ДУХОВНА АУТОБИОГРАФИЈА ФРЕДЕРИКА ПЕДРЕЈРЕ: Гост ФЛЕМ-а представио награђиван роман "Кошмарна сећања једног месечара"

В. Црњански Спасојевић

26. 10. 2023. у 13:42

ПРЕДСТАВЉАЈУЋИ свој роман "Кошмарна сећања једног месечара", португалски аутор Фредерико Педрејра, добитник Награде ЕУ за књижевност и гост Фестивала литературе европског Медитерана ФЛЕМ и 66. Сајма књига, окарактерисао је ово дело као неку врсту "духовне аутобографије".

ДУХОВНА АУТОБИОГРАФИЈА ФРЕДЕРИКА ПЕДРЕЈРЕ: Гост ФЛЕМ-а представио награђиван роман Кошмарна сећања једног месечара

В.Ц.С.

- Начело којим се водим увек је поетско - казао је Педрејра. - Често користим алитерацију, јер ми је битно како реченица звучи. Годинама сам учио да свирам клавир и то је утицало на моју технику писања. Најбитнији су ми мелодија, хармонија, звук, а после тога перцепција света и филозофија. Није све што пишем истина, у питању је аутофикција, али то је начин да разрешим неке ситуације кроз које сам пролазио у детињству. Повратак у сећање за мене је одлазак у други свет, томе ме је научио Марсел Пруст - казао је Педрејра.

"Кошмарна сећања једног месечара" објавиле су издавачке куће "Трећи трг" и "Сребрно дрво", уједно и организатори ФЛЕМ-а.Критичар Урош Котлајић, уредник овог издања, објашњава да је у Педрејрином роману реч о сећањима, детињству и језику. И сам аутор признаје своју опчињеност језиком и у том смислу му је велика инспирација било исповедничко дело Светог Августина.
- Дуге реченице, пуне дигресија, богате асоцијацијама, интензивна мрежа значења - овако је Котлајић описао Педрејрин стил.
Жозе Атаид Амарау из португалске амбасаде открио је публици КЦ Град, у ком је промоција одржана, да се препознао у марки цигарета које Педрејрин наратор пуши, у филмовима о Рамбу које помиње, као и у серији о Мр. Бину.
- То јесте његова интимна прича, али и ја сам се у многим сегментима препознао и верујем да ће се то десити и многим читаоцима без обзира што нису из Португалије - казао је Амарау.
Осим Светог Августина или Пруста, Педрејра је фасциниран и делом Лудвига Витгенштајна, Антунеша, Селина, Песое и Фокнера.
- Они су на мене много утицали и желео сам својим радом на неки начин да им се захвалим - додао је аутор. - Писање је процес понизности пред овом мојом "мртвом публиком", чију величину покушавам да досегнем. Али, наравно, ја пре свега пишем за оне који су живи и који данас читају.
Књигом је, такође, желео и да се "извини себи због неких ствари које је урадио у детињству", али и да неким "синкопираним стварима попуни рупе у сећању". Додао је и да су овакве интимне исповести аутора попут кључаонице кроз коју завирујемо не у неприличне ситуације, већ у "аутора како пише". Али, кроз кључаоницу никада не видимо све и када причамо шта смо стварно видели, ми у ствари препричавамо свој доживљај.
Дејан Матић је у име издавача упознао посетиоце са Педрејрином биографијом, која подразумева и значајан песнички опус, као и важан преводилачки рад са енглеског. Између осталих, преводио је песме, недавно преминуле, нобеловке Луиз Глик, поезију Јејтса и Дилана Томаса, што му је, каже, било најзахтевније.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Коментари (0)

КАДА ЈЕ РАК ПЛУЋА ИЗЛЕЧИВ? Докторка Ђурђевић дала одгоор на питање о страшној болести (ВИДЕО)