СВЕДОЧАНСТВА О СРПСКОМ ТРАЈАЊУ: У години 70. рођендана, Архив САНУ у Сремским Карловцима посвећен дигитализацији

Ј. СИМИЋ

27. 07. 2020. у 12:27

СВЕДОЧАНСТВА О СРПСКОМ ТРАЈАЊУ: У години 70. рођендана, Архив САНУ у Сремским Карловцима посвећен дигитализацији

Фото Н. Карлић

САМО оне нације које краси високо однеговано самопоштовање, имају свест о томе да су архивски документи из њихове историје вреднији и од златних полуга те да су народи који се нехајно односе према сопственој историји приморани да, и себи и другима, мукотрпно доказују своје постојање.

С том свешћу, а у години када Архив САНУ у Сремским Карловцима бележи седам деценија трајања, директор ове установе др Жарко Димић, уз подршку САНУ и председника Владимира Костића, ресорног министарства, Покрајинске владе и СПЦ, отворио је Центар за дигитализацију. Са неколико запослених, овај центар је, пре нешто мање од годину дана, започео дигитализацију око три милиона докумената.

- Корона нам је успорила али не и зауставила посао. Дигитализацију смо започели обрадом више од 10.000 докумената везаних за Српски народни покрет из 1848/'49, јер у целом региону постоји велико интересовање за ову архивску грађу - каже Димић, и прогнозира да ће електронска обрада свих докумената потрајати наредних десетак година.

РАНКЕ ИЗУЧАВАО ВОЖДА

АРХИВА САНУ у Сремским Карловцима, по сведочењу првог управника проф. Косте Петровића, данас можда не би ни било да га од усташке пљачке, током Другог светског рата, није спасао немачки официр. Он је, подстакнут занимањем сународника и историчара Леополда фон Ранкеа за српског вожда Карађорђа, наредио да се Архив заблиндира. Прегледао је документацију о Првом српском устанку, однео је неколико докумената, али је највећи део грађе остао нетакнут.

На архивским полицама које се простиру на око 300 квадрата су драгоцени сведоци трајања не само за Србе на подручју данашње Војводине, него и за цело српство, као и за наше сународнике у другим деловима некадашње Аустроугарске монархије.

Када буде дигитализована преписка митрополита Стефана Стратимировића јавности ће бити доступни мало знани подаци о вођи Првог српског устанка Карађорђу. Својим ћириличким краснописом митрополит открива да је Карађорђе успешно командовао српским устаницима, артиљеријом и коњицом стога што је испекао војнички занат као нижи официр добровољачке аустријске јединице у последњем рату Аустријанаца са Турцима.
Димић указује на седамдесет година дугу и изузетно плодотворну сарадњу САНУ и Српске православне цркве јер овај архив има посебно место у нашој историји, те није искључиво црквене природе. Почетну грађу за Архив приложио је патријарх Арсеније Чарнојевић. У данашњен облику ова установа заживела је 1940, а уговором између Синода и тадашњег патријарха 1948.године, предвиђено је да се ни по коју цену не сме померати из Сремских Карловаца.

Жарко Димић Фото Н. Карлић

О значају ове институције говори и податак да је некада на челу Савета Архива САНУ у Сремским Карловцима био академик Дејан Медаковић, а данас је то академик Василије Крестић, наш највећи експерт за архиве овог периода. У Савету је и Његово преосвештенство владика сремски Василије.

У време када Србија није била државотворна, митрополити и патријарси карловачки који су овде столовали и градили овај архив, били су уједно представници и државе и народа, не само у Хабзбуршкој монархији, него и шире.
- Зато овај архив, који је под заштитом државе, има посебно и веома значајно место јер потреба српског народа за знањем, науком и школством овде је доживела свој темељ. Тај темељ треба наставити да се негује - вели Димић.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)