ПОБУНА МАЛОГ ЧОВЕКА: Бокачов "Декамерон" спектакуларно изведен на фестивалу "Барски љетопис"

В.Стругар

03. 08. 2023. у 13:45

ГОДИНА је 1384. Куга хара Европом, а у Фиренци, колевци ренесансе, окупља се група младих уметника који ће се болести и смрти одупрети причањем прича и уживањем у животу, поклоњеним тренуцима среће у окружењу Апокалипсе...

ПОБУНА МАЛОГ ЧОВЕКА: Бокачов Декамерон спектакуларно изведен на фестивалу Барски љетопис

фото: "Барски љетопис"

Овим речима ауторски тим Бокачовог "Декамерона", у режији Дејана Пројковског, увео је публику у спектакл који је крешендо имао 28. јула на "Барском љетопису". Представа је урађена у копродукцији Народног позоришта Ниш, Градског позоришта Подгорица и Културног центра Бар, а "континенталне" премијере најављене су на јесен: 10. септембра на нишком Фестивалу "Театар на раскршћу" и месец дана касније у главном граду Црне Горе.

- Са Дејаном Пројковским имали смо више него добро искуство, када је код нас прошле године поставио Шекспирову "Укроћену горопад" - објашњава наш познати драмски писац Стеван Копривица, управник Градског позоришта у Подгорици, који је урадио и драматизацију "Декамерона". - Тако смо се одлучили за Бокачево дело, не баш често на позоришним сценама: припада новелистици, а знамо да је његов творац родоначелник овог жанра.

Копривица открива да је претходно било неколико неуспешних покушаја драматизације, да би се на крају сам прихватио тог посла. Како каже, било је то из прагматичних разлога (већ су били у "цајтноту"), али и личних, младалачких.

- "Декамерон" је био и мој матурски рад, дакле, одлучивале су и емоције. У сарадњи с Пројковским, пронашли смо структурални начин за обраду дела, тако што смо преузели основне ситуације из "Декамерона" (седам прича), док је дијалошки третман и позиционирање карактера био мој ауторски део. О успеху представе говоре позиви за гостовања, који су већ стигли из Грчке, Италије, Француске и целог региона.

На питање у чему је тајна великих успеха македонског редитеља, из представе у представу, Копривица каже :

- Поред високо естетизоване визуализације, која је већ препознатљив знак Дејана Пројковског, оно што представу чини занимљивом су неминовне паралеле на идеолошком и идејном плану између времена у коме је дело настало (14. век) и данашње реалности. Мислим на метафорички однос према болести (у оно доба куга, данас ковид), са свим последицама: не само физичким већ и менталним, социјалним. Друга ствар је да се, као и у то доба, и данас манипулише религијом и њеним институцијама, али и покушајима малог, обичног човека да својом духовитошћу и дрскошћу направи неку врсту побуне против догме и политичке деградације тог истог човека...

фото "Барски љетопис"

 

Пројковски је ансамбл провео кроз веома захтевне кореографске пробе, певачке задатке (ренесансна музика у новом аранжману), а онда и глумачке, из сцене у сцену.

У представи играју Милош Пејовић, Сања Крстовић, Вања Јовићевић, Омар Бајрамспахић, Душан Ковачевић, Маја Вукојевић, Павле Поповић, Уна Лучић, Стефан Вуковић, Лара Драговић, Евгенија Станковић, Драгана Јовановић и Драгиша Вељковић. Сценограф је Валентин Светозарев, костимограф Марија Пупучевска, музику је урадио Горан Трајковски, док је за сценски покрет и кореографију била задужена Тамара Вујошевић.

У славу човека

ЧИТАО сам један текст који говори о томе шта је доказ да постојање ове цивилизације има смисао. И, између осталог, помињу се "Декамерон", Дантеов "Пакао", Микеланђело, Да Винчи, Петрарка. Сви су они гравитирали око Фиренце и то је та ренесанса... Када је човек постао центар света, онда су се родиле велике ствари које су до дан-данас најважније ствари историје уметности. Ова представа, заправо, слави човека. Слави живот и има идеју да представи велике животне контре: највећу срећу и највећу тугу - речи су редитеља Дејана Пројковског.

Љубав и пошасти

ПУБЛИКА у Бару била је потпуно одушевљена, а јединствена оцена је да не памте када су имали такав спектакл на сцени. Осим глуме и редитељске поставке, импресивна су била сценографско-костимографска решења, као и видео-материјал - истиче управник нишког позоришта Спосоје Ж. Миловановић. - Размишљајући о темама које нас окупирају, дошли смо до "Декамерона" јер говори о затварању, изоловању у времену пандемије, као и о причању прича. Уз све пошасти, љубав и еротика су сталне призме кроз које се преламају сви односи у овом делу... Представа је већ изабрана за фестивал "Дани Зорана Радмиловића" у Зајечару, а иначе, играћемо је по два пута месечно у Нишу и Подгорици.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
СТЕПА КОД ЈЕДРЕНА ОСВЕТИО УГЉЕШУ И ВУКАШИНА: Пре 85 година у Чачку преминуо војвода Степа Степановић, велики српски војсковођа

СТЕПА КОД ЈЕДРЕНА ОСВЕТИО УГЉЕШУ И ВУКАШИНА: Пре 85 година у Чачку преминуо војвода Степа Степановић, велики српски војсковођа

БРИЖЉИВО упаковане две нагореле воштанице и једна раскошна османска сабља пронађене у скромној соби Степе Степановића после његове смрти 27. априла 1929. откриле су да велики војсковођа није сматрао победе на Церу и Солунском фронту најважнијим биткама које је водио, већ освета средњовековних српских витезова изгинулих у Маричкој бици.

28. 04. 2024. у 06:30

РЕЗОЛУЦИЈОМ О СРЕБРЕНИЦИ ПРИКРИВАЈУ СВОЈЕ ЗЛОЧИНЕ: Немачка историјски фалсификат потура на годишњицу ослобођења Дахауа, фабрике смрти

РЕЗОЛУЦИЈОМ О СРЕБРЕНИЦИ ПРИКРИВАЈУ СВОЈЕ ЗЛОЧИНЕ: Немачка историјски фалсификат потура на годишњицу ослобођења Дахауа, фабрике смрти

НЕМАЧКА која је главни спонзор сарајевске „Резолуције о Сребреници“ покушава да прогура тај цинични историјски фалсификат кроз Генералну скупштину УН у време једне трагичне годишњице, ослобођења концентрационог логора Дахау, неспорног сведочанства о највећем геноцидном програму у историји човечанства чији је аутор – Немачка.

28. 04. 2024. у 07:00

Коментари (0)

РУСИЈА ЈЕ ЗГРОЖЕНА: Ово је најновији услов за Русе да би учествовали на Играма Париз 2024