ДНЕВНИК ЗАБЛУДА: Угрожена баштина
У НЕДАВНОМ разговору, пожалио ми се концептуалиста Раша Тодосијевић да је стање у нашој култури лоше.
Високи Дечани / Фото Танјуг
На мој предлог да пишем о овој теми, обесхрабрен, сугерисао ми је да објавим чланак о "нечему лепом", као на пример лептирима и цвећу. Али, већ при првом покушају да пишем о овој теми, суочио сам се са подацима о драматичном нестајању бројних врста лептира и угрожености оних најлепших. Без обзира на то што је саградио највеличанственији ботанички врт на свету, Сингапур је због дефорестације изгубио више од 50 процената врста лептира. У веома блиској будућности, свет ће се суочити са нестанком ове и великог броја других врста инсеката, веома битних за човеков опстанак. Исто је и са споменицима културе.
Упркос пресуди судова тзв. Косова али и притисака дипломатских представника у Приштини, настављени су радови на изградњи магистралног пута са Косова према Црној Гори који треба да прође на само 40 метара од Високих Дечана, манастирског комплекса уписаног на Листу светске културне баштине Унеска. Уколико се изгради овај ауто-пут, биће то светски преседан. Изненађује изостанак реакције Унеска, најзначајније организације за заштиту споменика културе, али и држава спонзора Косова, у спречавању урушавања наше културно-историјске и светске баштине. Али, како се сами односимо према националним културним добрима?
Деценијама траје рушење заштићених историјски вредних зграда - важних доказа културе у нашим градовима. У Београду, рушењу заштићене палате Пере Велимировића у Ресавској 25, ремек-дела архитекте Јована Илкића, чак је претходио интерни конкурс за план нове зграде, на којем је победио предлог академика САНУ! Друга, градска кућа Константина Јовановића у Карађорђевој 7 већ два пута је запаљена у намери будућег рушења. Листа уништених историјских кућа - споменика културе је дугачка, а на њој су: Кућа Жујовић у Карађорђевој 29 из 1828, у Дубровачкој 54 из средине 19. века, кућа на углу Скендербегове 4 и Дубровачке из средине 19. века, зграда у Париској 5 из половине претпрошлог века, Абаџијска чаршија у Краљице Наталије 8-12 из 1840-их, у Цинцар Јанковој 3 из 1880-их, у Француској 17 из 1880-их, кућа Константина Јовановића у Косовској 30 с краја 19. века, у Високог Стевана 21 са почетка 20. века, кућа Јоце Нотароша на Обилићевом венцу 15 из 1903, куће у Јелене Ћетковић 2 и 9 из 1904, кућа Миливоја Јовановића у Делиградској 11 из 1904, кућа трговца Обрадовића у Хиландарској 15, кућа Николе Виторовића из 1911. и многе друге.
Ипак, постоје и тренуци када су свесни грађани "узели ствар у своје руке". Станари из Улице Томаша Јежа побунили су се због покушаја да се део заштићеног парка који користе претвори у градилиште. Одлучни да не попусте, успели су да изласком на улицу спрече градњу и сачувају парк. Да ли је улица једини преостали модел спасавања културе у Србији?
Препоручујемо
ВЕЛИКО УПОЗОРЕЊЕ ВУЧИЋА: За годину и по дана суочићемо се са великим ратом, нико више не жели да слуша другу страну
ПРЕДСЕДНИК Србије Александар Вучић рекао је данас, на форуму "ГЛОБСЕЦ БЕЛТАЛКС: Београдски економски разговори", да више нема рационалности у међународној политици и да се ускоро спрема велики сукоб.
09. 12. 2025. у 20:57
НОВО РЕШЕЊЕ ЗА УКРАЈИНУ: Европа прави план у случају да се САД повуку из конфликта
ЕВРОПСКЕ дипломате припремају сценарио подршке Украјини у случају повлачења САД из конфликта, преноси Блумберг, позивајући се на изворе.
07. 12. 2025. у 13:19
Завршио глуму, па радио на мешалици, рат га удаљио од љубави - животни пут Јова Максића
ДЕТИЊСТВО глумца Јова Максића обликовало се у малој сеоској средини подно Динаре, у селу Плавно код Книна, где је породица живела због очевог свештеничког службовања. Рани период живота описује као време потпуне слободе и радости, када је готово читаво село било простор за игру и маштарије. У таквој атмосфери формирала се његова емотивна структура — везаност за заједницу, топлина породичних односа и захвалност за једноставне ствари.
07. 12. 2025. у 11:41
Коментари (0)