УШЛА У ДУБИНУ ДУШЕ ЖИВОТИЊА: Изложба фотографија Иле Кофлер (1911-1955) у Музеју примењенe уметности, од 11. маја до 24. јуна
ПРВА жена фотограф која је светски реноме стекла снимањем животиња - кућних љубимаца, становника зоо-вртова, али и оних у афричкој дивљини и Индији, Камила Ила Кофлер (1911-1955), уметнички пут је започела у Београду, на вајарском одсеку Уметничке школе.
Неки од радова, које је потом излагала по славним галеријама и светским часописима, градећи каријеру између Париза и Њујорка, поново ће њен авантуристички дух довести на ушће Саве у Дунав, тачније у Музеј примењене уметности, на изложбу чији је аутор историчарка уметности Јасна Кујунџић Јованов, а кустос Јелена Перић.
Без свечаног отварања
ЗБОГ трагедија у Београду и Младеновцу, МПУ је, као израз саучешћа према жртвама и пордицама, отказао свечано отварање ове поставке, као и пратећће програмске активности. Посетиоци ће моћи индивидуално да обиђу поставку.
Поставку ће бити отворена од 11. маја до 24. јуна, а чине је дигиталне репродукције Илиних фотографија и документарног материјала. Уступио их је Прајор Доџ, наследник и власник ауторских права, ове необичне, креативне жене, узбудљивог живота. Као један од аутора текстова у каталогу (уз ауторку и кустоскињу изложбе, али и Бојану Поповић и Гордану Крстић Фај), Доџ примећује:
- Све је почело једном случајно објављеном илустрацијом у београдским новинама 1930, фотографијом Илиног дела - скулптуре наге уметнице, заправо аутопортретом, и то у часопису "Недеља" (12. октобар), а потом су њени радови излазили редовно у публикацијама у Европи и Америци.
Рођена је у Бечу, у браку Маргите Лајпник из Сиска и румунског аристократе мађарског порекла Макса Хајнриха Кофлера. Камила Хенријета Кофлер, познатија као Ила, дошла је у наш главни град 1926. Ту је живела са мајком (држала је салон за уређење ентеријера "Лепи дом"), и четири године похађала Уметничку школу. Учећи од Бете Вукановић, Љубе Ивановића, Симеона Роксандића, Милана Миловановића, Милана Кашанина, и пре свих Петра Палавичинија, већ тада је показивала наклоност према животињама, посебно напуштеним псима и мачкама.
- Каснији период живота Иле Кофлер знатно је исцрпније документован него њене формативне године посебно, за нас у Србији најзанимљивији период њеног живота у Београду - пише Јасна Кујунџић Јованов, додајући да та етапа њене биографије подсећа на недовршену слагалицу. - Ипак, чак и делимично заокружена, слагалица показује на који начин је Београд утицао на формирање личности, интересовања и уметничког профила.
У Париз, који ће јој бити одскочна даска за остатак света, долази 1931. и вајарство убрзо мења фотографијом.
- Илина прва самостална изложба, у децембру 1933. у Галерији "Плејаде", оцењена је привлачном, комплексном и очаравајућом - пише Гордана Крстић Фај, и истиче како исте године, поводом њене прве групне поставке, часопис "Фотограф", примећује вештину у "портретисању" животиња: "Животиње на њеним фотографијама у разним позама, мрзовољне, веселе или пуне презира, изражавају дубине њихових душа. Ила поседује божанствен дар за разумевање животиња и успева да им измами експресивне изразе. Тај дар је код ње уравнотежен са задивљујућим талентом за фотографију."
Смрт због фотографије
ОКО 1950. године Ила Кофлер почиње да снима животиње у природном окружењу, на сафарију по Африци и Индији, а била је инспирација Хауарду Хоксу за лик фоторепортерке у филму "Хатари", објашњава Јасна Јованов:
-Управо је боравак у Индији био је кобан: увек одлучна да добије што аутентичнији снимак није преживека пад из возила у покрету, из ког је снимала призор трке бивола.
Почетком четрдесетих одселила се у Њујорк, где је уз излагање у најпрестижнијим просторима и објављивање фото-албума, почела да ради и дечје сликовнице, за које су текстове писали аутори, попут Жака Превера, а међу њеним пријатељима из уметничког миљеа, био је Антоан де Сент-Егзипери.
СТЕПА КОД ЈЕДРЕНА ОСВЕТИО УГЉЕШУ И ВУКАШИНА: Пре 85 година у Чачку преминуо војвода Степа Степановић, велики српски војсковођа
БРИЖЉИВО упаковане две нагореле воштанице и једна раскошна османска сабља пронађене у скромној соби Степе Степановића после његове смрти 27. априла 1929. откриле су да велики војсковођа није сматрао победе на Церу и Солунском фронту најважнијим биткама које је водио, већ освета средњовековних српских витезова изгинулих у Маричкој бици.
28. 04. 2024. у 06:30
РЕЗОЛУЦИЈОМ О СРЕБРЕНИЦИ ПРИКРИВАЈУ СВОЈЕ ЗЛОЧИНЕ: Немачка историјски фалсификат потура на годишњицу ослобођења Дахауа, фабрике смрти
НЕМАЧКА која је главни спонзор сарајевске „Резолуције о Сребреници“ покушава да прогура тај цинични историјски фалсификат кроз Генералну скупштину УН у време једне трагичне годишњице, ослобођења концентрационог логора Дахау, неспорног сведочанства о највећем геноцидном програму у историји човечанства чији је аутор – Немачка.
28. 04. 2024. у 07:00
ИЗБАЦИО ЈЕ ИЗ СТАНА ЗБОГ ДРУГЕ: Како је пукла веза Катарине Радивојевић и Оливера Мандића
ЊИХОВА десетогодишња веза се расула у парампарчад кад се у животу Оливера Мандића појавила 22 године млађа дама.
28. 04. 2024. у 12:13
Коментари (0)