ЛОЛА ЗАСМЕЈАВАО ЦЕЛУ ЈУГОСЛАВИЈУ: Сто година од рођења великана хумора Радивоја Ђукића

Вукица СТРУГАР

03. 04. 2023. у 13:56

ЗАЧЕТ у Србији од оца Црногорца, а тврди да је Југословен. Студирао, озбиљно, сликарство и филмску режију, а највећи део живота посветио - смешном!

ЛОЛА ЗАСМЕЈАВАО ЦЕЛУ ЈУГОСЛАВИЈУ: Сто година од рођења великана хумора Радивоја Ђукића

Архива

На понос породице, а свој ужас, био је свакакав руководећи трудбеник: уредник Дечјег и Драмског програма и одговорни уредник Забавног програма Радио Београда, основао Хумористичко позориште (које се прекрстило у Позориште на Теразијама), а у Телевизији Београд радио је од њеног почетка као главни и одговорни, споредни и неодговорни - по свим програмским питањима.

Архива

На место грађанине Покорни, са Мијом Алексићем и Чкаљом

Овако, (не)очекивано духовито о себи пише један од наших највећих хумориста Радивоје Лола Ђукић (1923-1995), чију стогодишњицу рођења сутра обележавају две, у његовој биографији веома важне куће: РТС и Позориште на Теразијама.

- Да сала буде на Теразијама, био је мој први услов. Хумористичко, или булеварско позориште, које недостаје Београду, мора да буде тамо где шетају бескућници и беспријатељници, где људи убијају време, а ми им онда понудимо смешно убијање самоће - сећао се Лола почетака нашег јединог музичког театра. - Ви мислите да је тада било оволико дипломираних глумаца, уиграних балерина и незапослених музичара као сад и да је формирање ансамбла било забава као рок концерт?

Како је говорио, имали су само једну, али врло озбиљну идеју водиљу - да буде смешно! Ако комедије буду имале и неку актуелну поруку као у "Дођите сутра" о бирократији, или његов "Златни мајдан" о жељи за богаћењем, нарочито "Заједнички стан" Гуте Добричанина, који је доживео изузетну популарност - утолико боље!

ЉУБАН И ТУГА

- ЈЕДИНО су два његова играна филма са озбиљним моралним дилемама, а сви остали су спрдња на рачун наших обичаја и нарави: "Нема малих богова", "Срећа у торби", "Бог је умро узалуд". Комедије су му игране без републичких ограничења и, како кажу статистике, неколико година је био најгледанији позоришни аутор у земљи. Ипак, главна љубав и туга му је телевизија... Написао је и режирао око 200 серијских хумористичких емисија и ТВ комедија - писао је о себи "У трећем лицу" Лола Ђукић у "Склеротичним мемоарима".

Готово невероватно звучи да је прошло петнаест премијера у новооснованом театру и увек пуној, засмејаној дворани, а да "ниједан лист, ниједан белешкар није хтео да призна да такво позориште уопште и постоји у нашем главном граду". Али, то није сметало публици да ужива у његовим представама, "Бог је умро узалуд", "Будибогснама", "Човек са четири ноге", "Крадем, крадеш, краду", "Једна љубав, а пет покојника", или мјузиклу "Уби или пољуби"... Написао је и режирао више од две стотине емисија. Неке од његових серија као што су "Црни снег", "Ћу, ћеш, ће", али и "Сервисна станица", "На тајном каналу", "Музеј воштаних фигура", "Спавајте мирно", које је писао заједно са Новаком Новаком, остале су упамћење до наших дана. Нажалост, ниједна серија није у целини сачувана. Снимао је документарне, наставне и лутка-филмове, а за собом оставио и песме, као и позоришне комаде за децу.

Написао је књигу "Склеротични мемоари", романе "Овца на булевару Октобарске револуције" и "Будале једу маглу". Његови интервјуи, политичка реаговања и остали текстови сакупљени су и штампани у књизи "Човек правих леђа у земљи грбавих". Деведесетих година вратио се сликарству, а на отварању изложбе у Музеју позоришне уметности Србије 1992. године изјавио је: "Молим вас да ово што видите не вреднујете као сликарство, већ као моју скромну забелешку о ружним данима наше домовине и људима који су створили време у коме смо постали и слепи и мишеви..."

ЛИЦЕМЕРАН ПРЕЗИР

- ОДУВЕК ме нервирао, и што даље, све више, лицемерни страх и одатле и презир према свему што није "најуметност". Откуда у нашем друштву које је измислило самоуправљање, откуд у нашем менталитету који је тако отворен и комуникативан, толико присан и срдачан, откуд у нашој уметности која је од Вука још заокренута ка простом и једноставном, откуда та и толика лажна претенциозност, та снобовска искључивост, аристократоидност, та неискреност, чија је највећа манифестација да радије тврдимо да волимо нешто што не волимо (често и не разумемо), но да признамо било какву вредност ономе што нас истински забавља? - објавио је Борислав Михајловић Михиз о Лолином раду.

Умро је 7. септембра 1995. године у Београду. Његова литерарна заоставштина поклоњена је као легат Националној библиотеци Републике Црне Горе "Ђурђе Црнојевић" на Цетињу.

Сутра ће Позориште на Теразијама обележити век од рођења оснивача и првог уметничког директора, уз успомене и до сада непознате анегдоте, које ће поделити са посетиоцима глумица Тања Бошковић, редитељ Здравко Шотра, театролог Светозар Рапајић и новинарка Тања Петернек. Истим поводом у РТС клубу, (од 3. до 7. априла) одвијаће се програм у знак сећања на аутора, за кога су многи говорили да је "засмејавао целу Југославију". Током четири дана приказиваће се Лолина одабрана ТВ остварења, радијски записи драма и интервјуа, обновљено издање "Склеротичних мемоара" (у издању Радио-телевизије Србије), као и неколико ликовних остварења овог разноврсног ствараоца из збирке коју баштини његова супруга Јелена Ђукић.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
СТЕПА КОД ЈЕДРЕНА ОСВЕТИО УГЉЕШУ И ВУКАШИНА: Пре 85 година у Чачку преминуо војвода Степа Степановић, велики српски војсковођа

СТЕПА КОД ЈЕДРЕНА ОСВЕТИО УГЉЕШУ И ВУКАШИНА: Пре 85 година у Чачку преминуо војвода Степа Степановић, велики српски војсковођа

БРИЖЉИВО упаковане две нагореле воштанице и једна раскошна османска сабља пронађене у скромној соби Степе Степановића после његове смрти 27. априла 1929. откриле су да велики војсковођа није сматрао победе на Церу и Солунском фронту најважнијим биткама које је водио, већ освета средњовековних српских витезова изгинулих у Маричкој бици.

28. 04. 2024. у 06:30

РЕЗОЛУЦИЈОМ О СРЕБРЕНИЦИ ПРИКРИВАЈУ СВОЈЕ ЗЛОЧИНЕ: Немачка историјски фалсификат потура на годишњицу ослобођења Дахауа, фабрике смрти

РЕЗОЛУЦИЈОМ О СРЕБРЕНИЦИ ПРИКРИВАЈУ СВОЈЕ ЗЛОЧИНЕ: Немачка историјски фалсификат потура на годишњицу ослобођења Дахауа, фабрике смрти

НЕМАЧКА која је главни спонзор сарајевске „Резолуције о Сребреници“ покушава да прогура тај цинични историјски фалсификат кроз Генералну скупштину УН у време једне трагичне годишњице, ослобођења концентрационог логора Дахау, неспорног сведочанства о највећем геноцидном програму у историји човечанства чији је аутор – Немачка.

28. 04. 2024. у 07:00

Коментари (0)

АКО НЕКОМ ПОЗАЈМИТЕ ОВУ КЊИГУ, НЕ ОЧЕКУЈТЕ ДА ВАМ ЈЕ ВРАТИ!