Руски писац Дмитриј Алексејевич Данилов: Митови су добри у малим дозама

ИСТОРИЈСКИ митови су један од темеља културе сваког народа и због тога су веома важни. Сваки народ има неке своје митове који су у вези са одређеним историјским епохама, који су имали своју функцију и рационално се могу објаснити. У одређеним историјским моментима митови могу да уједне нацију, али живети дуго у митовима може бити штетно. Поготово је лоше "предозирање" митологијом, јер ми, ипак, живимо у реалном свету. Ако нам митови постану важнији од стварности, онда од тога имамо само штету.

Фото: Новости архива

Ово, за "Новости", каже руски писац Дмитриј Алексејевич Данилов (51), који је учествовао у онлајн конференцији "Београдски контрапункт 2020", посвећеној теми "Уметност и мит данас", коју су организовали Министарство културе и Завод за проучавање културног развитка.

Данилов је књижевну каријеру започео као песник и прозаиста, али је касније почео да пише за позориште. Његова драма "Човек из Подољска" награђена је Златном маском, а добитник је и Награде Андреја Белог за драму "Шта сте радили јуче увече". Његов роман "Хоризонтални положај" био је у најужем избору за "Велику књигу".

*Колико је тема "Уметност и мит" актуелна у Русији?

- Наравно да митова има у свим народима, и зато је овогодишња тема "Београдског контрапункта" интересантнаа за све. Једном делу стваралаца митови су својеврсна инспирација. Ја не спадам међу њих, и ко је имао прилике да чита моја дела или да гледа позоришне преставе могао је да види да се ја бавим темама из садашњег, свакодневног живота.

*Какав је ваш однос као писца према тренду повратка својим коренима и пореклу?

- Поштујем ту потребу дела стваралаца да се баве тражењем корена, порекла и традиције. Али у Русији не видим велико стремљење аутора ка томе да се баве том темом. Вероватно због тога што се наш народ не осећа угроженим, па и нема тог стремљења повратку коренима. Кад већ говоримо о прошлости, у Русији је у народу велика носталгија за СССР-ом. Једнима недостаје земља коју су уважавали и плашили је се, а другима сигурност коју су изгубили. Живимо у време кад се многи не осећају материјално сигурним. Сада је доста оних који се боје неизвесности шта може бити сутра, па их то тера да се присете живота у СССР-у, који је неоспорно био велика држава.

*Да ли сте ви носталгични за Совјетским Савезом и тадашњим начином живота?

- Не спадам у ту врсту носталгичара. Уопште не негирам да је у СССР-у било доста тога што је било добро, пре свега мислим на образовање. Али било је и много тога лошег, тако да не жалим што тог система више нема. То не значи да не видим слабости у садашњем животу у Русији. Међутим, кад је реч о слободама, СССР се не може упоређивати са садашњом Русијом.

*Кад говоримо о повратку традицији и коренима, неоспорно је да се велики број грађана Русије вратио и враћа се православљу, гради се много цркава...

- То је тачно. У време СССР-а, много цркава је порушено. Сада је дошло до препорода, али то не значи да посотји знатно већи број "правих верника". Оних који стално иду у цркву нема више од пет одсто. Остали одлазе у храмове кад су велики празници, или повремено.

Фото: Новости архива

*Колико познајете српску књижевност?

- Нажалост, слабо. Од старијих писаца, читао сам нобеловца Андрића. Од оних који су били веома популарни у Русији, читао сам Павића. Жао ми је што боље не познајем вашу књижевност, јер имам велике симпатије према Србима, који су нам близак народ.

*У Русији је врло популаран режисер Емир Кустурица. Да ли сте гледали његове филмове?

- Наравно да јесам. Кустурица је велики редитељ, и многи у Русији су гледали његове филмове. Свиђа ми се и музика Горана Бреговића. Жао ми је што нема више културних контаката, да се још боље упознамо. Ми не знамо колико се у Србији зна за наше савремене културне ствараоце, али не можемо се похвалити да смо добро информисани о новим генерацијама писаца, песника, режисера, сликара из братске Србије.

*Са каквим утисцима сте се вратили после прошлогодишње посете Србији?

- Веома ми се допало. У Београду ми се свидела атмосфера, људи који су врло комуникативни и једноставни. Сада ми је потпуно јасно зашто Руси воле да долазе у Србију и зашто кажу да се код вас осећају као код куће. И ја ћу доћи поново, али бих волео не само да боравим у Београду, него и да боље упознам Србију.

ПРЕВОДИ НА СРПСКИ

*У Србији су преведене две ваше књиге поезије, "Прекидач" и "Два стања". Водите ли преговоре о новим преводима на наш језик?

- Драго ми је што су на српски преведене две моје књиге. Било је разговора о томе да се преведу још нека моја дела, али до сада није било конкретних понуда издавача.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације