ПОЗОРИШНА КРИТИКА: Отворено о затвору - 58. БИТЕФ
СПАСАВАЈУЋИ се од затворског насиља, које се догађа у Палмасоли, озлоглашеном боливијском затвору, гледалац неминовно стрепи од могућности да буде повређен у тучи којој присуствује.
фото приватна архива
Навикавање на страх, о коме проговара са својим боливијским актерима и швајцарским глумцем (странцем, ухваћеним у преношењу дроге и утамниченог у Палмасоли), новајлијом у затворском селу од 6000 душа (углавном без пресуде) јасно је и опипљиво. У занимљивом, за ову представу одличном простору Циглане на Сланачком путу, прође се кроз низ просторија, које су и саме довољно страшне, да се човек осети непријатно. Када затвореници (свако у неколико улога) почну са тортуром и проспу на гледаоца свој јад, заборавља се да смо на ногама готово два сата и да пратимо њихов живот у стопу, као да смо и сами притвореници.
Кристоф Фрик, редитељ, са глумцем (Никола Фрицен), из Швајцарске је кренуо у Боливију, са другим циљем истраживања, али је оно што је успео да истражи о животу и умирању људског достојанства у Палмасоли, затвору у којем ни ћелија није загарантована, плаћа се и купује, фасцинантно је, драматично и добар је материјал за представу о специфичним законима тамо, где им се нико не нада. Упркос првом слоју представе, сторији о насиљу над новајлијама, нарочито Европљанима у боливијском затвору, ток који редитељ "подмеће" тиче се актуелне болне теме света - капитализма, који доминира и стеже јаче, тамо где станује стварна беда. Испоставља се да је Палмасола својеврсно тржиште, где све може да се купи и прода, али и да се глава изгуби због немања лове. Становници Палмасоле раде, производе, баве се занатима, тргују, уцењују, потплаћују власти, изнуђују од слабијих шта им се хоће, и новац, наравно, али, онда када им затреба оно што се не може купити, мало поштовања и осећања, постају слаби и њихова бахатост се топи као грудва снега.
Затвореникова исповест о мајци, која устаје усред ноћи да би му, сваке недеље, донела омиљену храну у затвор, друга страна је редитељеве намере да прикаже изнутра осећање моћи и немоћи у ситуацији неслободе. Глумци (натуршчици?), троје из Боливије, одлично су се снашли у тешким задацима, да буду спонтани и уверљиви и као насилници, и као паћеници, а Швајцарац је игру немоћи, моћи и прилагођавања неизбежном извео тачно и са правом мером (што није било лако). Најзад, када се свет Лимасоле сруши, у упаду полиције и неуспелом бунту изнутра, на ред у представи долази документарни филм, којим аутори доказују аутентичност амбијента, док отворен простор, у коме се дешавају исповести, даје нову, тужнију димензију овом реквијему.
Представа "Палмасола..." је урађена у Клара позоришној продукцији из Базела, као и Санта Круз де ла Сијера, Боливија. Захваљујући аутентичности амбијента и актера, ова много пута на разним примерима већ испричана страва, задобила је нови вид - уплив гледаоца у стварни живот затворског села, без могућности да се склони и да са стране посматра борбу за живот и достојанство. И сам повремено недостојанствен, уплашен, у наглом бегу од конфликта у којем лако може да буде жртва, учесник у игри искуси стварну катарзу, па је лепота ноћног неба при изласку сасвим нови, радосни феномен.
"ТА КУЋА ЈЕ СТВАРНО УКЛЕТА" Мајци и оцу пререзао гркљан, па себи исекао вене: Нови детаљи породичне трагедије у Чачку
ПРВИ резултати истраге трагедије која је откривена у суботу ујутру у породичној кући у близини „Слободине“ раскрснице у Чачку, говоре да је Владимир Чарапић (47) ножем преклао врат својој мајци Мили (72), а потом и свом оцу Неђу (79). Затим је себи истим сечивом нанео више убода по грудима и стомаку, а на крају је пререзао вене леве руке и тако на смрт искрварио.
07. 12. 2025. у 13:36
НОВО РЕШЕЊЕ ЗА УКРАЈИНУ: Европа прави план у случају да се САД повуку из конфликта
ЕВРОПСКЕ дипломате припремају сценарио подршке Украјини у случају повлачења САД из конфликта, преноси Блумберг, позивајући се на изворе.
07. 12. 2025. у 13:19
Завршио глуму, па радио на мешалици, рат га удаљио од љубави - животни пут Јова Максића
ДЕТИЊСТВО глумца Јова Максића обликовало се у малој сеоској средини подно Динаре, у селу Плавно код Книна, где је породица живела због очевог свештеничког службовања. Рани период живота описује као време потпуне слободе и радости, када је готово читаво село било простор за игру и маштарије. У таквој атмосфери формирала се његова емотивна структура — везаност за заједницу, топлина породичних односа и захвалност за једноставне ствари.
07. 12. 2025. у 11:41
Коментари (0)