БЛАГО СРПСКЕ ДИНАСТИЈЕ РАСУТО ПО ЕВРОПИ: У музеју у Смедереву отворена аутентична изложба "Рукописна средњовековна баштина Бранковића"

НАЈВЕЋА средњовековна владарска библиотека Србије настала је на двору деспота Ђурђа Бранковића у Смедереву, али се данас, примерцима непроцењиве уметничке вредности, поносе фондови широм Европе. Савремени чувари смедеревске баштине улажу неуморан труд да део наслеђа врате у Смедерево, а фрагмент овог историјског подухвата је и управо отворена изложба Музеја у Смедереву под називом "Рукописна средњовековна баштина Бранковића".

Фото: Н. Живановић

Прича о културном благу Смедерева расутом по свету, иако некоме можда делује бајковито, утемељена је у неумољивим чињеницима. Једна од њих је да је Смедерево у 15. веку било центар културног живота Србије. Деспот Ђурађ Бранковић владао је из престонице у Смедереву, и као један од најобразованијих српских владара одатле ширио писменост, књижевност, сликарство, музику и архитектуру. Био је зналац књига, окупљао добре писаре, брижљиво сакупљао вредне рукописе чувајући их као уметничке реликвије. Књиге су биле смештене у дворској капели у Малом граду Смедеревске тврђаве.

Фото: Н. Живановић

- Када су Бранковићи 1459. морали да напусте Смедерево, Турци су им дозволили да понесу оно најдрагоценије. И шта су они однели? Однели су књиге! Тако ми тренутно немамо ниједну штампану књигу или рукопис из тог доба, што не значи да нисмо власници тог наслеђа. Те књиге су расуте по свету. Требало би да чујете те приче у стилу Агате Кристи шта је било са књигама и где су завршиле. Рећи ћу вам да је данас један Минхенски псалтир - најлепши псалтир 15. века у Европи, заправо српски псалтир који је припадао библиотеци Бранковића, као и најдрагоценија књига Мађарске, или најлепша Есфигменска повеља која се налази у Хиландару, говори директорка Народне библиотеке у Смедереву, Марина Лазовић.

Данас је фонд непостојеће средњовековне библиотеке готово немогуће рестаурирати. Еминентни истраживачи успели су, према записима и посветама утиснутим хералдичким знаковима, да установе који су средњовековни српски рукописи сигурно припадали фонду владарске библиотеке деспота Ђурђа Бранковића. Реч је о 24 рукописа.

Фото: Н. Живановић

За време владавине Ђурђа Бранковића Константин Филозоф је написао Житије деспота Стефана Лазаревића, два непозната аутора описали су пренос моштију Светог Луке у Смедерево, Стефан Доместик превео je и преписао Избор слова Јована Златоустог. По наруџбини деспота Ђурђа настаје нова редакција Лествица Јована Лествичника, тзв. Браничевска лествица, дело писара Давида. По лепоти илуминације посебно се издваја Смедеревско четворојеванђеље. Све ово изложено је на дизајнираним принтовима. Поред тога, ту су и реплике Есфигменске повеље, као и графика са представама сремских светих Бранковића из 18. века.

- Поуздано се зна да су од световних библиотека средњег века у Србији најзначајније биле две у Смедереву - дворска библиотека Деспота Ђурђа и приватна колекција Николе Которанина, писара и канцелара деспота Стефана Лазаревића.

Као баштиници и следбеници те славне традиције креирали смо ову изложбу која је огледало и ризница уметничких дела насталих током 14. и 15. века - напомиње директорка Музеја у Смедереву, Татјана Гачпар.

Књиге и рукописи заправо су највеће покретно културно благо Смедерева.

- Наш деспот је био помало скрајанут у истоји Србије, те се тако тврдило да је највећа владарска библиотека у средњем веку припадала деспоту Стефану Лазаревићу. Испоставило се да то није тачно. Највећу владарску библиотеку имао је Ђурађ Бранковић и она је бројала више од стотину рукописа и штампаних књига - каже Марина Лазовић.

Смедеревски посленици у култури настоје да прибаве рукописну грађу владарске библиотеке у дигиталном формату како би је сачували и учинили доступном будућим генерацијама. Сачињене су дигиталне копије рукописа који се чувају у Патријаршијској библиотеци и Музеју Српске православне цркве. Музеј у Смедереву обезбедио је фототипско издање Минхенског псалтира које кошта чак 4.000 евра. Формирање виртуелне библиотеке деспота Ђурђа Бранковића подржало је Министарство културе.

Foto: Фото: Н. Живановић

POGLEDAJ GALERIJU

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације