КАД ЈЕ СВЕТ У КРИЗИ - "ПРОРАДЕ" КЛАСИЦИ: Најзначајнији наслови књижевне баштине на домаћим позоришним сценама у прошлој години (2)

В. Стругар

05. 01. 2023. у 14:00

НАШ "живи класик" Љубомир Симовић неком приликом дао је своју дефиницију класика као "непокретне тачке традиције", а ова мисао би се, на најлепши начин, могла заокружити речима аустријског композитора Густава Малера да традиција није обожавање пепела већ одржавање ватре.

КАД ЈЕ СВЕТ У КРИЗИ - ПРОРАДЕ КЛАСИЦИ: Најзначајнији наслови књижевне баштине на домаћим позоришним сценама у прошлој години (2)

"Магбет“ Фото Народно позориште Београд

Јер, шта је друго него "одржавање ватре" када свака нова генерација, из свог угла и времена, поново ишчитава Шекспира, Чехова, Молијера, Стерију или Нушића? Као у свакој уметности, и у позоришту се смењују поетике и естетике, али се и публика и редитељи стално враћају делима непролазне вредности, онима која говоре о вечним људским темама и дилемама. Да су таква дела увек сигурно уточиште и прибежиште, сведочи и недавно искуство: у години када је цео свет био забрављен због короне, музеји и театри отварали су виртуелна врата за најзначајнија остварења културне баштине. И док једна пошаст смењује другу (ратови, миграције, економска криза), чини се да је све већа потреба да у узнемирујућим гибањима нађемо ону Симовићеву "непокретну тачку".

- Живимо у преломним временима, у којима долази до сублимације досадашњег искуства. Очигледано је да се цео свет (а с њим и свест) помера из неког конмформистичког, удобног стања у стање напетости и самопреиспитивања - истиче глумац Бранислав Лечић. - Не дешава се то сваке године, можда на деценију или чак пола века. Онда увек "прораде" класици. У преломним, историјским тренуцима појача се нека врста присуства човека у стварности. Као да се отворе очи и осетимо да смо способни да се позабавимо јаким и великим темама, најчешће класиком и великим ауторима. Снажне емоције појављују се у тренутку када постоји опасност за животни опстанак и смисао постојања. Где год се такве ствари дешавају, класика има шта да каже: зато се и ради.

"Лепотица и звер" Фото Бошко Буха

На констатацију да редитељи обично кажу како постављају одређене наслове кад имају добре поделе, и питање да ли и класик мора да "сачека" великог редитеља, познати глумац одговара:

- То је потпуно сигурно. Ако су уистину велики, имају посебан "апарат" за текст који ће у датом тренутку најбоље одговарати времену. Анализира се једна психологија, ментално и емотивно, па и етичко стање које друштво у датом тренутку има. Једноставно, одређени текстови веома добро умеју да проговоре, сублимирају потребе или неспоразуме времена. Добар редитељ тражи текст који у датом тренутку може да заживи, али у истом моменту и глумца, екипу, која може да га изнесе. Све је то повезано, јер и глумци имају своју перцепцију стварности.

Фото З. Јовановић

Бранислав Лечић

Лечић истиче да је за класику потребан зрео глумац, између осталог, јер постоји веома важна ствар кад је у питању стих:

- Стих шаље мисао, а то може само онај ко разуме шта Шекспир или неки други аутор хоће да каже. Мораш у себи да пронађеш ослонац, да то не би било патетично, јер ако јесте, онда је "упевавање" стиха и руши се његов смисао. Кад говоримо о класици и стиху, веома је важан редитељ, али је још важнији - глумац. Он мора да га изнесе, претвори у реализам и њиме пренесе смисао.

"Пучина" Фото ЈДП/Н. Бабић

На позоришној сцени није битна само класика за одрасле, већ и за децу. На њој се васпитавају, одрастају, усвајају вредности и етичке норме:

- Можда је класика за децу данас још важнија него раније, јер кад кажемо класика - мислимо на бајке. Оно што је чини значајном (а на "Бухиној" сцени играли смо и Шекспира, Молијера, Голдонија) вечито је и увек може да се тумачи на нов и свеж начин. То су универзалне теме, велики писци. На таквим делима деца треба да се едукују - објашњава редитељ Милан Караџић. - У позоришту за најмлађе увек би на репертоару требало да буду бајке. "Успавана лепотица", "Снежана и седам пауљака", "Пепељуга", јаки су наслови који имају нове верзије и читања, нове и редитеље и глумце.

Фото В. Данилов

Милан Краџић

"ЧИТАЊЕ" ВЕЛИКАНА

- КАДА говоримо о класичној комедији (Стерији и Нушићу) одмах гласам за Дејана Мијача. За тумачење Шекспира је Душан Јовановић био веома занимљив и добар, па и Жорж Паро... Преко Битефа смо упознали велике уметнике попут Брука, Љубимова, Пине Бауш, Роберта Ћулија... Наравно, међу нашима мислим на Егона и Јагоша - издваја Лечић своје омиљене редитеље за "читање" класике.

 

ТРЕНДОВИ И ПАЖЊА

ДЕЧЈА пажња није увек иста, развија се и расте. Примера ради, "Лепотицу и Звер" радио сам и пре петнаест година, сада сам направио другачију верзију. Оно што је краси, елементи су бајке, љубавне приче и хорора који је данас много присутан. Можемо говорити чак и о некој врсти тренда - наглашава Караџић.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Две звезде – једно спектакуларно вече!  Да загреје и преокрене будућност

Две звезде – једно спектакуларно вече! Да загреје и преокрене будућност

Рефлектори српске престонице синоћ су били уперени у две звезде - легендарног Здравка Чолића и заиста јединствену, потпуно нову звезду међу уређајима за загревање дувана - Плоом! У препуној хали 5 Београдског сајма, пред више од 1.500 људи и уз добро познате хитове као што су "Ти си ми у крви", "Чија је оно звезда“ и "Тебе чувам за крај", ЈТИ, прва и једна од највећих јапанских инвестиција и цигаретна копанија број један у Србији, лансирала је Ploom X Advanced - најсавременији уређај за загревање дувана са иновативном и јединственом HeatFlow технологијом усавршеном у Јапану.

10. 05. 2024. у 16:45

Коментари (0)

НОВАК ЂОКОВИЋ ТАЈНО У УРГЕНТНОМ ЦЕНТРУ: Ово су резултати прегледа после ударца флашом у главу!