ИЗДАНЦИ ИЗ ИСТОГ ХЕРЦЕГОВАЧОГ КОРЕНА: Изложба у Галерији 73 подсетила на брата и сестру, Милену и Бранка Шотру

УМЕТНИЧКИ ген "повукли" из исте херцеговачке продице, Милена Шотра Гаћиновић (1909-2003), и њен брат Бранко Шотра (1906- 1960), који су имали и заједничка левичарска убеђења и етику бораца за слободу, никада нису имали заједничку изложбу, донедавно, када су им се дела нашла на поставци у београдској Галерији 73.

Фото промо

Како је поводом ове поставке приметио ветеран наше ликовне критике Ђорђе Кадијевић, њих двоје су као личности и као ствараоци веома различити:

- Неупућени посетилац ове изложбе слика и графика заиста не би никада претпоставио да се у истом изложбеном простору налазе дела рођеног брата и сестре... Као да не потичу из истог родног простора и, већим делом живота из истог времена. Извесно да се личност Бранка Шотре, сликара, а нарочито графичара доминантно намеће пажњи посетилаца ове изложбе, њега је, уосталом као и његову сестру снашло оно несрећно време у коме се захваљујући ратним приликама и њима створеним културним, друштвеним и политичким разлозима, битно мења. Догођене животне промене и последице, у њихово време биле су толико изражене да се чини као да су живели у два различита света.

Фото промо

Сликарка, активиста, костимограф, хоровођа, публициста, Милена се удајом за новинара, а потом свештеника и политичара Војислава Гаћиновића, рано отиснула из родног столачког крајолика - за Београд, па Америку... А онда, следећи супруга, назад за Београд, па за Париз и опет за САД. Док се, најстарији од шесторо деце Данила и Боже Шотре - Бранко, упутио се на студије сликарства у Београд, пре него ће, као афирмисани уметник отићи у партизане, и после рата постати професор и ректор Академије примењених уметности.

Ликовно образовање његове сестре, међутим, било је скоковито: када се 1932. после рођења двоје деце у Америци, вратила са супругом (који ће постати народни посланик) у Југославију (у Скопље, па у Београд), Милена је часове сликања похађала на Коларчевом народном универзитету, код Петра Добровића. Иначе, дом Гаћиновића, у међуратном Београду, био је стециште знаменитих људи, међу којима су били Бранко Ћопић, Иво Андрић, Веселин Маслеша, Јован Дучић, Јован Поповић, Божидар Продановић... А онда је 1938. други пут кренула за Америку, али преко Париза, где је провела годину дана на сликарској академији Андреа Лота. У Њујорку је школовање наставила код Александра Архипенка.

Фото промо

- По његовим упутствима, почела је да слика пејзаже, што ће касније постати незаобилазна тема њеног сликарства - пише Тамара Рајковић, историчарка уметности. - Када је могла да достигне највише у сликарству, сустигла је вест да је Југославија нападнута. Кроз плач је Архипенку саопштила да ће се посветити борби за ослобођење Југославије и других земаља од фашизма. Архипенко је жалио што Милена одлази, сматрајући да је могла много да постигне. Напуштајући Архипенка, Милена је испустила своју највећу животну шансу да у уметност уђе на велика врата.

После рата, у "стварлачку офанзиву" ушла је тек после 1960. када је отишла у пензију (то је и година када је остала без брата Бранка, који је изненада умро у Стокхолму). Једна од првих херцеговачких уметница приредила је десет самосталних изложби, и сликала је до своје дубоке старости.

Препоручујемо

Култура

0 0

НОВА СЕЗОНА УЗ ЗВУКЕ ХАРФЕ: На концерима циклуса "Музиком кроз музеј" и ноте српских композитора из архиве ИМС

03. 10. 2023. у 17:13

Култура

0 0

УСАМЉЕНИ ТРКАЧИ НА ДУГЕ ПРУГЕ: "Божанственом комедијом" Франка Касторфа у Дану пролога у БДП вечерас почиње 57. Битеф

03. 10. 2023. у 11:22

Култура

0 0

ЧАС ДОМАЋИНСТВА ИЗ ПОРЦЕЛАНА: Изложба дела Валентине Савић у Музеју примењене уметности

02. 10. 2023. у 17:38

Култура

0 0

"ДЕЧАК С КОФЕРОМ" ОСВОЈИО ШЕСТ НАГРАДА: Представа Малог позоришта "Душко Радовић" на међународном фестивалу у Скопљу

02. 10. 2023. у 16:44

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације