ТРЕЋЕГ ОКТОБРА 1929. НА МАПИ СЕ ПОЈАВИЛА - ЈУГОСЛАВИЈА: Баздуљев "Рококо календар" не дозвољава људима и догађајима да потону у заборав

ШЕСТОГ априла 1943. године, само две године после датума који је Београђанима остао урезан у сећању по ужасном бомбардовању, у Њујорку је објављено прво издање "Малог прица" Антоана де Сент Егзиперија, паралелно у француском оригиналу и енглеском преводу.

FOTO: Arhiva novosti

Дела овог писца била су забрањена у вишијевској Француској, па је било немогуће једну од најпознатијих и касније најпродаванијих књига у свету објавити у Паризу. Егзипери је погинуо само 25 дана пре ослобођења Париза, а процене су да је његов кратак роман купило више од 150 милиона људи и да је преведен на више од 300 језика и дијалеката. Реченица "Човек само срцем добро види. Битно је очима невидљиво," цитирана је милионима пута.

Ово је само једна од прича везана за конкретне историјске догађаје, објављена у књизи Мухарема Баздуља "Рококо календар", коју је аутор промовисао данас у Тителу, у Народној библиотеци "Стојан Трумић", уз Владимира Кецмановића ("Кад ђаволи полете") и Ивана Радовановића ("Креће се лађа француска").

- "Рококо календар" је књига од 365 врло кратких прича и записа, по једна за сваки дан у години - каже Баздуљ за "Новости". - На далеком трагу књиге Едуарда Галеана "Деца дана", она је неки постмодерни наставак новинских и телевизијских рубрика "Догодило се на данашњи дан", само што је циљ да се не бирају неки претерано познати догађаји. Може се читати по реду, али и на прескок; из цуга, али и густирати полако.

У својим причама и цртицама, Баздуљ се осврће на романтичне љубави, велике спортске утакмице, познате и заборављене уметнике, преводиоце у покушају, лажне вести о смртима, дан кад је формулисана Монроова доктрина (1823.), када је потписана Крфска декларација (1917.) или када је убијен италијански краљ Умберто Први (1900.). Његов атентатор Гаетано Бреши први је краљеубица који није смакнут. Пошто је 11 година раније у овој земљи укинута смртна казна, Бреши је осуђен на доживотну робију и под неразјашњеним околностима нађен мртав у ћелији непуну годину касније.

Фото: Wikipedia

Једанаестог априла 1987. у Торину је умро хемичар и писац Примо Леви, чија је књига "Зар је то човек" можда и најпознатија, уз Кертесово "Бесудбинство", књига о Холокаусту и Аушвицу. Његов логорски број био је 174517. Прво издање књиге, ако се изузму похвале Итала Калвина, прошло је скоро незапажено, да би његова слава 12 година касније, када је дело преведено на енглески и немачки, вртоглаво почела да расте. Погинуо је павши са највише етаже свог стана, а Ели Визел је у некрологу написао: "умро у Аушвицу, али четрдесет година касније."

Фото: КЦНС

Баздуљ описује и 14. јули, али не онај када је 1789. године пала Бастиља, већ онај 1948. када је тешко рањен, у оно време славни, лидер Италијанске комунистичке партије Палмиро Тољати. Он је атентат преживео, а преминуо је више од 16 година касније, током одмора на Криму. Њему у част град Ставропољ на Волги добио је име Тољати, а у тадашњој Југославији многе улице и тргови носиле су то име. Данас је улица остала само у Београду.

Драгоцена је његова цртица о извесном докторату из филозофије, додељеном 25 јуна 1678. године у Падови, на једном од најстаријих универзитета на свету. Овај докторат значајан је јер по томе што је први пут у историји жена докторирала филозофију. Била је то Елена Лукреција Корнаро Пископија из Венеције. Ова филозофкиња била је вундеркинд - пре своје седме године говорила је класични грчки и латински језик, али и француски и шпански. Умрла је шест година после одбрањеног доктората, од туберкулозе.

Тринаестог новембра 1715. рођена је Доротеја Еркслебен, прва жена која је у Немачкој завршила Медицински факултет и прва којој је лекарска комора дала дозволу да се и у пракси бави медицином. Дозволу за студирање доделио јој је лично Фридрих Велики, па се након тога уписује на Медицински факултет Универзитетау Халеу, где ће и дипломирати. Умрла је само осам година после свршетка студија.

Фото: Wikipedia

Фото: Wikipedia

Двадесет другог септембра 1950. године Фудбалски савез Немачке поново је, после Другог светског рата, постао члан ФИФА. Захваљујући томе, Немачка је могла да наступи на Светском првенству 1954.

И за крај две музичке цртице: првог октобра 1970. у Сијетлу је сахрањен један од највећих гитариста свих времена Џими Хендрикс. Умро је две недеље раније, у Лондону. Попио је превелику количину таблета за спавање и у сну се угушио од повраћања. Двадесет трећег септембра 1980. најпознатији реге музичар Боб Марли одржао је последњи концерт у животу, у Питсбургу, у Стенли театру. Нешто пре тога пао је у несвест током џогирања, па му је у болници откривен рак, који је метастазирао на мозак, плућа и јетру. Умро је у мају наредне године, у својој тридесет шестој.

В.Ц.С.

Препоручујемо

Култура

0 0

ПРЕМИНУЛА ВЕЛИКА РОК ЗВЕЗДА: Био је члан легендарне групе

25. 01. 2026. у 16:45

Култура

0 2

НОЋНИМ ЧИТАЊЕМ СЕ ВРАЋАЈУ КЊИЗИ: У Француској се одржава јубиларна десета манифестација посвећена значају књижевних остварења

25. 01. 2026. у 09:32

Култура

0 11

ИДЕЈА ЗА „УБИСТВО У ОРИЈЕНТ ЕКСПРЕСУ “ РОЂЕНА У СРБИЈИ: 50 година од смрти Агате Кристи - "краљице злочина"

21. 01. 2026. у 16:48

Култура

0 1

ОБЕЛЕЖАВАЊЕ ДВА ВЕКА ОД ОСНИВАЊА : Почели Дани Матице српске у Сремским Карловцима

21. 01. 2026. у 16:33

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације