ОДУЖУЈУ СЕ НОБЕЛОВЦУ: Под ћупријом - врело мудрости
У БЛИЗИНИ Мехмед- пашине ћуприје, већ три године вишеградски сликар и директор Градске галерије Славко Тушевљак осликава необичан мурал посвећен делима Иве Андрића: као у библиотеци, "поређао" је, једну уз другу, корице књига нашег нобеловца са најпознатијим цитатима из његових дела. Симболично, њих једанаест - колико је и лукова моста.
Фото СРНА
Тако ће у сокачету које води ка славној ћуприји, каменом "зрну бисера на води", путници намерници (чак и они несклони читању) моћи да виде неке од мисли знаменитог писца. А сам град утиснуће још једну посвету човеку који га је прославио светом, показујући да је и данас босанска касаба достојна имена свог великана. Јер, Вишеград уме да му ода поштовање онако како Стокхолм, на пример, слави дело Стриндберга, исписујући целу улицу испред пишчевог музеја његовим цитатима, или Нижњи Новгород оставља потпис у асфалту Максима Горког...
ОВАКВИМ гестом не само да се оплемењује, већ и "заузима" јавни простор - уместо немаштовитих, често вулгарних графита на запуштеним фасадама, оградама и пролазима. Да ли би и други наши градови могли следити пример Вишеграда?
РЕДИТЕЉ Небојша Брадић два пута је Андрићеву "Проклету авлију" (уз адаптацију и драматизацију) постављао на сцену. Први пут 1999. године у Крушевачком позоришту, а дванаест сезона касније окупио је три независна театра (из Србије, Бих и Хрватске) под истим насловом, симболично спајајући и три различите средине које су писца одредиле колико и он њих:
Фото архива
- Андрић је говорио да жели да буде само "песник пролазности", а оставио је дело као трајну баштину која нас гледа из будућности. У овој вишеградској уметничкој акцији говориће "њим самим". Верујем да ће то бити и разлог да се изнова вратимо пишчевој моћној речи - каже Брадић. - Оживљавање и анимација јавног простора су легитимна ствар, поготово ако се ради о местима која нуде могућност за ту врсту интервенције. Наравно, није погодан сваки јавни простор, али ако већ постоји, чини ми се најлогичнијим да буде инспирисан уметничким делом. Јер, и на тај начин се ствара културна баштина. "Знакови поред пута" Андрићево су најмање валоризовано, а можда највредније дело - ако се изузму велики романи. У овој позној пишчевој књизи исписиваној годинама, читалац ће пронаћи његову филозофију, литературу, животно искуство. Можда нам је управо врело мудрости из "Знакова поред пута" путоказ за будућа времена.
КАО и Вида Огњеновић, писац Милисав Савић оставио је свој траг у антологији прича посвећених Андрићу, под назвом "Земаљски дугови", у којима се нобеловац појављује као књижевни јунак. Био је он (заједно с Црњанским) и његов лични јунак у роману "Ожиљци тишине", готово две деценије пошто се овенчао (1977) наградом с Андрићевим именом. О вишеградском муралу каже:
- Све је у духу пишчеве мисли да оно што није записано као да није ни постојало. Па и у духу чувеног поетског записа који се налази на грађевини, на ћуприји Мехмед-паше Соколовића. Цео тај гест исписивања цитата иде у прилог тези о вредности записаног - истиче Савић. - На Сицилији, где се одржавају бројни песнички фестивали, мештани у излозима кафана и барова, у знак сећања, постављају стихове знаменитих песника који су ту боравили...
"ТА КУЋА ЈЕ СТВАРНО УКЛЕТА" Мајци и оцу пререзао гркљан, па себи исекао вене: Нови детаљи породичне трагедије у Чачку
ПРВИ резултати истраге трагедије која је откривена у суботу ујутру у породичној кући у близини „Слободине“ раскрснице у Чачку, говоре да је Владимир Чарапић (47) ножем преклао врат својој мајци Мили (72), а потом и свом оцу Неђу (79). Затим је себи истим сечивом нанео више убода по грудима и стомаку, а на крају је пререзао вене леве руке и тако на смрт искрварио.
07. 12. 2025. у 13:36
НОВО РЕШЕЊЕ ЗА УКРАЈИНУ: Европа прави план у случају да се САД повуку из конфликта
ЕВРОПСКЕ дипломате припремају сценарио подршке Украјини у случају повлачења САД из конфликта, преноси Блумберг, позивајући се на изворе.
07. 12. 2025. у 13:19
Завршио глуму, па радио на мешалици, рат га удаљио од љубави - животни пут Јова Максића
ДЕТИЊСТВО глумца Јова Максића обликовало се у малој сеоској средини подно Динаре, у селу Плавно код Книна, где је породица живела због очевог свештеничког службовања. Рани период живота описује као време потпуне слободе и радости, када је готово читаво село било простор за игру и маштарије. У таквој атмосфери формирала се његова емотивна структура — везаност за заједницу, топлина породичних односа и захвалност за једноставне ствари.
07. 12. 2025. у 11:41
Коментари (1)