ЧЕКАЋЕМО ДА СУДИЈА СВИРА КРАЈ: Да ли је изводљиво да се на једном месту сакупи мноштво духовитих досетки на тему короне

ВИЦЕВИ, "мимови" и видео-снимци, инспирисани новим вирусом (као и карантином, изолацијом и физичком дистанцом), скупљани током пола године пандемијске пошасти - нашли су се у пројекту "Коронски хумор" Словеначког етнографског музеја у Љубљани.

Илустрација Тоше Борковића

Како објашњава кустос Миха Шпичек, музејски стручњаци били су инспирисани пословицом да је смех пола здравља, па су овим потезом желели да развеселе људе и "бар делимично их ослободе свакодневних брига, страхова и стреса изазваних пандемијом".

А како звучи словеначки хумор сведочи и ова шала која се нашла у пројекту: "Јесте ли чули виц о корони? Нема везе, ионако боље да га не ширимо около."

Занимљиво је да су за потребе пројекта оформили и петочлану комисију, чији је био задатак да препозна границу између неукусне и прихватљиве шале, и тако у овим осетљивим временима сачува етичност и "неувредљивост". Прикупљено је око хиљаду духовитих садржаја у шест тематских целина, а изложба је отворена до 6. септембра.

Вероватно су ову вест у Србији многи примили са (очекиваним) осмехом, али и питањем како се нико код нас није сетио да осмисли нешто слично, изузев спорадичних покушаја да се на једном месту нађе бар делић од мноштва духовитих и оригиналних досетки које су кружиле интернетом.

- Штета што нисмо благовремено реаговали и испредњачили у томе, кад имамо у виду све оне СМС и видео-поруке, које су одмах почеле да се појављају, представљајући обилно и значајно савремено културно и фолклорно наслеђе - истиче антрополог Бојан Јовановић. - Сви реагују и сви имају потребу да на неки начин искажу свој став, а онда реакција на реакцију ствара оно што је познато у фолклору, а и у масовној култури - када се преноси од једног до другог, додавањем се стварају нове отворене форме.

Бојан Јовановић

Наш саговорник објашњава да овде није реч о својеврсној катарзи већ абреаговању. Јер, док је катарза везана за прочишћење (у театру), у случају абреаговања ми се не прочишћујемо тиме што пренесемо или испричамо један виц, него се само нечега ослободимо.

- Уколико би се јавио неки стваралац (а већ је било и драмских представа на ову тему) попут Бокача или Хомера, да синтетизује то фолклорно стваралаштво и од њега направи импозантно дело које би показало сву драматику и трагику нашег личног и колективног постојања, онда би и ово могло да има тај катарзични моменат... Сада је питање шта је умесно, а шта неумесно. Јавиће се уметници који ће управо на ономе што се сматра неумесним пожелети да направе уметност. Уосталом, имамо искуство да оно што је одбачено од стране важећих критеријума, постаје веома атрактивно за савремену уметност - подсећа Јовановић. - Почевши од писоара, па до Манцонијевих фекалија. Кад је он могао фекалије да стави у конзерву и да то постане уметнички артефакт, онда је јасно како и оно што је одбачено постаје уметнички атрактивно.

Јовановић закључује да је, у сваком случају, ово тек први корак и као таквог га треба тумачити: наравно, под условом да не буде увредљив за жртве, у процесу који још траје:

- Али, сигурно да је све ово, велико предворје културног дешавања тог фолклора који се ствара за дела која ће тек да буду написана - додаје Јовановић.

Писац, сатиричар и аутор рубрике ТРН у нашем листу, Бојан Љубеновић, потврђује да је тачно да се ми овом врстом "изнуђеног" хумора нисмо бавили, осим једног, готово инцидентног случаја.

- Постоји књига "Хумор у доба короне" у којој су прикупљене углавном са интернета, "Твитера" и "Фејсбука", као и од наших афористичара неке забелешке, и стављене међу корице књиге. И то је, чини ми се, једини такав покушај за који знам - каже Љубеновић. - Иначе, врло је деликатна та прича око хумора, сатире и короне. Лично, имао сам дилему током протеклог периода да ли да пишем на ту тему или да се суздржим. У више наврата сам мењао одлуку, управо зато што је веома танка граница између хумора, баналности и увреде за људе који су се разболели или изгубили неког драгог... Опет, понекад сам сматрао, а доста читалаца ме је подржало, да је у овим тешким тренуцима тај трачак оптимизма и хумора благотворан по људску психу. Држи нас изнад површине воде да се не удавимо у потпуном лудилу и тескоби болести, несреће и неизвесности.

Бојан Љубеновић

То уверење, ипак, није сасвим одагнало дилему колико је морално у одређеним ситуацијама (када је умирао велики број људи) - пронаћи тренутак за смех.

- Питао сам се, да ли тиме што се шалим на рачун короне и понашања људи у доба пандемије, вређам жртве, да ли уносим тескобу међу чланове њихових породица? Био сам на ивици да престанем да пишем, чак сам и престао. А онда сам на наговор људи настављао, видећи да им то значи. Да им је подстрек и вера да ћемо, сви заједно, изаћи из овога једног дана... Видим и да су многи сатиричари широм света, поготово карикатуристи, отворили посебне стране на којима се искључиво баве короном, вирусима, а сада и вакцинама - и то с пуно инвентивности и хумора - каже Љубеновић.

Наш познати сатиричар, ипак, није одушевљен словеначком идејом, нити је сигуран да је овом пројекту место у музеју:

- Ако тако нешто уопште треба да се догоди, мислим да је сувише рано за то. Потребно је да прође одређено време, па да не само уметници већ и психолози,социолози, историчари, дају свој суд и створе комплетну слику о садашњем периоду. На крају крајева, ми још нисмо ни близу краја ове кризе. Налазимо се у њеној средини и не знамо како ће се завршити. Хоћемо ли се, и када, вратити нашим нормалним животима? И, хоће ли они уопште личити на пређашње, оне из 2019. године? Чекаћемо да судија одсвира крај, па да видимо...

ДРЖАЊЕ ОПТИМИЗМА

За мене је било охрабрење што се велики број духовитих људи у Србији огласио твитом, на "Фејсбуку" и у другим медијима, одговарајући на заједничку несрећу огромном дозом позитивног, здравог и лепршавог хумора. Тако се показало да у нашем народу, као и много пута до сада (у време ратова, бомбардовања, санкција), постоје људи који својим хумором "држе" оптимизам свих нас - подсећа Љубеновић.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације