ЕРМИТАЖ СТИЖЕ У БЕОГРАД: Михаил Швидкој, специјални представник Владимира Путина, говори за "Новости"

СРПСКИ народ је вековима бранио своју самосталност и духовну слободу, па бих му пожелео мир, спокојство и благостање, да живи радосно, онако како се човек осећа кад чује лепу српску мелодију.

Фото Н. Скендерија

Ово поручује у ексклузивном разговору, за "Новости", Михаил Швидкој, специјални представник председника Руске Федерације за међународну културну сарадњу, који је ових дана у Београду имао сусрете са руководством наших министарстава културе, просвете, науке и технологије, спољних послова, Града Београда, као и са директорима позоришта и фестивала.

Некадашњи руски министар културе (2000-2004) и актуелни председник међународног позоришног фестивала "Чехов", разговарао је о најширој сарадњи - од изучавања српског језика у Русији и обрнуто, преко питања заједничког историјског сећања, до тога чиме бисмо једни другима могли да будемо занимљиви у научним истраживањима. Али, и неким конкретним иницијативама...

- Тема је била и могућност отварања огранка нашег славног музеја Ермитаж у Србији - открива саговорник.

- У Амстердаму је од 2004. постојао огранак Ермитажа, па је идеја да се овде направи нешто слично. Читав процес ће, јасно је, потрајати неколико година. Треба пронаћи зграду, реконструисати је, а ту су и многа друга практична питања. Али је тај процес сам по себи важан културни чин. На почетку смо преговора, али већ бисмо ове године могли да организујемо "Дане Ермитажа у Београду", у виртуелном формату. Већ постоје и заједничке експедиције које се баве археологијом. Српски стручњаци сарађују са колегама из Ермитажа, па би од тога могла да се направи и нека изложба. Могуће је да пројекат подржи компанија "Гаспромњефт", која послује овде.

Фото Н. Скендерија

Добро познајете овдашње културне прилике, ово није ваша прва посета Србији?

- У Београду сам био први пут 1979, на Битефу, а потом у Новом Саду 1981, када је отворена нова зграда Српског народног позоришта. Због тога, сваки сусрет и свака улица сада за мене имају посебну сентименталну вредност. Наравно, многи људи које сам познавао више нису међу живима - Мира Траиловић, Јован Ћирилов, Петар Волк, али и неки други... Веома ми је драго да је сада динамика односа између Русије и Србије на високом нивоу. Мислим да је највећи симбол наших односа Храм Светог Саве. Ту епопеју око унутрашњег украшавања храма започели смо још деведесетих, док сам био заменик, а касније и министар културе. Када сам видео готово завршен храм, помислио сам колико је важно када се историја претвара у врло савремени симбол наших односа. У сусрету са настојатељем Храма Светог Саве, владиком Стефаном, размотрили смо не само односе две цркве већ и сарадњу у сфери духовне културе.

Уз културно, између Србије и Русије постоји и дубоко духовно прожимање?

- И код Срба и код Руса, национални идентитет није везан само за језик и културу, већ и за веру. Ту смо слични. Код наших народа вера и култура су веома испреплетане. И у Русији и у Србији одржавају се, рецимо, дани духовне културе, у чијем оквиру уметници и представници цркве имају заједничке пројекте. Хтео бих да овде поменем Московски синодални хор, Хор Сретењског манастира и друге, који певају и духовну и световну музику.

Својевремено је Битеф имао посебан значај за руска позоришта. Шта од тих искустава можете да примените на фестивал "Чехов"?

- Битеф је увек посвећивао велику пажњу авангардним формама, а Мира Траиловић и Јован Ћирилов били су увек у току дешавања у позоришном свету. Они су на фестивал позивали наше најмодерније театре, као што су Позориште на Таганки, или Позориште на Малој Брони, где је радио Анатолиј Ефрос. Тиме је Битеф много допринео развоју наше уметничке мисли, а утицао је и на формирање концепта фестивала "Чехов". Узгред, професор Драган Клаић, који је руководио Позоришним институтом у Холандији, својим радом је такође проширио границе наше сарадње у најсавременијим позоришним формама. Сада смо са Милошем Латиновићем разговарали о могућности успостављања дијалога између Битефа и фестивала "Чехов", који би могао да обухвати и размену представа.

За културу кажу да је "мека сила" у дипломатији. У чему је, у том контексту, снага руске културе?

- Уопште не волим тај термин "мека сила", иако је уобичајен. Написано је о томе и десетак уџбеника и стотине различитих инструкција... Или је сила, или је мека. Наравно да сада постоје технологије које могу утицати на промену свести, и то читавих народа. И оне су познате. Међутим, када говоримо о култури, онда је то пре однос заљубљених. Моја, нажалост, сада већ покојна мајка, питала ме је, још када сам постао министар културе, шта ја то радим. Одговорио сам јој да се бавим љубављу. Јер, култури се дивите и зато јој тежите, она се не намеће силом. Томас Ман је једном рекао да постоје велике књижевности, француска, немачка и енглеска, а да је руска књижевност - света. То је та ирационална особина.

По чему је особена руска култура?

- Мислим да она неустрашиво показује човеку човека. Када читаш роман или гледаш позоришне представе, то је као одраз у огледалу. И када погледаш унутар себе, лако можеш да се згрозиш. Али, руска култура не руши природу човека. Разнолика је - између Толстоја, Достојевског и Чехова разлике су огромне. Достојевски је једном, говорећи о Пушкину, приметио да руска књижевност има у себи свесветско одјекивање, другим речима, цела светска култура нађе у њој свој одјек. У својим највећим дометима руска књижевност није ни локална, ни регионална. Њена карактеристика је и што је прожета изузетним саосећањем према човеку и свету. Овде говорим пре свега о високој, класичној култури, а требало би се сетити и периода револуционарне утопије, двадесетих година и руске авангарде која је такође била веома привлачна. Што сам старији, јасније разумем да се тај правац надовезује на читаву руску културу, почев од средњег века. Иначе, не делим културе на боље и горе, јер је свака велика на посебан начин. Да додам да су српска и руска средњовековна култура испреплетане, као што можемо пронаћи и више паралела у руској књижевности са Андрићем или Павићем.

На Западу, руска култура постала је жртва политике, па под санкције потпадају и велика, темељна, светски значајна дела...

- Култура не би требало да буде жртва политичких размимоилажења, чега је нарочито било у првој половини прошле године. Тај проблем још није нестао, иако слаби. Миланска скала је 7. децембра отворила нову сезону "Борисом Годуновим", а трећина уметника су били Руси, улогу Годунова тумачио је наш велики бас Илдар Абдразаков. Наша певачица Олесја Петрова певала је Вердија у Метрополитену. Међутим, и даље се дешавају случајеви без преседана. Пре неколико дана општинска власт у Француској одбила је да продужи уговор и узме новац од Русије за одржавање нашег гробља у месту Сен Женевјев де Боа, крај Париза. На њему су сахрањени, између осталих, Буњин и Нурејев. Покушавамо да проблем решимо преко дипломатских представника. Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен каже да је читала Толстоја и Достојевског, тврдећи да није против руске културе, већ против Кремља. Мислим да је то, благо речено, лукавство. Став Русије је једноставан: не желимо самоизолацију, отворени смо за сарадњу у науци, култури и образовању, али никога нећемо молити за то. Свет је заиста велики, а његов већи део и даље сарађује са нама - Кина, Индија, Латинска Америка, земље Персијског залива... Укинути културу је сасвим немогуће, а руска је део светске културе.

ПУТИН И ЧУВАЊЕ ТЕМЕЉНИХ ВРЕДНОСТИ

УПИТАН да као специјални изасланик открије неке Путинове културне афинитете, саговорник каже да их руски председник никада не показује, јер добро разуме да је култура сфера слободног стваралаштва:

- Али, зна се да се са великим поштовањем односи према нашим истакнутим уметницима, као што су, на пример, Валериј Гергијев, Никита Михалков и многи други. Иначе, недавно је донет указ председника, који се односи на очување темељних духовних вредности које одређују наш идентитет. У том смислу не крије да се држи одређених конзервативних ставова када је реч о породичним и људским вредностима. Сматра, што је са мог гледишта сасвим праведно, и да се највише вредности европске културе, њен високи хуманизам, сада на одговорнији начин чувају у руској култури него у савременој европској.

Музеј Ермитажа у Санкт Петербургу, Фото Shutterstock

Култура не сме да ствара конфликте

У СРБИЈИ углавном постоје информације које се односе на политичке догађаје у Русији, али мање о оном што се у нашој земљи дешава, рецимо, у области науке и образовања - каже саговорник. - Између осталог, занима ме проблем уџбеника у различитим земљама, јер наша деца читају различите историје. На Балкану, уџбеници у Србији, Хрватској, Босни и Херцеговини или Словенији "причају" различите приче. И код нас, када се пореде уџбеници, рецимо, из Киргизије, Казахстана, Узбекистана и Русије, видите да су то умногоме различите историје. Ипак, наша деца морају међусобно да разговарају и да разумеју о чему се ради. Физика и математика су јединствене, али не и књижевност и историја. Култура не сме да ствара конфликте.

ДУБЉЕ РАЗУМЕТИ СЛИЧНОСТИ

ЧИНИ МИ СЕ да би у Русији разумевање Србије такође могло да буде боље. Новине много пишу о ситуацији на Косову, односима Београда са Подгорицом или Бриселом, што је само политички аспект савременог живота овде, а могао би да буде представљен на разноврснији и дубљи начин. Рецимо, да се боље разуме да су Срби, после распада Југославије, постали раздвојен народ, јер су се затекли у свим републикама које су чиниле Југославију. То много подсећа на ситуацију са Русима у бившим републикама СССР-а. Могуће је, уз постојеће разлике, наглашавати наше сличности и кроз ову веома важну и осетљиву тему идентитета.

Препоручујемо

Култура

0 1

ПРОФЕСОР ДР ДРАГАН ПАВЛОВИЋ: Иглу за анестезију заменио оловком

16. 12. 2025. у 14:40

Култура

0 0

42. НУШИЋЕВИ ДАНИ У СМЕДЕРЕВУ: Нушићева награда за животно дело Тањи Бошковић

16. 12. 2025. у 10:09

ТВ Новости

0 0

ИВАНА МИЛЕНКОВИЋ ЗА "ТВ НОВОСТИ": Судбина отвара врата, али избори говоре ко смо, а неки снови траже тишину да би порасли (ФОТО)

12. 12. 2025. у 12:15

Култура

0 0

ТРИБИНА „ДНЕВНИК О ЦРЊАНСКОМ“ У НОВОМ САДУ : Културни центар Војводине „Милош Црњански“

11. 12. 2025. у 12:38

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације