ОД ИДВОРА ДО "ПУЛИЦЕРА" : Вјера Мујовић игра мајку научника у комаду "Пупин - последњи сан"

ДУОДРАМА "Пупин - последњи сан", изашла из пера глумице Вјере Мујовић, и овог лета почела је свој премијерни живот у Музеју науке и технике у Београду. Несвакидашња сцена није случајно одабрана - поред чињенице да је научник главни јунак, "удела" је имао још један детаљ:

фото: П.Ђорђевић

- Мање је познато да је Пупин, осим што је свирао гусле, свирао и оргуље. А осим у црквама, једине функционалне оргуље су у овом музеју. Испред њих и на том фону играмо представу - открива Вјера Мујовић. - Изводићемо је и убудуће у Музеју, али и на бројним гостовањима. Имамо већ позиве широм региона, Америке и Канаде. Михајла Пупина и његову мајку Пијаду, играмо Душан Матејић и ја, у режији Милоша Павловића. У представи се нашем великом научнику мајка јавља као визија, сан, ехо и савест у предсмртном часу.

У дубокој старости он се сећа свог живота и постигнућа, евоцирајући успомене: као дечак, научник, патриота, имигрант, учесник и сведок важних историјских догађаја.

- Представа ми се дуго није "дала", у продукционом смислу. Нисам хтела да одустанем, а сад ми је драго због тога јер сам нашла глумца коме верујете да у једном тренутку има двадесет, а у другом осамдесет година - објашњава Вјера Мујовић. - Представа је и дуг мојој мајци, као и свим другим са ових простора. Пупинова и Теслина мајка, иако неписмене, схватале су да њихови синови имају важније задатке од посла пастира, ратара и ратника. Пијада није држала сина близу својих скута, "терала" га је од себе. Чувена је њена реченица да су знање златне лестве преко којих се иде у небеса. Говорила је и да човек треба да има још један пар очију који их води у небо...

Потекао из Идвора, преко Панчева и Прага, Михајло је стигао до Америке и студија на Колумбија универзитету, усавршавања у Енглеској и Шкотској, доктората у Берлину, да би се вратио на Колумбију - као професор. Никада није пропустио прилику да помене одакле је потекао и да нађе начина да помогне својој отаџбини, проносећи њену славу. Пријатељевао је са најважнијим светским научницима и америчким државницима, али је увек мислио на речи своје мајке, дубоко верујуће, религиозне жене која је схватала важност учења и науке.

- Нажалост, ми смо земља расејања, осми у свету по величини дијаспоре у односу на број становника. Тесла и Пупин су најистакнутији представници. Они су наш понос, а захваљујући Пупину и његовом пријатељству са америчким председником Вудроом Вилсоном, 1918. први пут се на капитолу Беле куће завијорила српска застава. Дао је двадесет хиљада стипендија, поклањао миразе за девојке, скупио 25.000 добровољаца за Солунски фронт, ставио хипотеку на сав свој иметак... У то доба, Пупин који је дошао са пет центи у џепу, био је један од десет најбогатијих људи у САД. У дубокој старости, када се већ служио штапом, увек је устајао на помен мајке. Говорио је како она све разуме, јер је верујући у Бога схватала шта се дешава у свету. Зато је и он, упркос чињеници да је био научник светског гласа, био и дубоко религиозан човек.

Како каже наша саговорница, за ову сценску игру о односу мајке и сина, знању и учењу, језику, науци, расејању, туђини, имиграцији, патротизму, нацији и идентитету - коришћени су текстови из Пупинове аутобиографије (за коју је научник награђен и Пулицеровом наградом), његова књига "Нове реформације", српска народна књижевност, Нови завет, пословице...

На питање да ли ју је нешто посебно изнедило током писања текста, односно прикупљања података о животу и делу великог научника, Вјера каже:

- Као предавач увек је говорио да много учи подучавајући друге, стално истичући да ће његови ученици бити бољи од њега. И, заиста, из Пупинове лабораторије на Колумбија универзитету изашло је 29 нобеловаца! Ипак, никада није заборавао Идвор и до краја живота је наглашавао да је много научио од Максвела, Херца и Фарадеја, али ништа мање од његових идворских говедара. Да је у науци најважније посматрање и слушање, а да је тјунер и сонар открио када се сетио како су говедари штимовали своје инструменте.

И док чека наставак живота своје нове позоришне представе, Вјера не запоставља ни остале наслове на свом репертоару: "Иранска конференција", "Велика драма" и "Зли дуси" играју се у Народном позоришту, "Власт" у "Славији", њена Олга Чехов живи у представи "Твоја рука у мојој" на сцени "Мадленијанума", а "Две жене и један рат" у Дому Јеврема Грујића.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације