ЧУВАР ЗЛАТНЕ ЈАБУКЕ: Манојле се преселио међу звезде
У БЕОГРАДСКОЈ болници КБЦ Звездара, захваћен опаком короном, 11. јула, преминуо је и у звезде се преселио песник Манојле Гавриловић.
Zoran Pavlović
Родио се у Бјелуши код Ариља 1945. године. Јединац, рано је остао без мајке. Студирао на Педагошкој академији у Ужицу, завршио Филолошки факултет, радио у Народној библиотеци "Петар Кочић" у Београду. Добио је Вукову награду и признање Одзиви Филипу Вишњићу.
На почетку, Манојле пева о звездама, небеским телима, птицама, биљкама, чаролији завичаја. У његовим бојама и тајанствима одвија се нека дубља драма доживљаја и преобраћања бића у свет, а света у биће. Љубавни мотиви изражавају се у ритму и светлости свеколике природе. Најпознатија његова песма "Пријездина љубав" остварена је у лирском декору славне јуначке песме.
Наслови његових књига сугеришу тематска опредељења: "Светлост ћирилице", "Недеља у завичају", "Чувар златне јабуке", "Црна плавет", "Пчеле бога Перуна".
У поезију Манојла Гавриловића ушли су родитељи, стричеви, сестра. Песникове родбина проширује се на митске и историјске јунаке, све до Светог Саве и ариљског Анђела. Оно што је било детињство словенског и српског племена сада постаје детињство самог песника и његове поезије. Коси се небеска ливада, жање се златним српом Месеца. И људи се, налик небеским појавама, покрећу у зачараном простору и ритму природе: лете, теку, језде, пролазе. Светле. Тај флуид је специфични израз љубави. Рођење и смрт такође су део те природе. Најважнији ритуали живота: рат и лов поново се подижу у висину песничке слике. Жене сеју, плету, ткају и везу, сплићу косе. Позадина песничке слике је небеска - у сменама доба дана и годишњих доба; Гавриловић воли звездану ноћ и свитање које именује као "разасвит".
Породични песнички круг природним путем се шири у национални, почев од Немањића и њихових задужбина, према новим временима знамењима и симболима. Сјај Хиландара дочаравају светле слике и речи. Острво Видо и Шумарице имају своја места у колажу Гавриловићевих тема. У том сјају жуборе и пчеле, а духовни одјек песник изражава сликом: "Српске речи низ столећа плове".
Нек плове српске речи Манојла Гавриловића низ будуће време. Његове стихове већ готово пола века знамо напамет.
Препоручујемо
ТРИБИНА „ДНЕВНИК О ЦРЊАНСКОМ“ У НОВОМ САДУ : Културни центар Војводине „Милош Црњански“
11. 12. 2025. у 12:38
ГЛУМАЦ ДАО ОБЕЋАЊЕ: Александар Којић добио награду за монодраму Радоша Бајића (ФОТО)
09. 12. 2025. у 22:10
СУКОБ НАМ ЈЕ ПРЕД ВРАТИМА Руте упозорава: Ми смо следећа мета Русије
РУСИЈА би могла да буде спремна да употреби војну силу против НАТО-а у наредних пет година, сматра генерални секретар НАТО-а Марк Руте.
11. 12. 2025. у 15:46 >> 16:40
ОСУЂЕНИ ЗА УБИСТВО СТАРЦА У ЗАТВОРУ ПАДИНСКА СКЕЛА: Зрна саосећања немају, изречене вишегодишње казне
СРЕЋКО Стефановић (22), Саша Станковић (22) и Далибор Петровић (24) оглашени су данас кривим у Вишем суду у Београду за тешко убиство Станимира Брајковића (74) на безобзиран и насилнички начин у затвору Падинска Скела почетком фебруара 2024. године. Овом првостепеном пресудом Стефановић је осуђен на 19 година затвора, а Станковић и Петровић на по 18 година.
11. 12. 2025. у 16:22
ПЕЈАКОВИЋ: Срби су скупо платили ЛАЖ о Југославији, која траје од '45 и плаћаћемо је још
ГЛУМАЦ Никола Пејаковић одушевљава публику широм региона улогом Момчила у серији "Тврђава", која се бави ратним деведесетим и распадом некадашње државе Југославије.
13. 12. 2025. у 15:33
Коментари (1)