ТАМО ГДЕ СЕ СТАПАЈУ СНОВИ И УСПОМЕНЕ: Народни музеј Србије изложбом обележава стогодишњицу надреализма

М.А.К.

28. 11. 2024. у 17:01

МЕЂУНАРОДНОМ обележавању стогодишњице надреалистичког покрета, изложбом "Пред једним зидом. Надрелистичко наслеђе Народног музеја Србије", прикључује се у четвртак, 28. новембра, од 19 часова, у својој Малој галерији и наша кровна музејска институција.

ТАМО ГДЕ СЕ СТАПАЈУ СНОВИ И УСПОМЕНЕ: Народни музеј Србије изложбом обележава стогодишњицу надреализма

Фото Народни музеј Србије

Поставка чији су аутори Марија С. Ђорђевић, Катарина Ђошан и Душан Радовановић, а на којој је сарадник била и Драгана Љубеновић, добила је назив према колективном експерименту српских надреалиста у сарадњи са париским истомишљеницима.

- Као и надреалистичке изложбе некада, тако и ова сада, изједначава уметност различитих епоха и простора. Слике, цртежи и писма аутора попут Милене Павловић Барили, Душана Матића, Макса Ернста, Жана Коктоа, Растка Петровића, Андре Бретона, Тристана Царе, стоје упоредо са афричком и уметношћу америчких урођеника, стварајући простор за дискусију и место сусрета- истичу аутори поставке.

Фото Народни музеј Србије

Душан Матић, Рођење Венере по Ботичелију

У настанку ове изложбе посебан значај је имала несвакидашња колекција књижевника Растка Петровића, коју баштини наш национални музеј. И у његовој збирци се европска и не-европска уметност прожимају, како пише у тексту који прати поставку, и "попут праве надреалистичке слике света, разоткривајући пан-уметничко, универзално, стваралачко биће човека, који, уколико је вољан да отпусти стеге разума - проналази уточиште".

Из визуре познатих али и неких до сада невиђених ликовних дела и скулптура, као и јавности непознате архивско-документарне грађе, изложба има циљ да дочара уметнички правац који се не повинује конвенционалним естетским нормама и који је омогућио уметницима да изнесу свој најдубље, несвесне импулсе и аутентичне унутрашње слике.

"Качина" лутка за "Химеру"

Фото Народни музеј Србије

Антропморфна фигурина "кашина", Северна Америка
 

УРОЂЕНИЧКОЈ уметности се, најпре кроз литературу и преписку са антрополозима, а затим и одлазећи у резервате окрећу Бретон, Ернст и наш Растко Петровић, који је снимио и ауторски филм током једне такве посете. Чак се и надреалистичка уметност размењивала за урођеничку, па се из Расткове преписке са Максом Ернстом, види како је једну "качина" лутку трампио за "Химеру" овог немачког уметника, која је оваквом разменом доспела у Народни музеј.

- У надреалистичком поимању света посебно место заузима путовање, као пракса сусрета са "примитивним", виђеним као непатворено и идеализовано, а насупрот разуму, модерности, или привидној стабилности свакодневног живота, у чијој суштини стоји садашњост као присутност испољена кроз плес, певање, покрет, веру у живот предмета и телесност као такву - пише у тексту који прати поставку чији ће посетиоци, како тврде у Народном музеју и кроз пратеће програме моћи да доживе искуство које надилази оквире логичног и свакодневног, тамо где се стапају снови, успомене и уметнички израз.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ТА КУЋА ЈЕ СТВАРНО УКЛЕТА Мајци и оцу пререзао гркљан, па себи исекао вене: Нови детаљи породичне трагедије у Чачку

"ТА КУЋА ЈЕ СТВАРНО УКЛЕТА" Мајци и оцу пререзао гркљан, па себи исекао вене: Нови детаљи породичне трагедије у Чачку

ПРВИ резултати истраге трагедије која је откривена у суботу ујутру у породичној кући у близини „Слободине“ раскрснице у Чачку, говоре да је Владимир Чарапић (47) ножем преклао врат својој мајци Мили (72), а потом и свом оцу Неђу (79). Затим је себи истим сечивом нанео више убода по грудима и стомаку, а на крају је пререзао вене леве руке и тако на смрт искрварио.

07. 12. 2025. у 13:36

Завршио глуму, па радио на мешалици, рат га удаљио од љубави - животни пут Јова Максића

Завршио глуму, па радио на мешалици, рат га удаљио од љубави - животни пут Јова Максића

ДЕТИЊСТВО глумца Јова Максића обликовало се у малој сеоској средини подно Динаре, у селу Плавно код Книна, где је породица живела због очевог свештеничког службовања. Рани период живота описује као време потпуне слободе и радости, када је готово читаво село било простор за игру и маштарије. У таквој атмосфери формирала се његова емотивна структура — везаност за заједницу, топлина породичних односа и захвалност за једноставне ствари.

07. 12. 2025. у 11:41

Коментари (0)

СЛУЧАЈНО САМ САЗНАО ДА ИМАМ ЛЕУКЕМИЈУ : Бившем водитељу Пинка живот се преко ноћи окренуо