"ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ" У УЖИЦУ: Уметност у времену окупације
Представа „Путујуће позориште Шопаловић“ Народног позоришта Ужице, по тексту академика Љубомира Симовића, биће премијерно изведена у среду, у 20 часова, на Великој сцени ужичког театра. Овдашњи ансамбл и публика, наћи ће се тако, још једном, пред дилемом из ауторових стихова: „Шта ће нам позориште, кад смо голи и боси? Шта ће нам глумци, кад немамо соли?“ Баш као што се путујућа уметничка дружина у култном комаду, током окупације, нашла пред људима на ужичкој Ракијској пијаци покушавајући да игра Шилерове „Разбојнике“.
НП Ужице
- „Шопаловићи“ су први пут изведени 10. октобра 1985. године, у режији Дејана Мијача, на сцени Југословенског драмског позоришта. Ова драма је још двадесет и пет пута постављена у позориштима широм некадашње државе. Стога је више него јасно, због чега је у години у којој је Ужице национална престоница културе то прва премијера овдашњег театра – истиче Зоран Јеремић, уметнички дирекктор програма „Ужице, престоница културе Србије 2024. године“ - Са драмом „Путујуће позориште Шопаловић“ Ужице је уписано у националну и светску позоришну баштину. Овај комад не само што је преведен на француски, енглески, пољски, чешки, словачки, руски, румунски, бретонски, корејски, јапански, словеначки, македонски, шпански, шведски, бугарски и украјински језик, већ је од 1990. године до данас постављен на више од стотину сцена широм света.
Нови „Шопаловићи“ поверени су редитељу Немањи Нешковићу, драматуршкињи Јелени Мијовић, сценографкиња је Марија Калабић, костимографкиња Биљана Гргур, музику потписује Игњат Милићевић. Улоге тумаче Горан Шмакић, Никола Пенезић, Игор Боројевић, Хаџи Немања Јовановић, Ивана Павићевић, Тијана Караичић Радијичић, Ема Муратовић, Драгана Врањанац, Слободан Љубичић, Вања Ковачевић, Андријана Симовић и Дејан Максимовић.
НП Ужице
- Ово је мој први сусрет са Љубомиром Симовићем у позоришту. И то баш у Ужицу, месту које заувек заузима посебно место у нашој књижевности јер је то средиште његове драме. Ужице и ова драма су, како каже лик Дробца „као вјенчани и пред људима и пред иконама.“ Изазовно је ауктуелизовати тему бављења уметношћу у током окупације, у данашњем времену. Или је баш неопходно. Још изазовније је бавити се овом темом кроз песнички језик, који вој драми даје античку тежину и лепоту – речи су редитеља Милана Нешковића, коме је ово трећа режија у народном позоришту Ужице - Код Љубе Симовића ликови су пуни живота, боре се са животом свакодневно, не одустајући. Некада то чине бежећи од стварности, некада покушавају да нађу оно најлепше што живот чини вредним.
Драматуршкиња Јелена Мијовић истиче „да несумњиво знамо шта се могло догодити тог окупацијског лета, нигде другде него у Ужицу“, догодило се оно што се дешава Симовићевим „Шопаловићима“.
- Покушали смо да одредимо границу између позоришта и живота, да је повучемо, да означимо места на којима позориште упада на теритирију живота и живот на територију позоришта. Граница би се увек измицала и померала. - рекла је Јелена Мијовић – У тренутку када живот постане неиздржив ,вера да уметност својом снагом и лепотом може да га преобрази, добија своју опипљиву потврду.
"ТА КУЋА ЈЕ СТВАРНО УКЛЕТА" Мајци и оцу пререзао гркљан, па себи исекао вене: Нови детаљи породичне трагедије у Чачку
ПРВИ резултати истраге трагедије која је откривена у суботу ујутру у породичној кући у близини „Слободине“ раскрснице у Чачку, говоре да је Владимир Чарапић (47) ножем преклао врат својој мајци Мили (72), а потом и свом оцу Неђу (79). Затим је себи истим сечивом нанео више убода по грудима и стомаку, а на крају је пререзао вене леве руке и тако на смрт искрварио.
07. 12. 2025. у 13:36
НОВО РЕШЕЊЕ ЗА УКРАЈИНУ: Европа прави план у случају да се САД повуку из конфликта
ЕВРОПСКЕ дипломате припремају сценарио подршке Украјини у случају повлачења САД из конфликта, преноси Блумберг, позивајући се на изворе.
07. 12. 2025. у 13:19
Завршио глуму, па радио на мешалици, рат га удаљио од љубави - животни пут Јова Максића
ДЕТИЊСТВО глумца Јова Максића обликовало се у малој сеоској средини подно Динаре, у селу Плавно код Книна, где је породица живела због очевог свештеничког службовања. Рани период живота описује као време потпуне слободе и радости, када је готово читаво село било простор за игру и маштарије. У таквој атмосфери формирала се његова емотивна структура — везаност за заједницу, топлина породичних односа и захвалност за једноставне ствари.
07. 12. 2025. у 11:41
Коментари (0)