КАКО је и зашто двочасовни неми филм "Весела удовица", заснован на либрету популарне оперете Франца Лехара, снимљен под редитељском палицом контроверзног Ерика фон Штрохајма - холивудско остварење из давне 1925, раскошно продуцирано, снимано уз учешће мноштва статиста међу којима се нашао и будући суперстар Клерк Гејбл, подигло праву буру у нама (у сваком погледу) блиској, а од Холивуда по свему удаљеној Црној Гори? Начин на који су у овој филмској причи представљена "Црна Гора" и "Црногорци", те оживљен стереотип о њима као ленчугама и нерадницима, подстакао је чланове породице Петровић на тужбу на основу које је велики "МГМ" морао да исплати одштету потомцима великодостојничке лозе, да се обавеже да се постојбина јунака у римејку неће звати Монте Бланко (што превише јасно асоцира на Монте Негро), док су Црна Гора и Италија (постојбина рођака им Савоја) изузете од дистрибуције... Управо је овај филм одабран као први од двадесетак репрезентативних примера "коришћења" стереотипа о народима нашим, овдашњим, у последњих стотинак година холивудске кинематографије. Пробрао их је Александар Новаковић, и сабрао у књизи насловљеној "Срби у америчком филму (1925-2023)", објављеној у издању куће "Пресинг".

Коментари (0)