ЛЕГАТ У САНУ ПОВОДОМ ВЕКА СЛИКАРА: Ретроспектива "Померене границе простора" посвећена опусу академика Стојана Ћелића (1925- 1992)

ПРОСТОР ме је интересовао и данас је за мене незаобилазан проблем.

Фото Галерија САНУ

Простор је фикција и реалност истовремено: место, обим, величина, дубина, ширина, дужина; у димензијама свеобухватно поље збивања. Тамо где га у безграничности и граничности поимамо омогућен је кретањем. Кад кажем да ме простор у различитим пројекцијама интересује, казујем и да сам принуђен да се њиме бавим. Он се у слици остварује независно од моје воље, боље речено, моја воља се њиме остварује.

Ово су размишљања једног од наших најугледнијих уметника 20. века, професора и академика Стојана Ћелића (1925-1992), чија је изложба "Померене границе простора" од данас пред публиком у Галерији САНУ. Два су непосредна повода за подсећање на укупан Ћелићев опус: стогодишњица његовог рођења и иницијатива породице да повери Српској академији наука и уметности формирање уметниковог легата. Дародавци Милена и Марко Зарић део легата су званично предали САНУ.

- Одлука да легат буде поверен САНУ проистекла је из вишедеценијских разговора - рекла је Милица Зарић, на представљању поставке. - Услов је био да његова дела, настала и под снажним утицајем грчке уметности, не остану само део интимног простора, већ да постану доступна јавности. Легат је сада само почетак тог отварања.

Фото Галерија САНУ

Уводно излагање на отварању изложбе, чији је аутор др Зоран Ерић, вечерас ће имати професорка емерита Ирина Суботић, а свечано ће је отворити академик Душан Оташевић, управник Галерије САНУ. Пред публиком ће се наћи четрдесет слика различитих формата, седам графика и једна таписерија, као и документарна грађа која сведочи о Ћелићевом вишестраном ангажману. Већина радова биће позајмљена од породице Зарић, која је дародавац Легата "Стојан Ћелић", као и из збирки неколико институција, укључујући Музеј савремене уметности у Београду, Галерију ликовне уметности поклон збирка Рајка Мамузића у Новом Саду, Музеј "Цептер", Народни музеј Шумадије у Крагујевцу, Музеј града Београда, као и неколико приватних колекција.

Избор његових радова у Галерији САНУ ставља у фокус проблем простора као централни мотив и кључну категорију Ћелићевог уметничког стваралаштва. Кроз спој опипљивих и егзактних карактеристика простора - попут дубине и перспективе, с једне, и психолошких, рефлексивних и ирационалних димензија, с друге стране, изложба истражује како је Ћелић промишљао простор у зрелој фази свог уметничког рада, од почетка шездесетих година двадесетог века.

Фото Галерија САНУ

"Север", Стојан Ћелић

- Први значајан допринос дефинисању проблема простора као централног ликовног питања Ћелићевог сликарства дао је Лазар Трифуновић у тексту "Редуктивни метод Стојана Ћелића" из 1962. године - подсећа у тексту монографије, која прати поставку, др Зоран Ерић. - Трифуновић апострофира да је свет слике изван и изнад "реалног света", и да се поступак редукције, такође иманентан Ћелићевом сликарском методу, одређује као "транспозиција нађеног света" и "претварање природног облика у знак". То је, истовремено, и један од чворишних проблема модернистичког тумачења апстрактног сликарства: било да је у питању процес апстраховања појединих елемената и предложака преузетих из природе који воде ка потпуно новом и непрепознатљивом пластичком решењу слике, или, с друге стране, принцип стварања нове форме, при чему је сам стваралачки чин доживљен као природна активност, са импулсима који долазе из несвесног.

Детињство на Уни и Сани

Фото Галерија САНУ

 

У МОНОГРАФИЈИ, која прати изложбу, штампана је и детаљна биографија, према Ивани Симеоновић Ћелић, пре неколико година преминулој историчарки уметности професорки на ФЛУ, и уметниковој супрузи. Забележени су најбитији датуми и догађаји на његовом животом путу, од рођења, 16. фебруара у Босанском Новом ("Босански Нови се налази на ставама великих река, Уна и Сана, и скоро да бих могао да кажем да постоје места са којих се гледајући Београд, могу присетити детињства"), преко школовања у предратном и ратном Београду, одласка у партизане, послератног уметничког развоја, добијања професуре и звања академика, па до смрти 30. априла 1992. 

Како наводи аутор изложбе, Трифуновић закључује да је за Ћелића простор слике "метафора света слике, он је њена витална енергија, и више од тога, битни план на коме долази до јединства човека са животом, скривених садржаја психе са ферментима друштва, времена и епохе". Поставка представља период Ћелићевог стваралаштва током којег је развио препознатљив сликарски језик који одликују редукција, апстраховање и геометризација, што су постали кључни елементи његовог приступа грађењу слике. Ћелићево (ауто)рефлексивно дело, како заључује др Ерић, конципирано као константна потрага за новим просторним решењима и могућностима конструисања света слике, која истовремено поседује снажну унутрашњу нужност и логику, као и поетски, емоционални набој:

- Оно даје значајан допринос српској уметности друге половине двадесетог века, пружајући инспирацију за даља истраживања просторних односа и употребу нових теоријских модела да би се проширило дискурзивно поље и методологија мишљења сликарства које у Ћелићевом "случају", како је аутор то волео да каже, достиже много шире домете и превазилази уско постављена дисциплинарна ограничења и дихотомију фигуративно апстрактно, или церебрално поетско. Анализом просторних конотација у Ћелићевом делу, закључујемо да је његово сликарство све поменуто, али и пјеррувовски "нешто више" од простора самог, један континуирани флукс и мерење духовних стања уметника која измичу фиксирању и рационализацији у непрестаној потреби за изналажењем нових и другачијих, а опет тако консеквентних сликарских конструктивних шема.

Изложба у Галерији САНУ је организована у више проблемских целина и подцелина са насловима као што су "Тектоника урбаног", "Између планова", "Вртлог", "Решетка"... Она указује на различите начине Ћелићевог континуираног бављења проблемом простора, почевши од идеја да слику посматра као плоху, а дубину простора дефинише бојом и формом, све до каснијих сложенијих композиционих шема, употребе перспективе, скраћене перспективе и полиперспектива. 

Препоручујемо

Култура

0 0

СВЕДОЧАНСТВО О ЖЕНАМА АРХИТЕКТАМА У СРБИЈИ: Промоција књиге др Снежане Тошеве у Музеју науке и технике

25. 02. 2026. у 15:35

Култура

0 0

НАГОН, РАЗУМ И ДРУШТВЕНИ ПРИТИСЦИ: Слике проф.др Уроша Недељковића у Галерији САНУ

25. 02. 2026. у 15:04

Култура

0 1

ОДНОС ЧОВЕКА И ПРИРОДЕ: Радови Радмиле Лиздек у Продајној галерији „Београд“

25. 02. 2026. у 14:30

Култура

0 0

"СВЕТ СЕ МЕЊА ПРЕД НАШИМ ОЧИМА: Нова књига Силване Станковић, о Специјалној војној операцији у Украјини (ФОТО)

25. 02. 2026. у 11:20

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације