Култура

ЉУДИ ЈОШ ВАПЕ ЗА ЊЕГОВИМ МИСЛИМА: Интересовање за дела Владете Јеротића и две године након смрти

Драгана Матовић

08. 09. 2020. у 15:53

НАВРШИЛО се две године откад нас је напустио академик Владета Јеротић (1924-2018), истакнути српски лекар, неуропсихијатар, психотерапеут, књижевник и свестрани ерудита.

ЉУДИ ЈОШ ВАПЕ ЗА ЊЕГОВИМ МИСЛИМА: Интересовање за дела Владете Јеротића и две године након смрти

Јеротић је још за живота постао јединствена појава у новијој српској култури стекавши огромну популарност постао је култна, харизматична личност свога доба и својеврстан културни феномен. Упућивао је на хришћанску реч и хришћански начин живота онда када то није било упутно, у времену комунизма, и зато је остало да се његова реч слуша и уважава у свакој прилици и после тога.

Многи су популарност овог психијатра и књижевника окарактерисали као невероватну, јер је говорио о врло озбиљним и нимало лаким темама. Очигледно је да је Јеротић био највећа савремена звезда српске науке, а дошло је и време да се његово дело посматра са научне стране.

- Интересовање за дела Владете Јеротића не јењава - каже проф. др Ирена Арсић, главни и одговорни уредник свих издања Задужбине Владета Јеротић. - Од увођења ванредног стања досад нисмо видели разлику у интересовању читалаца за његово стваралаштво. Можда је сад чак и јаче и веће. Људи просто вапе за Јеротићевим мислима.

Академик Јеротић је специјализовао неуропсихијатрију и психотерапију у Швајцарској,

Немачкој и Француској. Радио је у КБЦ "Др Драгиша Мишовић", предавао је на Медицинском и Теолошком факултету, неколико месеци је провео на Јунговом институту у Цириху.

Створио је обимно и сложено дело из области психоанализе, психотерапије, филозофије, религије и књижевности за које је добио највећа признања, између осталих, и Орден Светог Саве првог степена. Био је члан Удружења књижевника Србије, Медицинске академије и САНУ. Написао је 32 књиге.

- Због ширине мисли било га је тешко пратити - каже Ирена Арсић. - Ипак, било је много поклоника његове мисли. Данас их је још више. Млади се окрећу Јеротићу, а то је он желео. Његова мисионарска улога је била да се Срби умноже и обоже. Можда није модерно, али опстанак и напредак српског народа је био у фокусу његовог интересовања.

Брига о заоставштини

ЈЕРОТИЋ је 2007. основао задужбину. Њој је завештао своје највеће благо - своја дела. Ненада и Ирену Арсић изабрао је да његову заоставштину чувају и сачувају, што они предано раде.

- Оставио нам је у аманет да се бринемо о његовим рукописима, текстовима, целокупној заоставштини - каже Ирена Арсић. - Трудимо се да његов аманет испунимо.

Циљ наше задужбине је да његово дело буде приступачно и привлачно младим људима.

Задужбина је постхумно објавила Јеротићев тротомни зборник "Од Саве до Павла", који покрива временски период од Саве Немањића, односно наших најранијих записа, до патријарха српског Павла.

- Јеротић је о разним приликама писао о педесеторици српских писаца и зборник је својеврсна историја српске књижевности - каже професорка Арсић. - Нама је оставио у аманет да после њега објавимо његове дневничке списе. Већ је објављен његов дневник од 1938. до 1945. године, а у октобру ће изаћи његови "Снови", које је записивао од 1958. до 2018. године. Обезбедили смо тумачења Жарка Требјешанина и Бојана Јовановића који на више десетина страница, свако на свој начин, тумаче Јеротићеве снове.

Јеротић је писао и у 94. и 95. години, а професорка Арсић каже да је невероватно колико му је мисао и у тим годинама била свежа и јака:

- Његово дело ће се тек читати и тумачити.

Осим по богатој биографији, Јеротића ћемо памтити и по скромности и једноставности, дубоким мислима, и начелима којих се и сам придржавао. Неустрашиво је газио године, урезујући из дана у дан нове мисли, поруке и поуке.

- Било ми је занимљиво како пролазе године и деценије, а да нисам имао ниједну једину прилику да га видим нити срдитог ни гневног нити да је о било коме рекао нешто ружно. Умео је да критикује, али то је била критика кроз осмех. Кроз његово унутрашње озарење, осмех је био доминантан и када је критиковао смејао се, упозоравао колико нисмо просвећени и да није тако тешко ићи тим путем. Чини ми се да је и нека стена била поред Владете да би морала да доживи метаморфозу набоље - рекао је Александар Гајшек, у чијој емисији "Агапе" је Јеротић био чест и веома драг гост.

11. 08. 2020. у 15:21

Култура

0 0

Бајка из пера Џ. К. Роулинг

01. 09. 2020. у 17:36

ЈДП ОТВАРА СУТРА БЛАГАЈНУ: Први на програму „Лоренцачо“

Култура

0 1

ЈДП ОТВАРА СУТРА БЛАГАЈНУ: Први на програму „Лоренцачо“

06. 09. 2020. у 16:01

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

ВЛАДИЦА ИЗ ОРМАРА ИЗВУКАО ЗМИЈУ ДУГУ ЦЕО МЕТАР: Невероватан случај у Врању - Чују се женски врисци, камера све снимила (ВИДЕО)

Друштво

0 10

ВЛАДИЦА ИЗ ОРМАРА ИЗВУКАО ЗМИЈУ ДУГУ ЦЕО МЕТАР: Невероватан случај у Врању - Чују се женски врисци, камера све снимила (ВИДЕО)

ИАКО је јуче многе крајеве наше земље изненадио снег, а температуре су се спустиле за читавих петнаест степени, за најпознатијег хватача змија из Владичиног Хана Владицу Станковића и јуче је било посла.

18. 04. 2024. у 09:40

ЧУВАМО ДЕДОВИНУ И ГРОБОВЕ СИНОВА Упркос трагедијама, породица Михајла Томашевића, из Сувог Грла код Србице, опстаје на свом огњишту (ФОТО)

Репортаже

0 16

ЧУВАМО ДЕДОВИНУ И ГРОБОВЕ СИНОВА Упркос трагедијама, породица Михајла Томашевића, из Сувог Грла код Србице, опстаје на свом огњишту (ФОТО)

ОВО су гробови мојих синова. Стојадина, рођеног 1979, који је погинуо на Кошарама и Стевана, две године млађег, који је 2002, возећи трактор нагазио на противтенковску мину коју су на путу у селу поставили Албанци. Овде на гробљу ми је друга кућа, а она у којој живим са супругом Миладинком Мицом и сином Дарком је неколико километара одавде. И, док сам жив са Косова и Метохије селити се нећу, чуваћу свој дом и гробове синова.

18. 04. 2024. у 10:45

МОГУ ЛИ ДА ВАС ЗАМОЛИМ? Бајага одржао час културе на РТС-у - снимак се шири мрежама (ВИДЕО)

Познати

0 0

"МОГУ ЛИ ДА ВАС ЗАМОЛИМ?" Бајага одржао час културе на РТС-у - снимак се шири мрежама (ВИДЕО)

ЈЕДНА опаска легендарног музичара Момчила Бајагића Бајаге током промоције реиздања прве плоче Бајаге и Инструктора "Позитивна географија", забележена камером РТС-а, постала је вирална на друштвеним мрежама.

18. 04. 2024. у 10:17

УСПОМЕНА НА ПЕСМУ МЕЂУ ПЕСНИЦИМА: На 27. фестивалу "Гордана Брајовић" уручење награде Бранку Стевановићу

У ЦЕЛОМ песништву Гордане Брајовић видим нешто што је трајније од нас, од нашег тела крхког, а шта је то? То је дрво! У том дрвету, читајући њену поезију, видео сам да највише, најснажније осећа трешњу, трешњин цвет.

18. 04. 2024. у 19:45