ПАСКАЛ ДЕЛПЕШ, СУПРУГА ДАНИЛА КИША: Очај и радост мог Данила

Данило Киш је, истовремено, био дубоко очајан и изузетно радостан човек. То, у ексклузивном разговору за "Новости", истиче његова супруга Паскал Делпеш, с којом је провео последње године свог живота у Француској.

Фото. Горан Чворовић

Прилика за разговор указала се на недавној промоцији у париској кафе-књижари "Медвед и стара ограда" француског превода књиге енглеског историчара Марка Томпсона "Извод из књиге рођених", која представља Кишову биографију, писану на необичан начин.

Чарлс Симић је у својој рецензији поводом овог дела својевремено указао да је реч о првој биографији и обимној критичкој студији о Данилу Кишу на енглеском језику.

На српски језик дело је раније превео Мухарем Баздуљ, а сада је доживело и француску верзију. Занимљиво је да је преводилац била баш Паскал Делпеш. 

- Овај пројекат ми је био поготово тежак, између осталог и зато што никада не преводим с енглеског језика. Не бих преводила фикцију, јер нисам стручњак за то. Али, с озбзиром на то да сам била упозната и са темом, и са подацима, и свиме осталим, помислила сам зашто би књигу преводио колега англициста који не зна Југославију, њену историју и политику, нити познаје Данилову литературу – истиче Делпешова у разговору за "Новости".

• Како је изгледало поново загњурити у заједнички живот, ући опет у причу о Данилу, у којој сте, свакако, нашли и себе? Јесте ли открили нешто ново?

- Како да не! Не у биографији, али у анализама књига и Даниловог дела, као и у историји. Томпсон је историчар и заиста има дивне одломке, од Панонског мора до савремене историје, и све то кроз призму Киша.

• Какав је био Данило Киш, човек с којим сте живели?

- Није био тужан, већ дубоко очајан, али насмејан и весео човек!

• Како то објашњавате?

- Мислим да су сви паметни људи очајни.

• Био је велики џентлмен?

- Нон-стоп у кафанама, са гитаром, свако вече у друштву. Волео је друштво. Пријатељи и пријатељство су за њега били света ствар. Где год се појављивао, био је тако моћан, по личности, гласу, понашању. Људи су просто обожавали да буду с њим у друштву.

• Био је "де-дур" у животу, а "де-мол" танане душе у писању, с нотама меланхолије и прогона?

- Рекла бих да је пре свега имао иронију. Када читам "Пешчаник", смејем се као луда! Сада... Када сам била млада, нисам то осетила.

• Сада део тога могу да сазнају и Французи. Како се догодило да Томпсонова књига добије француско издање?

- Разговарала сам најпре с Даниловим француским издавачима, а онда сам се обратила швајцарској кући "Црно на бело" Вере Михалски Хофман. Она је основала задужбину по имену свог мужа, Пољака, Јана Михалског. Сваке године додељују награду једној књизи у свету, за све жанрове. То је тешко добити. И, Томсон је добио, за Данилову биографију, у тренутку када је књига изашла. Помислила сам, ако су дали награду, значи да им се књига свиђа и да ће је објавити. За пет дана су ми одговорили – са великим задовољством!

• Шта је оставило највећи утисак на вас у биографији човека коју сте, у животу, и сами стварали?

- Разноврсност, као и потпуно оригинална форма коју је аутор изабрао. То није универзитетска биографија. Марк Томпсон је узео Данилов невелики текст, који се зове Кратка аутобиографија, написан на две стране, и од сваке реченице направио је поглавље, или чак два. Ако Данило каже: "Мој отац се родио...", у првом поглављу Томсон пише где му се отац родио, шта је радио, како је живео. Форма је, заиста, оригинална. У међувремену је уносио интермецо, где анализара седам главних Данилових дела. И то је исто врло занимљиво. Мада није стручњак за литературу, велики је читач, професор на универзитету у Енглеској и има врло занимљив поглед на књигу.

• Врло често организујете у Француској сећања на Данила Киша, и таква окупљања су увек веома посећена...

- Драго ми је да, захваљујући "Изводу из књиге рођених", биографији која је изашла пре два месеца, имамо четири емисије на француском радију, укључујући и "Франс килтир", и књижевно вече. Сигурна сам да ће се из свега овога изродити још нешто. Значи да је нешто увелико "замрдало" захваљујући овој књизи. То је врло добро. Прича се и пише се о Данилу, и то ми је веома драго.

• Данило, на овај начин, живи и даље...

- Управо тако! Знам да су његове књиге универзалне, заувек. Али није лако у Француској, у Паризу, одржавати сећање на таквог писца. На књижевној вечери је истакнуто да Французи још увек не разумеју довољно одакле је он, шта је, какав је то регион из кога је потекао. Али видим да постоји стално интересовање. Надам се да ће се отворити нове перспективе са младим читаоцима и стручњацима. Иде на добро.

• Живите, заправо, за то да се одржи континуитет сећања на Кишово дело?

- Само се тиме бавим! Водим бригу о његовим књигама у свету. И даље се много преводи. Имам агента, али све то држим на оку, по његовом захтеву у тестаменту. Његова прва супруга Мирјана Миочиновић води рачуна о Даниловим књигама у бившој Југославији, на оригиналном језику. Огроман посао је направила. Стално се борим. Имам још неке текстове да преведем. Можда то неће бити књига, али ћу их, свакако, објавити на интернету.

КУНДЕРА О КИШУ

На недавној књижевној вечери посвећеној Данилу Кишу у Паризу било је и литерарних протагониста из давних дана који су посведочили да је Милан Кундера својевремено рекао да су Борхесови лавиринти само за недељу, а Кишови за сваки дан.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације