ЗАШТО ПРИВАТНЕ ЗБИРКЕ ПОСТАЈУ ЗНАЧАЈНЕ: Невиђено благо за које се никада до краја неће сазнати
СВЕ више се у нашој јавности обраћа пажња на приватне колекционаре, на колекционара као кустоса.
В.Н.
Невиђено благо крије се у приватним збиркама и никада се до краја неће сазнати шта од уметничких дела поседују појединци. Многи не желе да јавност информишу о свом поседу, али још је више оних који нису у могућности да прикажу предмет своје посвећености, трагове своје љубави. Сакупљање не само уметнина је заразно, ако се озбиљно схвати - после једног унесеног предмета у кућу, наставља се доживотно. Зато треба медије отворити за приче о колекцијама и колекционарима, који су често најзанимљивији људи у свету уметности, јер сваки има другачију повест и своје методе сакупљања. На немачком језику је објављена и књига о психологији колекционарства. Код нас се најчешће сакупљају књиге и слике.
Никола Богдановић, из угледне и старе грађанске породице у Сремској Митровици, почео је да се бави сакупљањем уметничких дела 1980. године. Ове године његова збирка слави четрдесет година постојања и доживела је озбиљно признање. Мањи део ње био је изложен на другом делу изложбе "Српско сликарство XX века", посвећеном периоду 1950-2000. године. Изложбу прати обимна књига Николе Кусовца о делима из приватних збирки на четири стотине педесет и шест страна, у којој је представљено шеснаест радова из колекције породице Богдановић. Збирка је у више наврата била обимније приказана у Новом Саду и Београду, броји око четири стотине дела, а у делатност сакупљања укључени су, осим оснивача збирке Николе, и супруга Иванка, ћерка Тијана и син Петар.
У дружењу са чувеним колекционаром Рајком Мамузићем, Богдановић је почео сакупљање, што му је омогућило да дође до капиталних дела српског модернизма. Највећи део збирке породице Богдановић чине слике, а у мањем обиму скулптуре и цртежи, међутим, сваки предмет је поред знатног обима колекције пажљиво одабран и има велику уметничку вредност. Реч је о остварењима малог, средњег и већег формата, а често су то радови међу најбољим у опусима српских модерниста, капитални по значају. Збирка је строго концепцијски заснована, слике и скулптуре су искључиво из периода високог модернизма, најспонтанијег и најбогатијег у нашој новијој уметности. Реч је о модерној и апстрактној уметности, без присуства Медиале, нове фигурације и фантастике било какве врсте (осим једне слике Милана Поповића), као и без међуратних и мајстора деветнаестог века. Такође у смислу целовитости, изостају радови крајње авангардних делатника, као и сва дела у којима је наглашено присутна нарација. Бирана са пажњом и љубављу, исто тако промишљено постављена у великој кући у центру Сремске Митровице, на зидовима висине четири метра, остварења из колекције породице Богдановић узор су како идејно и квалитативно треба формирати збирку српске и уже гледано војвођанске уметности.
Препоручујемо
МИНИСТАР ЂОРЂЕВИЋ: Повратак 166. стране Мирослављевог јеванђеља доказ братских односа
16. 07. 2020. у 20:45
ФИЛМ О СТРАДАЊУ СРБА У НДХ Министарство: "Дјеца Козаре" заслужено подржана од ФЦС
21. 07. 2020. у 15:21
“ХАРТЕФАКТ” ТРАЖИ НАЈБОЉИ: Девети Конкурс за најбољи савремени ангажовани драмски текст
20. 07. 2020. у 14:27
ВЕЛИКО УПОЗОРЕЊЕ ВУЧИЋА: За годину и по дана суочићемо се са великим ратом, нико више не жели да слуша другу страну
ПРЕДСЕДНИК Србије Александар Вучић рекао је данас, на форуму "ГЛОБСЕЦ БЕЛТАЛКС: Београдски економски разговори", да више нема рационалности у међународној политици и да се ускоро спрема велики сукоб.
09. 12. 2025. у 20:57
НОВО РЕШЕЊЕ ЗА УКРАЈИНУ: Европа прави план у случају да се САД повуку из конфликта
ЕВРОПСКЕ дипломате припремају сценарио подршке Украјини у случају повлачења САД из конфликта, преноси Блумберг, позивајући се на изворе.
07. 12. 2025. у 13:19
Завршио глуму, па радио на мешалици, рат га удаљио од љубави - животни пут Јова Максића
ДЕТИЊСТВО глумца Јова Максића обликовало се у малој сеоској средини подно Динаре, у селу Плавно код Книна, где је породица живела због очевог свештеничког службовања. Рани период живота описује као време потпуне слободе и радости, када је готово читаво село било простор за игру и маштарије. У таквој атмосфери формирала се његова емотивна структура — везаност за заједницу, топлина породичних односа и захвалност за једноставне ствари.
07. 12. 2025. у 11:41
Коментари (0)