СКУПЉАЈУЋИ НОВАЦ ЗА ДРЕС ОТИШАО У ГЛУМЦЕ: Поводом пола века од смрти Северина Бијелића изложба у Музеју Народног позоришта

ПОД једноставним, али хируршки прецизним и поетски тачним насловом, "Северин Бијелић - величина једноставности", синоћ је у Музеју Народног позоришта отворена изложба аутора Драгана Стевановића, поводом пола века од смрти овог изузетног, прерано преминулог глумца.

Фото Музеј Народног позоришта

Северин Бијелић (1921-1972) био је син нашег познатог сликара и сценографа Јована Бијелића. Случај је хтео да су његовог оца уметнички путеви одвели у Краков, где се заљубио у ученицу учитељске школе. Из те младалачке љубави родила се ћерка Дубравка (као скојевка стрељана је 1944. на Бањици), а потом и син Северин, који је име добио по деди Пољаку. У једном разговору за "ТВ новости" 1965, приповедао је:

- Ја сам право дете театра. И зачет сам, и родио се, и одрастао - иза кулиса. Становали смо у једној собици у позоришту код "Мањежа", где је сад Југословенско драмско. Постао сам спортиста, и мом "клубу", оном са пољанчета на Сењаку, биле су потребне неке паре за мајице. Спремили смо приредбу и замолили нашу комшиницу, тада чувену глумицу Жанку Стокић, да учествује у њој. Пристала је. Све је било лепо. Али, на крају, рекла је Јовиши Војновићу и мени: "Вас двојица имате талента. Ви да будете глумци!..."

Из филма "И бог створи кафанску певачицу", Фото IMDb

И би глумац. У Београду је положио малу матуру и завршио двогодишњу приватну трговачку школу, 1939. године. Током окупације радио је као чиновник у градској Општини, бавећи се глумом у Академском позоришту и Позоришту "Србозар". После рата играо је у Јагодини и на Цетињу, а после завршетка Драмског студија Народног позоришта у Београду постао је члан театра у Панчеву, где се задржао три године (1946-1949). Већ следеће године ући ће у ансамбл националног театра и на тој сцени остати до краја живота.

У краткој, али богатој каријери остварио је педесетак улога у театру и тридесет шест на филму. Његов таленат, како аутор изложбе подсећа у каталогу, био је изузетно савременог сензибилитета и нарочито долазио до изражаја у карактерним улогама, посебно доброћудних, благородних, хуманих ликова. Иако се са успехом опробао у свим жанровима, највећа уметничка достигнућа постигао је у комедијама, и то домаћим (Бранислава Нушића и Стерије Поповића), али и драмама Шекспира, Шолохова, Толстоја, Брехта, Стевана Сремца, Б.М. Михиза, Аце Поповића...

Са екипом БАСК-а, Фото Музеј Народног позоришта

- На изложби су фотографије из његовог приватног и професионалног живота, као и изводи из штампе. Нажалост, нема награда, јер у то време у Народном позоришту нису још додељиване глумачка признања - објашњава Драган Стевановић,аутор изложбе која обухвата само Бијелићев рад у Националном театру.

- Његов најзапаженији глумачки задатак био је Инкиостро у "Сабљи димискији" Аце Поповића (1965). Широку популарност стекао је оним чувеним "ТВ букваром" са Миром Ступицом као Киком Бибић. Играо је све. У једном интервјуу је рекао да није бирао улоге.

Северинов отац Јован Бијелић и син Павле, Фото Музеј Народног позоришта

Главне улоге никад га нису привлачиле, само зато што су главне. Ако је била и минијатура, а њему се допала, прихватао је. Изузетно свестран глумац, при том самоук! Професор Јоза Лауренчић говорио је својим студентима: "Идите да видите како изгледа рођени глумац".

На изложби (која ће бити отворена до краја марта) планирано је и приказивање кратког документарног филма, са инсертима из десетак Бијелићевих остварења на великом платну.

Јер, извесно је да ће остати упамћен по филмским, а не позоришним улогама: једина сачувана представа у којој је играо је Глишићева "Подвала" из 1968. године, у режији Јована Путника.

ЈЕДАН ОД ОСНИВАЧА ЗВЕЗДЕ

ПОЗНАТИ глумац био је истакнути и свестрани спортиста, посебно фудбалер: бранио је за БАСК и Обилић, а играо је и за младу репрезентацију Краљевине Југославије. На месту голмана БАСК-а заменио је чувеног "Ел гранде" Милована Јакшића, голмана репрезентације Србије у Монтевидеу. Остао је уписан и као један од оснивача Црвене звезде, да би потом наступао и за ривалски, тек основани Партизан. Као пливач постао је вишеструки државни рекордер, касније и ватерполиста.

"Сабља димискија", Фото Музеј Народног позоришта

ФИЛМСКА КАРИЈЕРА

НАЈЗНАЧАЈНИЈЕ улоге остварио је у филмовима "Невјера" (1953), "Аникина времена" (1954), "Велики и мали" (1956); "Буђење пацова" (1967), "Кад будем мртав и бео" (1967) и "Заседа" (1969) Жике Павловића; "Песма са Кумбаре" (1955) Радоша Новаковића, "Ешалон доктора М." (1955) Жике Митровића, "Госпођа министарка" (1958) Жоржа Скригина...

Препоручујемо

Култура

0 2

ЧАРОБНИЦА ПОЗОРИШНЕ СЦЕНЕ: Изложба о Божани Јовановић, једној од наших највећих костимографкиња, у Музеју Народног позоришта

06. 06. 2022. у 15:22

Култура

0 0

МУЗЕЈ НАРОДНОГ ПОЗОРИШТA НА МАНИФЕСТАЦИЈИ "МУЗЕЈИ ЗА 10": Изложбе, обилазак здања , концерти од 14.до 20.маја

12. 05. 2022. у 16:23

ТВ Новости

0 0

ИВАНА МИЛЕНКОВИЋ ЗА "ТВ НОВОСТИ": Судбина отвара врата, али избори говоре ко смо, а неки снови траже тишину да би порасли (ФОТО)

12. 12. 2025. у 12:15

Култура

0 0

ТРИБИНА „ДНЕВНИК О ЦРЊАНСКОМ“ У НОВОМ САДУ : Културни центар Војводине „Милош Црњански“

11. 12. 2025. у 12:38

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације