ПОЗОРИШНА КРИТИКА: Преображај смисла

Драгана Бошковић

29. 12. 2024. у 10:00

НАЈПОЗНАТИЈУ и најдужу Кафкину новелу, превођену и као "Метаморфоза", о злосрећном Грегору Самси, који се једног јутра буди као огромни инсект, што преображава не само његов, него и живот његове породице, редитељ Марко Торлаковић је адаптирао у истоимену позоришну исповест, замењујући оригинални главни лик собом самим.

ПОЗОРИШНА КРИТИКА: Преображај смисла

фото приватна архива

Марко Торлаковић, возач, једног се јутра буди... На сцени затрпаној испретураним кућним предметима, међу којима је и једна тоалетна шоља (сценограф и костимограф Ирена Сомборац) одиграва се Марков живот, о коме ликови (мајка, сестра, отац, менаџерка/лутка) и непосредно приповедају. Притом, Торлаковић влада префињеном сценском иронијом, која чини да се његов лични живот, укрштен са Кафкином приповешћу природно уводи у драмски контекст, самом том деконструкцијом смисла.

Марко (игра га Марко Павловски) спретно и довољно експресивно тумачи муку егзистенције, још као сина, обавезаног да врати очеве дугове и да школује музикалну сестру, а онда и у телу одвратног инсекта, отварајући се само лутки, Жени у крзну (Сара Павловић), отвореног ума, да га прихвати таквог какав је.

Кафкине главне мотиве за метафору претварања човека у бубу (најсличнију бубашваби), критику усамљености, неприхватања другости, гађење према социјалним разликама и немоћи човека да се одупре корпоративном/капиталистичком систему, Торлаковић веома умешно учитава у своју личну причу на сцени. Мајка (Ива Манојловић) и Отац (Стојша Ољачић) су остали радикална сметња у Самсином/Марковом животу, својом ускогрудошћу и неразумевањем новонастале ситуације, новог живота на који нису спремни. Сестра (Христина Татић) неуспешно покушава да буде посредник између брата/инсекта и ужаснутих родитеља.

Фото Небојша Бабић

Сви поменути ликови уверљиво и експресивно дочаравају и сопствену карактерну трансформацију, условљену бизарном ситуацијом, у чему је најуспешнији главни лик.

Полако, све препреке Марковом новом животу, па и породица, постају део општег русваја на сцени, онако како им се живот, за њих неприхватљив, мења. Марково писмо Оцу, које Мајка чита на крају представе на сцени, круна је ове занимљиве представе, која понавља жељу не тако малог броја редитеља да, кроз сценску уметност коју чине, непосредовано проговоре о себи самима, више него што то допушта просто тумачење туђег текста.

У том смислу, логично је питање, је ли заиста неопходно деконструисати један од најбоље написаних текстова светске литературе за потребе личне сценске исповести, уместо стварања сопственог предлошка, докумантарне драме по мотивима које аутор одабере.

Мала сцена "Јован Ћирилов" ЈДП допушта да публика изблиза прати преображаје драмских ликова, што је најзанимљивија одлика театра. Овога пута, остаје утисак да су сви Торлаковићеви ликови, у функцији детекције њега самог, успешно били подељене личности, колико им је пиранделовска игра допуштала.

Најзад, било би тачније представљати овај сценски пројекат као Торлаковићев, а не Кафкин ауторски текст.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ТА КУЋА ЈЕ СТВАРНО УКЛЕТА Мајци и оцу пререзао гркљан, па себи исекао вене: Нови детаљи породичне трагедије у Чачку

"ТА КУЋА ЈЕ СТВАРНО УКЛЕТА" Мајци и оцу пререзао гркљан, па себи исекао вене: Нови детаљи породичне трагедије у Чачку

ПРВИ резултати истраге трагедије која је откривена у суботу ујутру у породичној кући у близини „Слободине“ раскрснице у Чачку, говоре да је Владимир Чарапић (47) ножем преклао врат својој мајци Мили (72), а потом и свом оцу Неђу (79). Затим је себи истим сечивом нанео више убода по грудима и стомаку, а на крају је пререзао вене леве руке и тако на смрт искрварио.

07. 12. 2025. у 13:36

Завршио глуму, па радио на мешалици, рат га удаљио од љубави - животни пут Јова Максића

Завршио глуму, па радио на мешалици, рат га удаљио од љубави - животни пут Јова Максића

ДЕТИЊСТВО глумца Јова Максића обликовало се у малој сеоској средини подно Динаре, у селу Плавно код Книна, где је породица живела због очевог свештеничког службовања. Рани период живота описује као време потпуне слободе и радости, када је готово читаво село било простор за игру и маштарије. У таквој атмосфери формирала се његова емотивна структура — везаност за заједницу, топлина породичних односа и захвалност за једноставне ствари.

07. 12. 2025. у 11:41

Коментари (0)

ПОСЛЕ НЕКОГ ВРЕМЕНА: Небојша Пајкић у јавности- ево како данас изгледа (ФОТО)