ПОЗОРИШНА КРИТИКА: Левичари дувају, десничари пију...

Дргана Бошковић

27. 05. 2024. у 07:00

ИСПРЕД пројекције свог мрачног стања свести, густе шуме (сце­нографија Јасмина Холбус, костим Борис Чакширан), са падином "спаљене земље", где држи камп за децу са хендикепом (у борби за еколошку чистоту), награђиваном професору Карлу (Светозар Цветковић) је све јасно и заморно.

ПОЗОРИШНА КРИТИКА: Левичари дувају, десничари пију...

фото Приватна архива

Он ће се грубо обрачунати јаким (погрешним) аргументима и са својом левичарски "освешћеном" кћери (упечатљива Наталија Степановић), као и са но­вопеченим доктором наука, Марком (Дејан Дедић), у коначном обрачуну због злостављања у детињству...

Светозар Цветковић, глумац специјализован и најчешће биран за улоге хладних, не разумних, лажно надмоћних интелектуалаца (очева, педагога) овога пута додаје јад својој интерпретацији симбола успеха, моћи и злочина, који, кад је злостављање слабијих у питању, редовно егзистирају заједно. Уз Марков језив крик, којим се ослобађа Карлове доминације из давнина, која му је уништавала живот, професор, стар и усамљен, са тла одговара прималним криком, јецајем, налик на дечије цвиљење. Нема у српском глумишту много уметника, који би са покрићем, хируршки прецизно, са из­врсно пласираном первертираном интелектуалном хладноћом могли тако да обликују Карла, симбола модерне цивилизације, засноване на односу моћи и покоравања. Вера (Дубравка Мија­товић), Карлова супруга, такође је, у вештој, минималистичкој, али трилерски одлично градираној режији Сање Митровић, врло успешно показала да је блискост далеко од протоколарних, наоко добрих односа међу интелектуалцима више класе и да је то те­шка болест. Дејан Дедић, излазећи непрестано из публике у своје сцене, као један од многих, свом јунаку, Марку, вешто је допустио да буде и слаб (заборавио је сопствено дете у врелим колима), и свесно надмоћан, кад оптужује свог злостављача. Ана (Јелена Илић) је његова супруга, ретка из "министарства силе", полици­је, којој та моћ није помутила емоцију. Милица Јаневски, "жена које нема", јер је функција мајке још једног "обележеног" детета, конобарица, математичарка и изабрана да посади, са Марком, дрво на згаришту, да би се живот поново зачео, пословично је истинита и сликовита. Ђуро Брстина се, у неколико улога (Поли­цајац, Дечак са екрана, Возач) добро уклопио у болну анамнезу злочина без краја. Бранку Петрић (Бака, Газдарица, Катарина) је редитељка драмски форматирала као узалудну топлину, која гре­је и светли ка универзуму, али је присутни не виде.

У добром тексту "Нестајање", хрватског савре­меног писца Томислава Зајеца, тачно се анализира феномен уништавања, затира­ња, ишчезнућа, којим се људски мозак брани од смртоносне трауме. Његови ликови су животворни, на болан и дневно препознатљив начин, упр­кос томе што су нам приказани готово без сопствених мотива, због којих су то што су постали, нарочито Карло, јер је прича о његовој мајци крајње минимизована и скрајнута...

Хвала ауторима на хепиенду!

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ТА КУЋА ЈЕ СТВАРНО УКЛЕТА Мајци и оцу пререзао гркљан, па себи исекао вене: Нови детаљи породичне трагедије у Чачку

"ТА КУЋА ЈЕ СТВАРНО УКЛЕТА" Мајци и оцу пререзао гркљан, па себи исекао вене: Нови детаљи породичне трагедије у Чачку

ПРВИ резултати истраге трагедије која је откривена у суботу ујутру у породичној кући у близини „Слободине“ раскрснице у Чачку, говоре да је Владимир Чарапић (47) ножем преклао врат својој мајци Мили (72), а потом и свом оцу Неђу (79). Затим је себи истим сечивом нанео више убода по грудима и стомаку, а на крају је пререзао вене леве руке и тако на смрт искрварио.

07. 12. 2025. у 13:36

Завршио глуму, па радио на мешалици, рат га удаљио од љубави - животни пут Јова Максића

Завршио глуму, па радио на мешалици, рат га удаљио од љубави - животни пут Јова Максића

ДЕТИЊСТВО глумца Јова Максића обликовало се у малој сеоској средини подно Динаре, у селу Плавно код Книна, где је породица живела због очевог свештеничког службовања. Рани период живота описује као време потпуне слободе и радости, када је готово читаво село било простор за игру и маштарије. У таквој атмосфери формирала се његова емотивна структура — везаност за заједницу, топлина породичних односа и захвалност за једноставне ствари.

07. 12. 2025. у 11:41

Коментари (0)

ГАВРИЛОВА МАЈКА И МОЈ ПРАДЕДА...: Принцип ПРЕДАК нашег познатог певача (ФОТО)