ФОТОГРАФИЈА СА КиМ ГОВОРИ ВИШЕ ОД РЕЧИ: Према броју становника бележимо посећеност представама као кад бисмо у Београду напунили "Маракану"

НАРОДНО позориште Приштина (са седиштем у Грачаници) претходни јубилеј прославило је под слоганом "Упркос свему": исти би се могао односити и на овај, 75 година постојања, који ће обележити током нове сезоне. А у лето су већ ушли у ванреднијим околностима од уобичајених, с обзиром на актуелна дешавања на северу Косова и Метохије...

Извођење представe у селу Средска поред Призрена, Фото А. Јовановић

- Све протиче невероватном брзином, уз премијере, извођења, гостовања. Али праћено и другим догађајима, нажалост, претежно негативним, који се одвијају око нас, као у концентричним круговима - каже управник Предраг Радоњић.

- Прошлу календарску годину успешно смо окончали остваривши у потпуности план и програм, са премијером представе "Она која распушта војске" коју је према Аристофановој комедији "Лисистрата" поставио Слободан Скерлић. Представа је недавно успешно учествовала на фестивалу "Јоаким Вујић" у Зајечару, где је награду за костим добила наша сарадница Татјана Радишић. Сезону смо почели копродукцијом са Факултетом уметности у Косовској Митровици, премијером представе за децу "Принцеза Снежана и десет патуљака" и поклоњеним текстом Бранка Милићевића Коцкице, а коју је, уз нашу продукцијску подршку, са својим студентима режирао Игор Дамњановић. Пред летњу паузу имали смо и прво извођење представе Ежена Лабиша "Касица-прасица", у режији Ксеније Крнајски.

Наш саговорник истиче да на матичној сцени у Грачаници изводе премијерне наслове (уз понеко репризно), будући да бројност становништва не омогућава више играња.

фото Ж.Ракочевић

- Знате, када у једном малом месту од непуних десет хиљада становника напуните салу од 450 места, и то за извођење представа неестрадног карактера, то вам је као када бисте за исту представу у Београду напунили "Маракану"! И то успевамо формирајући публику која редовно ишчекује нове наслове. Поред тога, играмо и у свим другим деловима КиМ, где год има наше публике, где год постоји потреба за театром и где год за то има (или нема) услова за играње - барем у оном смислу на која су навикла друга професионална позоришта. Од домова културе у Зубином Потоку, Лепосавићу, Звечану, Косовској Митровици, Ранилугу, Пасјану, Шилову, Штрпцу, портама цркава и манастира, дворишта богословије у Призрену, сеоских школа и школских игралишта. И ову сезону смо, сада већ традиционално, желели да затворимо на отвореном у Готовуши и Великој Хочи, али смо због кише морали да играмо у затвореним просторима. Претходно смо, због ситуације на северу Косова, када су и школе прекинуле свој рад, морали да одложимо за, надам се, нешто мирнију јесен заказана играња у Лепосавићу и Зубином Потоку. На неким од тих извођења дођу нам готово сви становници села, па када се све сабере, ми на КиМ са око сто хиљада Срба који ту живе, имамо вероватно најпосећеније представе - не само у нашој земљи.

Од оснивања сцене у егзилу, грачанички театар ради у специфичним условима. Ипак, тренутно су на удару као и све друге српске институције, мада би као позоришна кућа и установа културе требало да буду "изопштене" из ових околности.

Фото НП Приштина

- Кад о томе говорим увек имам осећај извесне нелагоде и мучнине. Доживели смо да будемо јавно означени, парафразираћу, "као инструмент хегемонистичке политике Владе Републике Србије у њеном настајању да поново колонизује Косово". И то од угледног приштинског позоришног аутора и теоретичара Јетона Незираја, честог госта београдских фестивала и готово редовног посетиоца наших премијера у Грачаници. Делује сулудо, али на овај, готово истоветан начин означене су и српске цркве и манастири на КиМ, непосредно пре мартовског погрома. То је имало извесног одјека и у Београду, пре свега у вашим новинама. Посвећена је нашем "случају" и пажња на РТС, огласила се протестним писмом Заједница професионалних позоришта Србије, и још неколицина појединаца из света позоришта. За већински остатак позоришне, културне и медијске чаршије овај проблем као да није ни постојао. Ваљда нисмо довољно погодне "жртве насиља" да би нашем случају била посвећена истоветна пажња као неким другима. Али, то је свет у којем живимо и због којег и као човек, и као интелектуалац, и као директор овог позоришта - осећам стид. Верујем да исто осећање дели већина Срба на Косову и Метохији.

Упркос осећају горчине, у Грачаници настављају са плановима, па их до краја године очекују припреме рада на представи "Топ је био врео" по роману Владимира Кецмановића (у драматизацији Иване Димић) и у режији Ненада Тодоровића.

Фото НП Приштина

- Играћемо све наше наслове са актуелног репертоара на КиМ, као и у другим деловима Србије. Морам да подсетим и на "Усуд по Григорију" (о судбини књижевника Григорија Божовића) урађеној у копродукцији са Домом културе из његовог родног Зубиног Потока, по тексту Милоша Латиновића и у режији Бранка Поповића. У СНП ћемо, у оквиру Дана српске културе на КиМ (у Новом Саду их организује Матица српска) имати извођење "Усуда по Григорију", а потом "Касицу-прасицу" у Народном позоришту у Београду. Заказано је и играње Гогољеве "Женидбе" на отварању Дана српске културе у Темишвару, "Сумњивог лица" (у режији Милана Нешковића) у Куманову, "Оне која распушта војске" на фестивалу античког позоришта у Стобију, извесно је и гостовање са две представе у Требињу и Херцег Новом. Нека се и пола оствари, добро ће бити.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације