Култура

ДУХ ВРЕМЕНА САЧУВАН У КАРИКАТУРИ: У Сусрет великом јубилеју - У току је 59. конкурс "Пјер", који организују "Новости"

Миљана Краљ

03. 11. 2026. у 17:41

СЛЕДЕЋЕ године најмнасовније и најугледније такмичење за најбољуновинску карикатуру у нашој земљи, али и окружењу, прославиће 60. рођендан, а у току је 59. конкурс "Пјер", који традиционално организују "Вечерње новости".

ДУХ ВРЕМЕНА САЧУВАН У КАРИКАТУРИ: У Сусрет великом јубилеју - У току је 59. конкурс Пјер, који организују Новости

Овогодишњи радови, на слободне теме, на формату од А4 до А3, који ће ући у трку за признања: "Златни Пјер", "Сребрни Пјер", "Бронзани Пјер", награда за портрет карикатуру "Ранко Гузина", награда за најбољег младог карикатуристу (средњошколца или студента), могу се доставити нашој редакцији до 19. новембра. На адресу "Вечерње новости", за Конкурс карикатуре "Пјер 2026", Трг Николе Пашића 7, 11000 Београд, или pjer@novosti.rs, потребно је послати оригиналне, штампане или дигиталне примерке карикатура. Како би ушли у конкуренцију, дигитална штампа мора бити квалитетна, а аутори су у обавези да уз потпис, на полеђини карикатуре наведу назив рада, своје име и презиме, адресу и мејл.

Потом ће се, као и сваке године, формирати специјална комисија, која ће карикатуре вредновати, и која неће разматрати плагијате и фото-копије. Сваки аутор може да конкурише са неограниченим бројем дела, а радови који пристигну на конкурс се не враћају, док организатор конкурса може да их користити за своје потребе без накнаде.

Лауреат "Златног Пјера" са претходног конкурса карикатура Миленка Лукића

Да подсетимо, једну од најзначајнијих манифестација насталих под окриљем наше куће, 1967. године покренули су први и легендарни главни уредник "Вечерњих новости" Слободан Глумац и чувени карикатуриста Драган Савић. Назвали су је према родоначелнику југословенске и српске карикатуре Петру Крижанићу (1890-1962). Тачније, узели су име - Пјер, псеудоним који је користо, како би, док је још сарађивао са сатиричним часописом "Коприве", избегао одмазду аустроугарске цензуре.

И управо тај псеудоним, којим је пркосио царској тиранији, постао је нераскидив од укупног опуса овог сатиричара, сликара, илустратора, ликовног критичара и есејисте. Крижанић, који је рођен у Глини (мешовитог, српско-хрватског порекла), школован у Загребу, а већи део професионалног живота провео у Београду, је карикатуру сматрао и видом политичке борбе, како током својих почетака, током окупације жуто-црне монархије, тако и касније.

Петар Пјер Крижанић

Mеђународну видљивост Пјер је стекао због карикатуре објављене 1927. у доба ране Мусолинијеве владавине, на којој је представљен фашистички поздрав усред Рима, уз потпис - "Ама, што то ови Италијани непрестано дижу једну руку у вис? Па уморили се дижући за време рата обадве!" Овај његов рад био је разлог за протестну ноту италијанске Амбасаде у Београду. Исмевао је и Хитлера, па је током окупације морао да се склони на Златибор (где се, према неким изворима, представљао као Петар Марић, и облачио као српски сељак), а потом и у Мостар, одакле се прикључио народноослободилачкој борби.

И "Вођа" Недељка Убовића награђен "Златним Пјером"

У предговору каталога са претходног, 58. Пјера, легенда југословенске и српске карикатуре Југослав Влаховић, вишеструки добитник златног признања овог конкурса, подсетио је на речи Владислава Рибникара, оснивача "Политике", у предговору за чувену књигу карикатура Пјера Крижанића "Против фашизма" из 1948. године:

"Главних 'јунака' ове збирке, Хитлера и Мусолинија, нема више међу живима, као и многих њихових имитатора и саучесника. Многи народи кроз борбу против фашизма дошли су до своје пуне слободе. Али сам фашизам, или оно што чини његову суштину, још није сахрањен. Оно 'нељудско', оно 'ужасно зло' о коме је говорио Пјер - још хара и тлачи по свету, - а Пјерово љупко дете безазлених очију, његов анђео мира, још ће се појављивати у његовим карикатурама и зачуђено ће гледати у нове агресоре, као у страшна привиђења прошлости."

"Лавиринт" Тоше Борковића овенчан "Златним Пјером"

Афористичар и карикатуриста "Вечерњих новости", Ранко Гузина , чије име носи награда за портрет карикатуру, говорио је, да је и конкурс нашег листа, са Крижанићевим именом, својеврсна историјска читанка. Јер, листајући каталоге "Пјера" човек може да осети дух времена у коме су карикатуре стваране.

Оловка пише - сатиром

ПОЗНАТО је да реч "карикатура" потиче од италијанскe карикаре (caricare) што значи претерати, напртити, ради намерног наглашавања особина појединих личности и догађаја у циљу сатиричног или хумористичног представљања - записао је Југослав Влаховић, у предговору каталога претходног "Пјера" (на слици карикатура којом је Влаховић освојио једну од својих награда "Златни Пјер"). - У случају овог конкурса рекао бих "пјертеривање", линијом и осталим ликовном средствима описати их и наравно насмејати им се.

У једном од тих каталога, поводом 45. издања "Пјера", Гузина се позабавио тадашњом статистиком: према броју учесника, награда, каталога и изложби, за овај конкурс могла би да буде заинтересована и Гинисова књига рекорда, устврдио је. И то уз констатацију да такав резултат може да служи "Новостима" на част, ако се зна да су све то чиниле "о свом руку и круху", без динара са стране.

- "Новости" су биле и остале уточиште карикатуриста - записао је Гузина у уводнику 45. "Пјеровог" каталога. - Из тог гнезда стасали су Петричић, Кораксић, Борковић, Станковић, Дивац, па и потписаник ових редова, ако није нескромно рећи. Негујући и унапређујући конкурс, "Новости" су чувале од заборава име и дело Пјера Крижанића, иако је било "одговорнијих" да то чине, само се нису сетили.