СЛИКАР ПАТЊЕ И БОРБЕ ПОТЛАЧЕНИХ: САНУ, МСУ и Музеј Југославије обележавају 120 година од рођења Ђорђа Андрејевића Куна

СТОДВАДЕСЕТ година од рођења Ђорђа Андрјевића Куна (1904-1964), значајног уметника и револуционара, професора на Академији ликовних уметности и академика, САНУ обележава изложбом чији су аутори мр Мишела Блануша, др Вида Кнежевић, Ана Панић, а кустоскиња др Катарина Живановић.

За мир хлеб и слободу, 14. децембар 1939.Фото промо

Поставку "Кун: уметник - радник - борац", Галерија САНУ организовала је у сарадњи с Музејом савремене уметности у Београду и Музејом Југославије, а осмишљена је као дијалог његове богате и заоставштине са нашом савременушћу. Чине је уља на платну великог формата, незаобилазне графичке мапе, велики број цртежа и илустрација, из домена примењених уметности, архивски материјал и музејски предмети.

Изложба обухвата различите Кунове стваралачке фазе - од међуратног, ратног и послератног периода, и како тврде аутори нуди ново читање целокупног уметниковог опуса. Осмишљена је кроз шест теметских целина: "Кун: уметник - радник - борац", "Борба уметника за боље услове рада", "Крваво злато: ангажовани роман у сликама", "Шпанија: у рововима антифашистичке борбе", "Прогон - илегала - партизанска борба", "Социјалистичка изградња".

ШпанијаFoto: Фото промо

POGLEDAJ GALERIJU

Према речима једне од аутора Мишеле Блануше, Кун представља једаног од најзначајнијих носилаца промена на међуратној југословенској сцени које су довеле до тога да се уметнички израз посматра као критички исказ.

- Његов обиман и разноврстан сликарски опус можемо поделити на четири фазе или периода, стилски и тематски врло различита - објашњава Блануша. - Прву фазу чини период током двадесетих и почетком тридесетих година. Конкретно, 1933. долази до уметниковог радикалног пресека с "чистом уметношћу", који је био подстакнут већ започетим заједничким акцијама и деловањем унутар радничког покрета графичара са циљем промене у уметности и животу, што ће кроз првенствено графичку продукцију обележити његову другу, ангажовану фазу критичког и борбеног реализма, која ће трајати од 1935. до 1943. године.

Током ратних година, наставља Блануша, Кун је поред друштвеног имао и значајан уметнички ангажман на заседању АВНОЈ-а 1943, када је почела трећа фаза његовог стваралаштва, која се наставила неколико година после завршетка НОБ-а када ствара у духу нове слике нове државе и са одређеним идејама ликовног и идеолошког концепта социјалистичког реализма, што ће потрајати све до почетка педесетих и историјског пресека и преокрета у уметности:

- Кун раскида с претходним изразом и концептом стварања и улази у последњу, четврту фазу, враћајући се, на посебан и оригиналан начин, како је то и у претходним фазама радио, главним токовима у уметности, тада послератном југословенском модернизму.

Име Ђорђа Андрејевића Куна, једно од најзначајнјих у историји југословенске уметности 20. века, директно је повезано са појмом "борбени реализам" - уметности која је била тесно повезана са ангажованим, еманципаторским друштвено-политичким догађајима током прошлог века. Читав живот посветио је социјалистичкој револуцији, и своје уметничко длето и кичицу упрегао у борби за боље сутра, бивајући увек на страни потлачених, подсећају аутори поставке.

- Кун је данас важан као уметник који је увек храбро ишао у ровове, били они у рударској јами борских рудника, Шпанском грађанском рату, подруму илегалне штампарије, затворима, пећинама и шумама током Другог светског рата, или каснијим борбама за бољи положај уметника, радника и стварање новог друштва кроз креирање државних симбола, педагошки рад, активно учешће у уметничким удружењима, или уметнички рад у јавном простору - истиче Ана Панић, једнан од аутора изложбе. - Теме које Кун адресира су теме које су и данас актуелне - еколошки проблеми, потлаченост радника који раде у страним фабрикама чији се власници богате на њихов рачун, а њима дају бедне наднице без икаквих радничких права и могућности синдикалног организовања, положај уметника у друштву, па чак и сам простор Уметничког павиљона "Цвијета Зузорић", који су тридесетих година уметници из Удружења ликовних уметника бојкотовали због високих најамнина, а за исти тај простор на Калемегдану се уметници данас поново боре јер није решен његов имовинско-правни статус, нити статус Удружења ликовних уметника у павиљону који користе. Скоро сто година касније вратили смо се на исто и зато је Кун данас симбол борбе који савремени уметници препознају као своју инспирацију.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације