"ЂЕТИЊА" ЖИЦОМ ЧУВА ПРИРОДУ: Просторни цртеж Нине Ивановић тема разговора у Народном музеју
ПОСЛЕ серије просторних цртежа "Немирне воде", које је представила пре неколико година, уметница Нина Ивановић, која линије у својим јединственим радовима извлачи жицом, упутила се у посету пријатељици у Ужице, и ту је опчинила лепота Ђетиње.
Фото Н. Ивановић
Направила је читав фотографски албум са слаповима ове реке, а онда и "исковала" дело, димензија метар, са метар и 40 центиметара, које ће од 23. до 30. маја, бити изложено у Атријуму Народног музеја Србије.
Повод је дискусија на тему "Цртеж као просторни медиј", која ће бити одржана као пратећи програм изложбе "Тела и простори. Кроз збирке цртежа страних аутора Народног музеја Србије", ауторке др Драгане Ковачић, отворене на јубиларну, 180. годишњицу наше кровне музејске институције. Али, и да се посетиоцима, излагањем дела наше савремене визуелне уметности, пружи могућност да прате развој цртежа као медија и промене у значењу његовог појма кроз време.
Освајање аутономије
Фото Н. Ивановић
ЖИЧАНИ конгломерат материјализованих линија "Ђетиње" чини дводимензионалну форму налик скулпторалном медију, имитирајући притом ликовне квалитете полихромијом материјала - пише Марија С. Ђорђевић. - Цртеж Нине Ивановић на нивоу припреме, предлошка или скице функционише по традиционалном принципу, док просторни цртеж који произлази из таквог схватања у реализацији не бива продубљен перспективом, надограђен формом, испуњен волуменом или натопљен уљаним бојама. Опросторењем контура, цртеж надилази своје место у (савременој) историји уметности и само у поетичком смислу осваја своју аутономију.
Уз Ивановићеву и др Ковачић, у разговору ће учествовати и Марија С. Ђорђевић, ауторка текста о просторном цртежу, а "Ђетиња" која представља призор из природе, пасторални исечак, биће анализирана и тумачена у контексту поставке са делима неких од најзначајнијих европских стваралаца, од средине 19. до средине 20. века.
Фото Архива Новости
- Поредећи линеарне одлике на цртежу Камија Короа "Пашњак крај мочваре", у односу на реку Ђетињу, настале увезаним жицама које парафразирају линију, отварамо дугачак хронолошки хоризонт у којем видимо поларитете линије - да забележи, скроји, уреди по сећању или канонски конструише и синтетише слику природе, наспрам слике природе која се у "Ђетињи" деконструише линијом - сматра Ђорђевићева, историчарка уметности која је и сарадница за односе с јавношћу Народног музеја. - Заједничко полазиште у сећању Камија Короа, који гради своје чувене сувенирске пејзаже на основу одабраних и често поновљених елемената попут језера, дрвећа и једва приметних фигура, и Нине Ивановић која реферише на конкретан исечак јасно одређеног топографског предела, на суптилан начин реферише на наше неопипљиво памћење које се сваким присећањем увек изнова исцртава. Деветнаестовековни поглед уметника, разабирајући сегменте природе, креира идеализовано уточиште у којем време скоро и да не протиче, попут заустављеног тока Ђетиње, који из визуре савремене уметнице проговара о угрожености природе не само као уточишта, већ и као незаменљивог и неопходног виталног извора.
"ТА КУЋА ЈЕ СТВАРНО УКЛЕТА" Мајци и оцу пререзао гркљан, па себи исекао вене: Нови детаљи породичне трагедије у Чачку
ПРВИ резултати истраге трагедије која је откривена у суботу ујутру у породичној кући у близини „Слободине“ раскрснице у Чачку, говоре да је Владимир Чарапић (47) ножем преклао врат својој мајци Мили (72), а потом и свом оцу Неђу (79). Затим је себи истим сечивом нанео више убода по грудима и стомаку, а на крају је пререзао вене леве руке и тако на смрт искрварио.
07. 12. 2025. у 13:36
НОВО РЕШЕЊЕ ЗА УКРАЈИНУ: Европа прави план у случају да се САД повуку из конфликта
ЕВРОПСКЕ дипломате припремају сценарио подршке Украјини у случају повлачења САД из конфликта, преноси Блумберг, позивајући се на изворе.
07. 12. 2025. у 13:19
Завршио глуму, па радио на мешалици, рат га удаљио од љубави - животни пут Јова Максића
ДЕТИЊСТВО глумца Јова Максића обликовало се у малој сеоској средини подно Динаре, у селу Плавно код Книна, где је породица живела због очевог свештеничког службовања. Рани период живота описује као време потпуне слободе и радости, када је готово читаво село било простор за игру и маштарије. У таквој атмосфери формирала се његова емотивна структура — везаност за заједницу, топлина породичних односа и захвалност за једноставне ствари.
07. 12. 2025. у 11:41
Коментари (0)