МАЛИ ЉУДИ МОГУ ДА ПРОМЕНЕ СВЕТ: Фест ушао у завршницу

ОВОГОДИШЊИ Фест ушао је у завршницу, па су јуче своје филмове представили чланови екипе остварења "Опстанак доброте" редитеља Ролфа де Хера, "Кајмак" Милча Манчевског, "Баци се на под" Нине Виолић и "Злато Рајне" Фатиха Акина.

Екипа филма "Кајмак" / Фото Д. Миленковић

Многобројни новинари су пак узалуд чекали раније најављену звезду 51. Феста Настасју Кински, која се није појавила на конференцији, али ће, како је саопштено, вечерас посетити Југословенску кинотеку, где ће јој бити уручена награда "Златни печат", њихово највише признање "за изузетан допринос филмској уметности". Славној немачкој глумици, која је играла у више од шездесет филмова у Европи и САД, награда ће бити уручена у 18 часова, уочи пројекције дигитално рестаурисаног филма "Теса" (1979) Романа Поланског, у којем је Кински остварила насловну улогу и за коју је награђена "Златним глобусом". Ова романтична драма, која јој је отворила врата светске славе, приказује се у оквиру програма Фест класик. Иако су медији пре неколико дана пренели агенцијску вест да ће Настасја добити и "Београдског победника", из управе Феста су то јуче демантовали.

Филм "Опстанак доброте", који је у Главном такмичарском програму, на Фест је стигао право са Берлинала где је освојио награду ФИПРЕСЦИ. Прича прати путовање једне црне жене, остављене у кавезу да умре, али она успева да се ослободи, па од пустиње, преко планине, до града, креће у потрагу за новим почетком.

- Филм је почео од једне слике. Замислио сам свог пријатеља, глумца Питера Џигу, Абориџина, у кавезу, на приколици, усред пустиње. Та слика ми данима није излазила из главе. Отишао сам у пустињу и трагао за локацијама које ће ми "рећи" шта ће се даље дешавати. Од пустиње сам стигао до планине и тако је путовање мог јунака кренуло - казао је новинарима аустралијски сценариста и редитељ Ролф де Хер.

Пошто Питер није могао да снима, главни јунак је постала жена - натуршчик Муаџеми Хусеин из Конга - а расизам је остао главна тема приче.

- Немам много поверења у политичаре, али имам у појединце, обичне људе који се труде да свет учине бољим местом. Некада је довољан и само један искрен осмех у пролазу да некоме улепшате дан. Имамо те велике догађаје који нас превазилазе и пред којима смо немоћни, попут Украјине, земљотреса, криза, али на нашем, људском плану, само једна мала ствар може да направи велику разлику - поручио је Ролф де Хер.

После светске премијере у Токију, на Фест је стигао нови филм Милча Манчевског "Кајмак", о коме су говорили глумци Сара Климоска, Александар Микић, Филип Трајковић и Ана Стојановска. Уз Камку Точиновски и Симону Спировску, они играју главне јунаке и комшије уплетене у два љубавна троугла. Сагласни су да је "Кајмак" филм о трагању за личном слободом, о љубави и свему ономе што су људи спремни да ураде у име љубави.

- Прича је истовремено и страшно болна и смешна. Сви ликови су "сочни" са веома интересантним унутрашњим животима, иако су, наизглед, само обични људи - казала је Стојановска.

Јуче су представљена и два филма из селекције Фест специјал. Нини Виолић, хрватској глумици, филм "Баци се на под", који прати пола сата пред растанак једне трочлане породице, редитељски је деби.

- Имала сам потребу да направим филм о томе како никада нисмо способни да нешто доживимо објективно, чак ни најтежу ситуацију у животу. И сама сам прошла кроз развод. Познат ми је тај терен и колико би нам свима лакше било када бисмо барем на тренутак пробали да чујемо другу страну - казала је Нина и додала да су јој посебно биле занимљиве реакције гледалаца, јер су били на различитим странама. За једне је жртва био муж, за друге жена, а за треће дете.

Ново дело једног од миљеника Феста Фатиха Акина "Злато Рајне" представила је глумица Мона Пирзад. Она тумачи мајку главног јунака, емигранта из Ирака, који у Немачкој планира пљачку злата, али, кад све крене наопако, отварају му се друга врата.

- Била ми је велика част да радим са Фатихом Акином. Он је невероватан редитељ, геније. Врло је концизан и сажет, има дар да у неколико реченица, понекад чак и у једној, пренесе глумцима оно што жели. Док сам снимала неке веома интензивне сцене, учинио је да се осећам потпуно безбедно - рекла је Мона и додала. - Волела бих да и убудуће радим на пројектима који људима отварају очи и, на неки начин, помажу друштву да се развија и неке ствари мења.

ОТВОРЕН МУЗЕЈ ФЕСТА

НАКОН више од пола века постојања Фест је добио свој музеј, у простору Југословенске кинотеке, у Косовској улици. У оквиру сталне интерактивне поставке налазе се аутентични аудио-визуелни записи, изјаве познатих домаћих и страних глумаца, фотографије, постери, слогани, предмети... све оно што је било део Фестове историје.

Музеј Феста / Фото Јово Марјановић

- Пола века Феста смештено је у музеј, што не значи његов крај, већ верификацију значаја и вредности тог фестивала, као и приближавање публици његове богате историје - казала је аутрока поставке Ксенија Зеленовић.

Директор Кинотеке и уметнички директор Феста Југослав Пантелић казао је да ће "многи видети себе на неком од ових екрана, јер снимци приказују све аспекте фестивала, а важан аспект Феста је и његова верна публика".

- Фест буде, видимо филмове - и прође. А онда филмови дођу тамо где им је место и увек у дворанама Кинотеке можете да се подсетите зашто је неки филм важан - поручио је Радослав Зеленовић.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације