СЈАЈ НЕПОЗНАТОГ БЛАГА НАЦИОНАЛНЕ РИЗНИЦЕ: Поводом дана Народног музеја Србије биће приказано за јавност потпуно непознатих 30 дела

Миљана Краљ

15. 05. 2023. у 16:21

ОТКРИВАЊЕМ, досад за јавност потпуно непознатих 30 дела из Збирке српског сликарства 18. и 19. века, Народни музеј Србије прославиће 179. рођендан, 16. маја у 18 часова.

СЈАЈ НЕПОЗНАТОГ БЛАГА НАЦИОНАЛНЕ РИЗНИЦЕ:  Поводом дана Народног музеја Србије биће приказано за јавност потпуно непознатих 30 дела

Народни музеј Србије

На изложби "Једна (не)обична музејска прича" чији је аутор Петар Петровић, музејски саветник и кустос ове збирке, биће приказано укупно 50 слика, а уз оне које су за публику потпуно тајанствене, ту ће се наћи и ретко представљана дела.

- Дела изложена на сталној поставци српског сликарства 18. и 19. века заправо су само мањи део од близу 1.530 уметничких дела, културних добара Збирке, највећим делом дугорочно похрањених у музејском депоу, далеко од очију јавности - објашњава Петровић. - Међу њима свакако има оних која су више пута била излагана, али и оних која су врло ретко, свега неколико пута напуштала свој стални, сигуран музејски смештај.

Прва стална поставка

ДВЕ деценије након што је, 10. маја 1844. Стерија потписао распис о сакупљању старина за Музеум народа српског (што се обележава као оснивање наше институције), у Капетан Мишином здању су биле смештени и први пут изложени експонати данашње националне ризнице. Међу њима су били и радови српског сликарства 18. и 19. века, попут 64 дела сликара Димитрија Аврамовића, која су 1864, по одлуци митрополита српског Михаила, поклоњена Народном музеју, али и она која је наша прва призната сликарка Катарина Ивановић, завештала, уз знатна новчана средства за њихово одржавање, као и још неколико поклона и завештање истакнутих појединаца.

За некога ко се стара о једној музејској збирци, признаје Петровић, највећи изазов представљају управо дела која до сада нису излагана:

- Та чињеница никако не би требало да утиче на њихов значај, јер у питању су културна добра која су по својим особеностима на себе већ скренула пажњу струке, добра која одговарају критеријумима музеолошке обраде и презентовања и по својој важности су завредела да буду ту где јесу. Поред дела која се већ дуго налазе у Збирци, а нису готово никад чинила део било какве изложбе у прошлости, већ су само повремено била репродукована у појединим, махом стручним, издањима, налазе се и она која су приспела током претходне две деценије, нарочито у периоду када је Народни музеј због лоших услова чувања и излагања своју сталну поставку привремено повукао на један дужи период, тачније на читавих петнаест година.

Тако је, како истиче, из обзира према тим радовима, ауторима, али и дародавцима, који су из племенитих побуда и у тешким тренуцима спроводили узвишену Стеријину мисију "да споменик сачуван потомцима рода нашега оставимо", настао овај избор. А у њему ће се наћи портрети значајних личности из националне прошлости, које су сликали њихови савременици:

- Међу њима има и оних који су први пут на изложби, попут Јована Јоце Вујића, Миленка Веснића, др Јована Стејића, Илије М. Коларца, као и портрет краља Милана Обреновића у ентеријеру са псом, рађен по фотографији, непознатог аутора.

Поставку ће чинити и дела религиозне садржине, као што је двострано сликана икона "Богородичин покров/Грб Темишварске епархије", новосадског сликара из друге половине 18. века, Јована Поповића, затим "Крунисање Богородице" Григорија Опшића Давидовића, "Света Тројица" Јована Исајловића старијег, "Распеће" Константина Данила, композиција "Свети Никола спасава бродоломнике", Николе Алексића...

- Велики сликарски опус религиозних тема и композиција остварио је и Урош Предић, те су се и две до сада неизлагане иконе овог нашег великог уметника с почетка 20. века нашле у овом избору - указује Петровић. - Први пут се, такође, излаже и верзија композиције историјског садржаја "Гуслар на збору", Анастаса Боцарића, настала на прелому векова, потом необичне и помало несвакидашње теме које нам откривају мало познате чињенице из живота српских уметника, као на слици "Уметничка пакост", од Николе Милојевића.

Каталог збирке

НАРОДНИ музеј интензивно, према речима директорке Бојане Борић Брешковић, ради на истраживању, тумачењу и објављивању студијских публикација, монографија и каталога својих збирки, па је недавно, у оквиру едиције Историја уметности, објављен и целовит каталог једне од седам уметничких збирки Народног музеја, Збирке српског сликарства 18. и 19. века, чији је аутор Петар Петровић.

- На једном месту је обрађено и репродуковано близу 1.530 уметничких дела из периода од два века, разврстаних према ауторима по азбучном реду - додаје Бојана Борић Брешковић, уз напомену да више од 100 изузетних дела данас чине сталну поставку музеја.

Судбину људи у 19. веку открива платно "Растанак момка и девојке" Ђорђа Крстића, каже аутор изложбе на којој ће бити и живописних предела, панорама градова, као и ретко излаганих копија и реплика дела старих мајстора које су српски сликари радили у време школовања или усавршавања по Европи. Ти радови, сматра Петровић, проширују сазнања о стваралаштву сликара као што су Јован Поповић, Никола Марковић, Паја Јовановић и мало познати Аксентије Димић.

По бројности и различитости, на поставци ће бити најзаступљенији портрети, који према мишљењу њеног аутора говоре најречитије о развоју уметничких стилова и времену у којем су настајали. Галерија изложених портрета је у хронолошком распону од краја 18. века, до средине тридесетих година 20. века, и део је великог, готово непрегледног низа, који чува Збирка српског сликарства 18. и 19. века:

- Они су сведочанства различитих историјских тренутака, животних путева и судбина, погледа, доживљаја и схватања, по много чему другачијих од ових данашњих, али управо зато врло драгоцених. Без њих се не може разумети прошлост нити градити будућност - закључује Петар Петровић.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
КО ЈЕ ДАВИД КНЕЖЕВИЋ КОЈИ ЈЕ УХАПШЕН У МАЈАМИЈУ: Након нестанка супруге Ане побегао за Србију

КО ЈЕ ДАВИД КНЕЖЕВИЋ КОЈИ ЈЕ УХАПШЕН У МАЈАМИЈУ: Након нестанка супруге Ане побегао за Србију

НАЦИОНАЛНА полиција ухапсила је данас у Мајамију Давида Кнежевића, супруга Ане Марије Кнежевић Хенао, Колумбијке која је нестала у Мадриду 2. фебруара. Давид Кнежевић, држављанин Србије, био је главни осумњичени откако су америчка полиција и ФБИ прикупили доказе да је реч о насилном нестанку, сазнају шпански медији.

06. 05. 2024. у 17:33

Коментари (0)

КАДА ЈЕ РАК ПЛУЋА ИЗЛЕЧИВ? Докторка Ђурђевић дала одгоор на питање о страшној болести (ВИДЕО)