БОРАВАК У СРБИЈИ КАО ПРАЗНИК: Јелена Шубина, московска књижевна критичарка

ПОЗНАТА московска књижевна критичарка и уредница Јелена Шубина живи је бренд који гарантује да ће књига коју она одабере и објави сигурно бити изузетно читана и прихваћена на руском тржишту.

Јелена Шубина (трећа слева) и Гузељ Јахина (десно), , уз Емира Кустурицу и преводиоца Наду Петковић / Фото Приватна архива

Највећа руска издавачка кућа АСТ је 2012. одлучила да у оквиру свог састава и службено да назив редакцији по њој и тако је настала "Редакција Јелене Шубине". Доказ њеног префињеног укуса и стручности је то да су књиге објављене под ознаком РЈШ врло често награђиване престижним руским литерарним признањима. Гузељ Јахина, једна од нових адута ове издавачке куће, за роман "Деца Волге" награђена је у - Србији. Боље рећи, у Андрићграду, где јој је додељено престижно признање - Велика награда "Иво Андрић".

Шубина је пре неколико месеци боравила у Србији. Посетила је Дрвенград, а затим је посетила и Андрићград са књижевницом Гузељ Јахином, којој је том приликом уручена Велика награда "Иво Андрић" за роман "Деца Волге". Домаћин им је био Емир Кустурица, који је на њих оставио најпријатнији утисак.

- Први пут сам била у Србији. Била сам гост код Кустурице у Андрићграду и Дрвенграду. Тамо ми се доста свидела атмосфера и демократичност. У Београду сам, на моју жалост, била кратко. Још се виде последице НАТО бомбардовања, али на сваком кораку сретала сам младе људе са осмехом на лицу. Осећа се пријатна атмосфера - рекла је Јелена Шубина, у ексклузивном интервјуу за "Новости".

* Јесте ли били у некој од књижара у Србији?

- За то кратко време боравка у Београду успела сам да уђем и погледам пет продавница књига. Искрено сам била одушевљена тиме колико се много преводи на српски језик, као и то колико се објављује домаћих аутора. Свиђа ми се како изгледају ваше књиге. За мене је боравак у Србији био заиста празник.

* Како сте почели да се бавите издаваштвом?

- По завршетку Филолошког факултета на Ломоносову, посрећило ми се да сам дошла у издавачку кућу "Совјетски писац", у редакцију књижевне критике. У то време тамо су радили прави асови, од којих сам много научила. После тога радила сам у "Енциклопедији", па у часописима "Литературни преглед" и "Пријатељство народа", а онда сам прешла у издавачку кућу "Вагријус", која се за разлику од других није бавила брзом зарадом него је објављивала савремену руску прозу и мемоаре. Преласком у АСТ 2008. године са мном су прешли и аутори са којима сам сарађивала.

* Зашто сте прешли у АСТ?

- У "Вагријусу" је у то време била тешка економска ситуација. Почели су да одлазе писци са којима сам радила, Људмила Улицка и Виктор Пељевин. За мном су у АСТ дошли Михаил Шишкин, Александар Кабаков, Захар Прилепин, Олга Славникова и други аутори. Имали су поверење у мене, јер у то време АСТ није имао велико искуство са таквом врстом литературе.

 Фото Приватна архива

* Колико је сада јака конкуренција међу издавачима у Русији?

- Конкуренција је велика. Наравно да ми уредници настојимо да на време приметимо нове талентоване ауторе и сачувамо оне са којима већ добро сарађујемо. Јасно је да је лакше уредницима и издавачима који су већ окупили угледне и популарне писце. Кад је о новим писцима и књигама реч, врло је важно да уредник добро процени хоће ли се одређена књига свидети читаоцима.

* Објављујете дела Улицке, Прилепина, Дмитрија Бикова, који су звезде садашње руске литературе, али и људи дијаметрално супротних политичких погледа. Имате ли због тога са њима проблеме?

- Мене занимају њихови текстови и са њима одлично сарађујем. О политици и њиховим јавним наступима са њима не причам и зато немам никаквих проблема. То су одлични аутори и мени је то најбитније, а њихове политичке оцене су њихова лична ствар. У том погледу сам прилично конзервативна и не бавим се политиком. Имам своје политичке погледе и поштујем друге који могу да имају сасвим другачији став.

* Међу читаоцима, па и књижевним критичарима, може се чути тврдња да ће мало савремених писаца ући у ред класика руске литературе. Шта ви мислите о томе?

Мислим да ће од садашњих писаца један број остати запамћен и ући међу класике. Али, који ће то бити, показаће време.

* Који су млађи писци талентовани и чија имена треба запамтити?

- Доста је талентована Јевгенија Некрасова, писац и сценариста, и о њој ће се говорити. Наша редакција објавила је њену књигу "Калечина-Малечина" 2018. године. Такође је врло талентован писац и новинар Игор Савељев, као и писац Константин Купријанов.

* За разлику од Москве, где је много књижара, у провинцији их је мало или их уопште нема...

- Често идем са ауторима књига у провинцију. Тамо је заиста проблем што је мало продавница књига. Нажалост, много их је затворено јер нису доносили власницима очекивани профит. Нисам оптимиста да ће се ситуација брзо променити. Сећам се времена када су у књижарама били одељци са најновијим књигама како би се потенцијални читаоци упознали са њима.

* Добрим избором писаца доказујете да и у ово време литерарно вредна књига може бити и комерцијално успешна...

- Сувише је поједностављена подела на комерцијалну и некомерцијалну литературу. По тој подели добри текстови и заиста квалитетна литература углавном нису тиражни. Али то није тачно. Одличне књиге Гузељ Јахине, затим Алексеја Иванова, Захара Прилепина, Јевгенија Водоласкина и многих других су одлично продаване. Значи, те добре текстове је оценио и прихватио и читалац.

* Занимљиво је да социолози тврде да књиге Гузељ Јахине много више читају жене.

- Гузељ пише о горкој женској судбини. Осим тога, ради се о историји и присилном пресељавању малих народа. Очигледно је да читаоци воле да прочитају дела о судбинама људи.

* Иако се бавите објављивањем прозних дела, верујемо да пратите и поезију. Слажете ли се са оценом да је сада младим песницима много теже да објаве књигу?

- Неоспорно је да чак и кад се објаве књиге савремених песника, оне имају мале тираже. Али песнике класике и даље штампају у Русији. Слажем се да је новим песницима теже.

* Сада се у Русији мало зна о српским писцима. Чак и писци са којима смо разговарали углавном знају за нашег класика Иву Андрића, а од савремених за Павића, који је преведен на многе језике, па и на руски. Зашто се у Русији преводи мало српских аутора?

- Тачно је да у Русији мало знају о савременим српским писцима. И ја спадам у оне који су читали Иву Андрића и Милорада Павића. Уопште не сумњам у то да у Србији има врло интересантних и добрих писаца. Пошто се бавим објављивањем руских писаца, не могу да одговорим на ваше питање. Издавачи имају стратегију да објављују стране бестселере. Верујте ми да ћу колико будем могла радо да помогнем да се објављују и српски писци.

КЊИГА КАО СУДБИНА

ЈЕЛЕНА Даниловна Шубина, девојачки Пољакова, рођена је 1948. Завршила је Филолошки факултет на Ломоносову. Радила је као књижевни критичар, уредник, издавач, а сада уредник "Редакције Јелене Шубине" у издавачкој кући АСТ. Раније је радила у издавачкој кући "Вагријус". Цео радни век је провела у издавачкој делатности, где је стекла велики углед.

НАЈВЕЋИ У РУСИЈИ

ИЗДАВАЧКА кућа АСТ, основана 1990., највећа је у Русији и годишње објави више од 40 милиона примерака књига. Објављују књиге свих жанрова, руске и иностране класике, савремену литературе до уџбеника. Та издавачка кућа може да се похвали да је објавила дела више од пет хиљада аутора. Месечно изађе око 500 нових књига. Од светских писаца објавили су Куеља, Стивена Кинга, Дена Брауна, Сузан Колинз... А од популарних руских писаца дела Бориса Акуњина, Људмиле Улицке, Сергеја Лукјањенка до Гузељ Јахине. Од 2005. АСТ има и "Аудиокњигу". А 2012. ујединили су се са издавачком кућом ЕКСМО и одмах ушли међу 50 највећих издавачких кућа на свету.

Препоручујемо

Култура

0 1

ПРОФЕСОР ДР ДРАГАН ПАВЛОВИЋ: Иглу за анестезију заменио оловком

16. 12. 2025. у 14:40

Култура

0 0

42. НУШИЋЕВИ ДАНИ У СМЕДЕРЕВУ: Нушићева награда за животно дело Тањи Бошковић

16. 12. 2025. у 10:09

ТВ Новости

0 1

ИВАНА МИЛЕНКОВИЋ ЗА "ТВ НОВОСТИ": Судбина отвара врата, али избори говоре ко смо, а неки снови траже тишину да би порасли (ФОТО)

12. 12. 2025. у 12:15

Култура

0 0

ТРИБИНА „ДНЕВНИК О ЦРЊАНСКОМ“ У НОВОМ САДУ : Културни центар Војводине „Милош Црњански“

11. 12. 2025. у 12:38

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације