 знакова откривају ЗЛЕ ЉУДЕ
ЧУВАЈТЕ се оних који се смеју када вам је лоше, говорио је Достојевски, горостас писане речи и мајстор психолошког реализма, који је кроз своја дела истраживао дубине и мрачне поноре људске душе. Мудре мисли великог књижевника и данас се цитирају, помажући нам да схватимо суштину живота, а када се нађемо у недоумици не знајући како да одговоримо на зло, сетићемо се, можда, и његовог савета да "не треба побеђивати силом, већ смиреном љубављу"...
07. 12. 2025. у 19:40
ЕПСКИ СКАНДАЛ: Испливао снимак, жреб за Светско првенство намештен!? (ВИДЕО)
Свашта су навијачи гледали на прекјучерашњем жребу за Светско првенство у фудбалу, а данас се појавио један снимак који баца сумњу на регуларност жреба.
07. 12. 2025. у 11:58
"СЛУЧАЈНО САМ САЗНАО ДА ИМАМ ЛЕУКЕМИЈУ" : Бившем водитељу Пинка живот се преко ноћи окренуо
ЖИВОТ СЕ преко ноћи окренуо
07. 12. 2025. у 20:49 >> 20:54
"ГАВРИЛОВА МАЈКА И МОЈ ПРАДЕДА...": Принцип ПРЕДАК нашег познатог певача (ФОТО)
ИСТОРИЈСКУ личност каква је Гаврило Принцип тешко је довести у везу са личностима из света популарне музике.
07. 12. 2025. у 16:40
БРУКА: Црногорци славили испадање Србије као да су Хрвати (ВИДЕО)
Женска рукометна репрезентација Србије је на шокантан начин остала без пласмана у четвртфинале Светског првенства јер је у мечу у коме јој је и бод био довољан декласирана од Црне Горе. Боља екипа заслужено иде даље, али уз не мали скандал.
07. 12. 2025. у 19:40
"ТА КУЋА ЈЕ СТВАРНО УКЛЕТА" Мајци и оцу пререзао гркљан, па себи исекао вене: Нови детаљи породичне трагедије у Чачку
ПРВИ резултати истраге трагедије која је откривена у суботу ујутру у породичној кући у близини „Слободине“ раскрснице у Чачку, говоре да је Владимир Чарапић (47) ножем преклао врат својој мајци Мили (72), а потом и свом оцу Неђу (79). Затим је себи истим сечивом нанео више убода по грудима и стомаку, а на крају је пререзао вене леве руке и тако на смрт искрварио.
07. 12. 2025. у 13:36
НОВО РЕШЕЊЕ ЗА УКРАЈИНУ: Европа прави план у случају да се САД повуку из конфликта
ЕВРОПСКЕ дипломате припремају сценарио подршке Украјини у случају повлачења САД из конфликта, преноси Блумберг, позивајући се на изворе.
07. 12. 2025. у 13:19
Завршио глуму, па радио на мешалици, рат га удаљио од љубави - животни пут Јова Максића
ДЕТИЊСТВО глумца Јова Максића обликовало се у малој сеоској средини подно Динаре, у селу Плавно код Книна, где је породица живела због очевог свештеничког службовања. Рани период живота описује као време потпуне слободе и радости, када је готово читаво село било простор за игру и маштарије. У таквој атмосфери формирала се његова емотивна структура — везаност за заједницу, топлина породичних односа и захвалност за једноставне ствари.
07. 12. 2025. у 11:41
Најновије из рубрике
ТРАДИЦИЈА ДОБИЛА ДОСТОЈАНСТВО: Ансамбл "Сковран" посветио вече кључним личностима сценског фолклора (ФОТО)
У ИГРАЧКОМ центру Уна Сага Сербица, синоћ је одржано свечано представљање новоформираног ансамбла „Сковран“ који је основао кореограф и сценски редитељ Милош Циле Митић.
06. 12. 2025. у 17:20
ДОДЕЉЕНА КЊИЖЕВНА НАГРАДА „ХАЏИ ДРАГАН“ ЗА 2025. ГОДИНУ
КЊИЖЕВНУ награду „Хаџи Драган“ додељују књижевне новине „Свитак“ (Пожега), за најуспешнији књижевни прилог објављен у „СВИТКУ“ као и за укупно дело оних сарадника који су учинили значајан помак у српској књижевности и језику нашем.
05. 12. 2025. у 13:19
НАТАША ПАВЛОВИЋ ЗА "ТВ НОВОСТИ": Публика цени искреност више од "упеглане" слике, а практична жена није савршена, само је нормална (ФОТО)
ТЕЛЕВИЗИЈСКА водитељка и ауторка емисије „Практична жена“ Наташа Павловић, коју гледамо сваког радног дана у 16 часова на ТВ Прва, више од деценије гради препознатљив телевизијски свет у којем комбинује традиционалне вредности, савремене изазове и свакодневицу реалне жене која се не стиди да покаже да није савршена.
05. 12. 2025. у 12:05
„НИТ СЕ НАСТАВЉА“: Додељене награде најбољим ауторима на 11. жирираној изложби „100 жена – 100 минијатура“
СВЕЧАНА додела награда најбољим ауторима ручног рада у формату минијатуре, одржана је у Сава центру у оквиру јединствене 11. жириране изложбе минијатура „100 жена – 100 минијатура“, која чуварима традиције, пре свега женама из локалних занатских удружења, пружа прилику да се такмиче, афирмишу и добију признање јавности за свој аутентичан рад.
03. 12. 2025. у 11:36
ФИЛМСКА КРИТИКА: Филмска елегија
"ВЕТРЕ, причај са мном", режија Стефан Ђорђевић, Србија и други, 2025.
02. 12. 2025. у 11:01
Коментари (0)