УПЛАШИМ СЕ ДА ЋЕ МЕ ПУБЛИКА ЗАБОРАВИТИ: Ана Софреновић очекује ренесансу кад све прође, јер људи не могу једни без других

Вукица Стругар

09. 08. 2020. у 10:22

НА Осмом Фестивалу медитеранског и европског филма, који је синоћ почео у Требињу, награда "Златни платан" за изузетан допринос филму припала је Воји Брајовићу и "нашој Енглескињи" (како гласи назив једног њеног остварења) - Ани Софреновић.

УПЛАШИМ СЕ  ДА ЋЕ  МЕ ПУБЛИКА ЗАБОРАВИТИ: Ана Софреновић очекује ренесансу кад све прође, јер људи не могу једни без других

Фото В. Данилов

Лепа и свестрана глумица, рођена у српско-британској породици, први пут се чула, па тек онда видела у филму: дебитовала је певајући насловну нумеру у "Кажи зашто ме остави" 1993. Две године касније имала је веома запажене улоге у "Пакет аранжману", "Убиству с предумишљајем" и "Балканским правилима", али се убрзо с тадашњим супругом Драганом Мићановићем одселила у Лондон.

Ипак, из родног Београда као да није ни одлазила - играла је у представама и филмовима, наступила на 37. Бемусу у опери "Орфеј и Еуридика", освојила "Царицу Теодору" за "Небеску удицу"...

* Добили сте ново филмско признање и прилику да први пут посетите град у срцу Херцеговине?
- Мени је у детињству Требиње увек било "пред радост" за море, последњи мали бастион пре него што избијемо на обалу. У ваздуху се већ осећала близина пучине, зато је за мене то узбудљиво место. У самом граду никад нисам била. Пресрећна сам што сам добила прилику да сада упознајем Требиње од Требињаца, који ће да ме воде у обилазак. Гледала сам фотографије и очарана сам. Носим камеру и једва чекам да снимам, ти платани изгледају као небески призор. Требиње је на тромеђи, за мене је мали центар Балкана. Ту се сливају сви утицаји и свима помало припада.

Фото В. Данилов

* Ваша филмска каријера кренула је пуним замахом, а онда као да је настало затишје?

- За филм је потребно да вам се поклопи доста ствари. Прво, да сте "тачни" за поделу и да дође ваша прича. Нисам глумица која може бити "кастована" за свакакве улоге. И по типу, и по физиономији. Али, паузе заправо није ни било. Отприлике, сваке две године, снимала сам понеки кратки, или дужи филм. У Црној Гори сам 2014. имала главну улогу у остварењу Николе Вукчевића "Дечаци из Улице Маркса и Енгелса". Тако да мене није нестало, само сам се у међувремену више пребацила на експерименталну музику, на истраживања са гласом. Имам пуно интересовања, па неки сегменти моје каријере и трпе.
* После "Зојкиног стана" у БДП, не видимо вас у поделама београдских позоришта?
- Прошле године је овај наслов скинут са репертоара. Била је то дивна представа која је имала публику, али сада је БДП кренуо у нову фазу. Драго ми је да сам се, после много година, вратила у театар играјући баш у Београдском драмском, где сам некада са Иреном Ристић радила "Мишоловку" Агате Кристи. Ипак, дошло је време за следећу фазу - како за ово позориште, тако и за мене. Кад завршим један пројекат желим да идем даље, да сваки од њих буде прича за себе.

Први пут у серији

- ПРОШЛОГ месеца завршила сам нискобуџетни али занимљив аустралијски филм "Here Be Dragons". У октобру би требало да имам малу улогу у једној веома лепој историјској серији. Биће то први пут да улазим у свет домаћих серија, до сада нисам играла ни у једној! Иначе, и даље радим на својим пројектима, покушавам што више да искористим ово време у коме смо сви заустављени и "угурани" за смишљање нових ствари - каже популарна глумица.

* Снимали сте пуно копродуцијских пројеката?

- У једном тренутку највише сам и радила копродукције. Сада се углавном снимају ТВ серије и нискобуџетни филмови, а има и оних са већим средствима од којих после настају серије. То је глумачки живот. Наше каријере нису једноставне, али су узбудљиве. И публика ме некако прати у томе, мада се понекад уплашим да ће да ме заборави. Али, то се никад не дешава, напротив. Иначе, први пут сам ушла у медије 1989. са аматерским позориштем Театар лево: гостовали смо на РТС пред одлазак на светски позоришни фестивал у Француску. Касније сам схватила, ма колика била пауза између два пројекта, још је веће интересовање људи да виде шта радим.
* "Небеска удица" је ваш последњи филм са Небојшом Глоговцем, играли сте заједно и у једном од првих, "Убиству с предумишљајем"?
- Радили смо два дивна филма. У првом се нисмо непосредно срели ("Убиству"), али у "Удици" смо директни партнери. Било је то веома специфично време. Небојша је тек постао отац, ја сам била млада мајка. Доба бомбардовања и припрема филма, снимања, па новог родитељства - све је било веома дубоко и емотивно. Време које се не заборавља, велике трауме, али и дивног рада који нам је дао прилику да о тој трауми и страшним емоцијама кроз које смо прошли (са Љубишом Самарџићем као редитељем и продуцентом ) - снимимо филм и испричамо причу за будућност. И то док је још била сасвим ровита. Од свега што сам урадила, "Убиство" и "Удица" су за мене најснажнија и најзначајнија остварења. Не само у уметничком већ и у историјском смислу, остављају леп и тачан опис времена.
* Драган Мићановић је био ваш животни партнер, постоји ли могућност да се поново сретнете на филму или у театру?
- Глумац не може да утиче и одлучује у које ће пројекте да га зову, али верујем да хоћемо. Нас двоје лепо сарађујемо и волимо да играмо заједно. Ипак, то ће превасходно зависити од редитеља и прича које се буду радиле.
* Како издржавате ово, тешко време - вируса и физичке дистанце?
- Сећам се кад сам са Стивеном Беркофом снимала филм "Легионар" у Мароку. Причао ми је како своју фамилију виђа три месеца годишње, јер осам месеци ради. Питала сам га како то издржава, а он ми је одговорио: "Добро је, јер стигнемо да се зажелимо једни других". Није лако, свакако, али је и дивно стићи да се неког пожелиш. Није нас ово надвладало, паметнији смо од тога. Само нам треба време. А кад све прође, мислим да ће се десити нова ренесанса. Због потребе људи да буду са - људима.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Нова димензија живота у делу Београда који се буди из сна

Нова димензија живота у делу Београда који се буди из сна

У ПОТРАЗИ сте за станом у центру града који је довољно изолован од градске вреве, окружен зеленилом и реком, а с друге стране вам је подједнако важно да кварт има одличне саобраћајне везе са свим деловима Београда?

18. 04. 2024. у 10:00

Коментари (7)

АКО НЕКОМ ПОЗАЈМИТЕ ОВУ КЊИГУ, НЕ ОЧЕКУЈТЕ ДА ВАМ ЈЕ ВРАТИ!