ВЕЛИКИМ ПЕРОМ УВЕК НА СТРАНИ МАЛИХ ЉУДИ: Прошао је читав век од рођења Антонија Исаковића

МЕЂУ оним малобројним писцима и интелектуалцима у Србији који су критички говорили и писали, који су припалили прве истине о партизанској борби, револуцији и југословенској стварности, пишући о табу темама и титоизму, часно и предводничко место припада Антонију Исаковићу. Он је писац антологијских приповедака у српској књижевности друге половине 20. века. Али се над тим изванредним писцем надноси сенка заборава и помодног потцењивања.

Privatna arhiva

Овако је Добрица Ћосић беседио о свом дугогодишњем пријатељу и куму, расном приповедачу и романсијеру, револуционару и комунисти, дисиденту и отпаднику који је рођен на данашњи дан пре 100 година. Био је 12 година потпредседник САНУ, директор НИН и "Просвете" у време великог успона ове издавачке куће, сматра се једним од аутора контроверзног Меморандума Академије. Добитник је многобројних награда, међу којима су Змајева, Андрићева, НИН, "Меша Селимовић", "Светозар Ћоровић", а остао је и упамћен као југословенски писац чија су дела највише екранизована. Био је заговорник идеологије СПС, али је ту партију напустио и са 45 чланова САНУ потписао петицију којом се тражила оставка Слободана Милошевића. Преминуо је где је и рођен, у Београду, 2002, а по сопственој жељи сахрањен је у селу Бабе код Сопота, где је имао малу кућу и тамо често писао. На згради у којој је живео на Студентском тргу, у акцији "Вечерњих новости" - "Вратимо дуг писцима", 2010. постављена је спомен-плоча, крај које су и обележја његових комшија Слободана Селенића и Миће Поповића.

Танасије Младеновић, Добрица Ћосић и Антоније Исаковић / Архива

Поникао у богатој породици, као син угледног судије и адвоката, већ у ондашњем петом разреду гимназије постао је комуниста, а три године касније ступио је у партизане и био најмлађи борац Прве пролетерске, прошавши крваве борбе на Сутјесци, Неретви, Игману. Када је напунио 25 година, схватио је, како је касније говорио, да ништа није урадио и написао је прву приповетку "Кашика". Када ју је прочитала његова сестра, изненађено је узвикнула: "Луле, па ти си писац!" Сећајући се подстрека за ову причу, која је већ деценијама незаобилазна у школама, Исаковић је рекао:

- Мене су ужасно љутили плакати одмах после рата на којима су партизани као из стрипова, јаки, мишићави. То је била лажна слика рата. Пошао сам с друге стране, од обичног борца, малог, неугледног. На њему је све било превелико, смакнуто... Супротно сам урадио од оних плаката и споменика дизаних у оно време у част партизанске борбе.

Давичо и Добрица као кумови на венчању Антонија Исаковића / Архива "Новости" и "Борбе"

Убрзо је уследила и прва збирка приповедака "Велика деца" (1953), а затим и књиге "Папрат и ватра", "Празни брегови", "Трен 1", "Трен 2", "Образ", "Мирни злочин", "Господар и слуге", "Нестајање". Прву књигу "Тренови раскршћа", у којој је расветљена Исаковићева приповедачка уметност, написала је Виолета П. Јовановић, која, уз напомену како велики писац никада није пропуштао прилику да истакне Вука као драгоценог учитеља, а језик народних песама као полазиште у грађењу властитог за наш лист, каже:

- У Исаковићевом књижевном свету испуњеном причама о људима и догађајима у ванредним и граничним ситуацијама, њиховим механизмима одбране и опстанка, препознајемо елементе стварности која нас окружује, дилеме свога времена. У непрекидном бдењу над лепотом својих прича, али и над судбином свога народа, оставио је дело које може да помогне да се лакше нађемо и снађемо. Само је питање да ли умемо да читамо знаке и поуке Исаковићевог књижевног завештања.

Добрица Ћосић, Антоније Исаковић и Борислав Михајловић Михиз

Већ од самог појављивања на јавној сцени пратило га је будно око књижевне јавности, па није било значајнијег књижевног критичара и есејисте који се није оглашавао поводом његових дела. Тако је још Света Лукић у знаменитој "Савременој југословенској литератури 1945-1965" Исаковића ставио у ред писаца који су створили "прва наша истински модерна уметничка дела", заједно са Давичом, Десницом и Ћосићем. У "Послератној српској књижевности 1945-1970" Предраг Палавестра је нагласио да је овај писац први применио техничка решења модерних приповедача, а сличну оцену дао је и Јован Деретић у "Историји српске књижевности" (2000), вреднујући га као најзначајнијег новатора у послератној приповеци.

Борислав Михаиловић Михиз луцидно је препознао неке од најзначајнијих одлика прве Исаковићеве збирке, што су касније генерације критичара преузимале и цитирале. О Исаковићевим делима писали су и Петар Џаџић, Драган Јеремић, Љубиша Јеремић, Мирослав Егерић, као и писци првога реда Милорад Павић, Иван В. Лалић, Видосав Стевановић.

- Антоније Исаковић је, и као човек и као писац, чедо свог времена, времена у коме је, на друштвеној сцени, најпре било великих идеала, а онда и разочарања у те идеале, једнако као што је у књижевности било великих прегнућа, оличених у настојању да се сам књижевни израз промени, одмакне од образаца из књижевне прошлости - каже за наш лист др Радивоје Микић. - Отуда и не може бити чудно то што је припадник партизанског покрета који је учествовао у низу важних догађаја, а после рата обављао високе дужности, релативно рано, око 1966. године, прешао пут, речено насловима романа Добрице Ћосића, од верника преко грешника до отпадника и, на крају, изгнаника из једног идеолошког царства које се ближило свом паду и поразу.

Када је 1982. године, после много непријатних перипетија, неколико рецензија, тражених тумачења и сумњи, ипак, објављен роман "Трен 2: казивања Чеперку", дошло је до великих комешања, не само у књижевном свету, већ и у, како се тада говорило, друштвено-политичким круговима. Разлози су били што је у овом делу Исаковић увео тада још табуирану тему Голог отока. Присећајући се тог времена, када је био директор Дома културе Студентски град, где је одржана промоција романа, Микић каже:

- Дан-два после тога, почела је бура. Стизали су, као у поверењу, гласови да смо овога пута заиста претерали, да смо почели да окупљамо голооточане. На прикривену иницијативу ГК Савеза комуниста, заказан је састанак свих, тако се тада говорило, друштвено-политичких организација Новог Београда. Позвани смо на тај састанак и стављено нам је на знање да ће се утврђивати наша одговорност. Састанку је, ради камуфлаже, председавао водећи човек такозваног ССРН Новог Београда. Из искуства сам знао да је најважније издржати први удар, избећи преки суд. Функционер Градског комитета који је све организовао ми се јавио уочи састанка да ми "пријатељски" сугерише да прихватим оно што буде закључак састанка. И тако ми олакшао посао. После непотребно детаљног упознавања свих присутних са нашом програмском активношћу, извинио сам се и рекао да морам на састанак баш код тог функционера Градског комитета. Сви су били збуњени, састанак је пропао, ми смо преживели. Антоније Исаковић и његов роман су ми помогли да научим понешто о технологији политичког живота.

Истичући да Исаковић спада у ред писаца који су после Другог светског рата настојали да традицију реализма удруже са модерним токовима у развоју српске и европске прозе, др Бранко Вранеш за "Новости" каже:

- Данас, сто година након Исаковићевог рођења, можемо и морамо сагледати целину пишчевог богатог књижевног и друштвеног живота. Иако се у савременом тренутку његово деловање неретко умањује и недовољно примећује, Исаковић је на битан начин обележио читаву другу половину 20. и сам почетак 21. века. Без обзира на разноврсност приступа и закључака, у једноме се тумачи и писци слажу: Исаковићево лирски интонирано, брижљиво исприповедано и модерно дело представља потресно сведочанство о тешким ратним, а понекад и подједнако тешким мирнодопским околностима, које су за писца постале симбол свеопште борбе за право човека да буде човек.

Препоручујемо

Друштво

1 38

САДИЗАМ НА ГОЛИ ОТОК УВЕО УСТАША: Историчар Мартин Превишић је први завирио у досијее Удбе са Голог отока

15. 01. 2023. у 10:00

Култура

0 4

НОСИО ЈЕ РЕТКО ИМЕ У СРБИЈИ: Феђи Стојановићу име је дао отац - мало је фалило да због тога заврши на Голом отоку

05. 05. 2021. у 20:30

Политика

4 26

ЧУДНО ОБРАЋАЊЕ АЉБИНА КУРТИЈА: Помиње Шешеља и Кремљ, а КМ таблице су му "Милошевићево наслеђе"

05. 11. 2022. у 17:29

Политика

8 13

ДОКТОР ФАЛКЕ УНИШТИО ЗДРАВЉЕ СРБА У ХАГУ: Бројни српски притвореници у Схевенингену неадекватно лечени, нису имали право на прегледе

06. 09. 2022. у 09:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације