УШЛА У ДУБИНУ ДУШЕ ЖИВОТИЊА: Изложба фотографија Иле Кофлер (1911-1955) у Музеју примењенe уметности, од 11. маја до 24. јуна

М. Краљ

08. 05. 2023. у 14:56

ПРВА жена фотограф која је светски реноме стекла снимањем животиња - кућних љубимаца, становника зоо-вртова, али и оних у афричкој дивљини и Индији, Камила Ила Кофлер (1911-1955), уметнички пут је започела у Београду, на вајарском одсеку Уметничке школе.

УШЛА У ДУБИНУ ДУШЕ ЖИВОТИЊА: Изложба фотографија Иле Кофлер (1911-1955) у Музеју примењенe уметности, од 11. маја до 24. јуна

Copyright Pryor Dodge

Неки од радова, које је потом излагала по славним галеријама и светским часописима, градећи каријеру између Париза и Њујорка, поново ће њен авантуристички дух довести на ушће Саве у Дунав, тачније у Музеј примењене уметности, на изложбу чији је аутор историчарка уметности Јасна Кујунџић Јованов, а кустос Јелена Перић.

Без свечаног отварања

ЗБОГ трагедија у Београду и Младеновцу, МПУ је, као израз саучешћа према жртвама и пордицама, отказао свечано отварање ове поставке, као и пратећће програмске активности. Посетиоци ће моћи индивидуално да обиђу поставку.

Поставку ће бити отворена од 11. маја до 24. јуна, а чине је дигиталне репродукције Илиних фотографија и документарног материјала. Уступио их је Прајор Доџ, наследник и власник ауторских права, ове необичне, креативне жене, узбудљивог живота. Као један од аутора текстова у каталогу (уз ауторку и кустоскињу изложбе, али и Бојану Поповић и Гордану Крстић Фај), Доџ примећује:

- Све је почело једном случајно објављеном илустрацијом у београдским новинама 1930, фотографијом Илиног дела - скулптуре наге уметнице, заправо аутопортретом, и то у часопису "Недеља" (12. октобар), а потом су њени радови излазили редовно у публикацијама у Европи и Америци.

Copyright Pryor Dodge

Позирање у Зоолошком врту

Рођена је у Бечу, у браку Маргите Лајпник из Сиска и румунског аристократе мађарског порекла Макса Хајнриха Кофлера. Камила Хенријета Кофлер, познатија као Ила, дошла је у наш главни град 1926. Ту је живела са мајком (држала је салон за уређење ентеријера "Лепи дом"), и четири године похађала Уметничку школу. Учећи од Бете Вукановић, Љубе Ивановића, Симеона Роксандића, Милана Миловановића, Милана Кашанина, и пре свих Петра Палавичинија, већ тада је показивала наклоност према животињама, посебно напуштеним псима и мачкама.

- Каснији период живота Иле Кофлер знатно је исцрпније документован него њене формативне године посебно, за нас у Србији најзанимљивији период њеног живота у Београду - пише Јасна Кујунџић Јованов, додајући да та етапа њене биографије подсећа на недовршену слагалицу. - Ипак, чак и делимично заокружена, слагалица показује на који начин је Београд утицао на формирање личности, интересовања и уметничког профила.

Copyright Pryor Dodge

Један од Илиних модела из животињског царства                                                                                      

У Париз, који ће јој бити одскочна даска за остатак света, долази 1931. и вајарство убрзо мења фотографијом.

- Илина прва самостална изложба, у децембру 1933. у Галерији "Плејаде", оцењена је привлачном, комплексном и очаравајућом - пише Гордана Крстић Фај, и истиче како исте године, поводом њене прве групне поставке, часопис "Фотограф", примећује вештину у "портретисању" животиња: "Животиње на њеним фотографијама у разним позама, мрзовољне, веселе или пуне презира, изражавају дубине њихових душа. Ила поседује божанствен дар за разумевање животиња и успева да им измами експресивне изразе. Тај дар је код ње уравнотежен са задивљујућим талентом за фотографију."

Copyright Pryor Dodge

Призор из дивљине

Смрт због фотографије

ОКО 1950. године Ила Кофлер почиње да снима животиње у природном окружењу, на сафарију по Африци и Индији, а била је инспирација Хауарду Хоксу за лик фоторепортерке у филму "Хатари", објашњава Јасна Јованов:

-Управо је боравак у Индији био је кобан: увек одлучна да добије што аутентичнији снимак није преживека пад из возила у покрету, из ког је снимала призор трке бивола.

Почетком четрдесетих одселила се у Њујорк, где је уз излагање у најпрестижнијим просторима и објављивање фото-албума, почела да ради и дечје сликовнице, за које су текстове писали аутори, попут Жака Превера, а међу њеним пријатељима из уметничког миљеа, био је Антоан де Сент-Егзипери.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
СТЕПА КОД ЈЕДРЕНА ОСВЕТИО УГЉЕШУ И ВУКАШИНА: Пре 85 година у Чачку преминуо војвода Степа Степановић, велики српски војсковођа

СТЕПА КОД ЈЕДРЕНА ОСВЕТИО УГЉЕШУ И ВУКАШИНА: Пре 85 година у Чачку преминуо војвода Степа Степановић, велики српски војсковођа

БРИЖЉИВО упаковане две нагореле воштанице и једна раскошна османска сабља пронађене у скромној соби Степе Степановића после његове смрти 27. априла 1929. откриле су да велики војсковођа није сматрао победе на Церу и Солунском фронту најважнијим биткама које је водио, већ освета средњовековних српских витезова изгинулих у Маричкој бици.

28. 04. 2024. у 06:30

РЕЗОЛУЦИЈОМ О СРЕБРЕНИЦИ ПРИКРИВАЈУ СВОЈЕ ЗЛОЧИНЕ: Немачка историјски фалсификат потура на годишњицу ослобођења Дахауа, фабрике смрти

РЕЗОЛУЦИЈОМ О СРЕБРЕНИЦИ ПРИКРИВАЈУ СВОЈЕ ЗЛОЧИНЕ: Немачка историјски фалсификат потура на годишњицу ослобођења Дахауа, фабрике смрти

НЕМАЧКА која је главни спонзор сарајевске „Резолуције о Сребреници“ покушава да прогура тај цинични историјски фалсификат кроз Генералну скупштину УН у време једне трагичне годишњице, ослобођења концентрационог логора Дахау, неспорног сведочанства о највећем геноцидном програму у историји човечанства чији је аутор – Немачка.

28. 04. 2024. у 07:00

Коментари (0)

ЧУДО У БЕОГРАДУ: Руска химна престала да се интонира током доделе злата, а онда се десило - ово (ВИДЕО)