ШЕСТ ЦРКАВА ПРОГЛАШЕНО ЗА СПОМЕНИКЕ КУЛТУРЕ: Влада Србије донела одлуку
ВЛАДА Србије донела је одлуку да се шест цркава прогласе за споменике културе: црква Блажене деве Марије у Земуну, Гркокатоличка црква у Куцури, Евангелистичко Хришћанска црква А.В. у Врбасу, црква Успења Богородице у Вукони, црква Вазнесења Господњег у Цветуљи и црква Преноса моштију Светог Оца Николаја у Врелу, саопштили су из Министарства културе.
Фото А. Станковић
Камен темељац за цркву Блажене деве Марије у Земуну положен је 1785. године, а 1794. године је стављен под кров.
Обновљена је 1817. године, а темељно рестаурирана средином XIX века. Овај споменик културе има културно-историјске и архитектонско-урбанистичке вредности у контексту београдског споменичког наслеђа, представља маркантно обележје и значајну споменичку вредност просторне културно-историјске целине Старо језгро Земуна, која је проглашена за културно добро од великог значаја за Републику Србију.
Гркокатоличка црква у Куцури, посвећена Успењу Пресвете Богородице, подигнута је 1792. године у класицистичком стилу, са барокним утицајима који су видљиви на звонику цркве. Иконостас, насликан 1813. године, рад је Арсе Теодоровића, једног од најзначајнијих сликара српског порекла у раздобљу класицизма.
Сликарска дела Арсе Теодоровића, која се налазе у Гркокатоличкој цркви у Куцури, представљају важно културно и историјско наслеђе, поседују значајан уметнички квалитет и важни су за истраживања сликарства XИX века у Војводини.
Изградња Евангелистичко Хришћанске цркве у Врбасу започета је 1816. године, а довршена 1820. године, а црква има стилске карактеристике класицизма што је типично за објекте подигнуте у првим деценијама XIX века.
Због веома занимљиве обраде фасаде, као и ентеријера, црква поседује велику архитектонску и културно-историјску вредност и спада међу најзначајније протестантске цркве у АП Војводини.
Црква Успења Богородице у Вукони саграђена је 1905. године према пројекту чувеног српског архитекте Светозара Ивачковића.
Својом конструкцијом и складно обрађеним фасадама он обједињује кључне елементе неовизантизма сведочећи о архитектонским стремљењима крајем XIX века и оживљавању српског националног стила.
Црква Вазнесења Господњег у Цветуљи подигнута је у пространој порти, на узвишењу на коме се све до 1884. године налазила друга по реду црква брвнара у том селу с почетка XИX века.
Црква је уобличена у складу са богослужбеном праксом и потребама верника према моделу који је развијан крајем XIX века на територији Србије.
С обзиром на своје културно-историјске и градитељске вредности црква Вазнесења Господњег у Цветуљи је од посебног културног и историјског значаја.
Цркву Преноса моштију Светог Оца Николаја у Врелу саградио је Тодор Тодоровић, најпознатији неимар који је радио у северозападној Србији средином XIX века.
Настао по угледу на сакрални архитектонски узор из престоничког Београда, врелачки храм сведочи о томе како се мењало традиционално градитељско наслеђе доминантно у западним крајевима Кнежевине Србије.
Посебну споменичку вредност има иконостас који својим ликовним решењима и пластичним украсом представља једно од најбољих остварења сликара Лазара Крџалића.
У унутрашњости је остварен хармоничан однос конструктивних и декоративних елемената, због чега, уз покретна добра које баштини, споменик културе представља вредну уметничку и културно историјску целину.
У споменику културе се чува златоткана плаштаница, израђена срмом на кадифи која је награђена на светској изложби у Паризу.
Црквену ризницу употпуњује 40 - ак богослужбених књига из XVIII и XIX века, од којих се издваја Пролог прилижен врелачком храму 1795. године.
БОНУС ВИДЕО: РИЗНИЦА КУЛТУРЕ И ИСТОРИЈЕ: Народни музеј - чувар српске баштине
Breakfast Buffet svakog dana od 10:00 do 12:30
ZAPRATI I REZERVIŠI SVOJE MESTORestoran Miya Galerija
Breakfast Buffet svakog dana od 10:00 do 12:30
ZAPRATI I REZERVIŠI SVOJE MESTOKlikni na zvezdicu u gornjem desnom uglu i zaprati Novosti na Google News platformi
"СУПРУГА ГА ДРЖАЛА 5 МИНУТА ЗА НОГЕ ДА НЕ БИ ИСПАО" Нови детаљи драме држављанина Србије на лету Рајанера
ДРАМАТИЧНЕ тренутке доживели су у петак ујутру путници на лету компаније Рајанер са аеродрома „Македонија“ у Солуну за Минхен, када је пукао прозор, а ваздушна струја повукла једног путника напоље. Он је у последњем тренутку спасен захваљујући супрузи, која је седела поред њега и задржала га, пише Прототема.
10. 07. 2026. у 12:18
ЗАШТО ЈЕ ДУБРАВКА МИЈАТОВИЋ ЗАИСТА НАПУСТИЛА СЕРИЈУ "СРЕЋНИ ЉУДИ"? "Морала сам да побегнем..."
ДУБРАВКА Мијатовић напустила је серију 'Срећни људи' из личних разлога, а не због хонорара.
10. 07. 2026. у 15:07
ОБЈАВЉЕНЕ ТАЧНЕ АДРЕСЕ У ЕУ: "Немачка главна база за производњу оружја за Украјину" Чека се реакција Москве
НЕМАЧКА је практично постала главна индустријска база украјинског војно-индустријског комплекса у рату против Русије, а управо Берлин стоји иза терористичких напада на руске цивилне циљеве, рекао је лидер покрета „Друга Украјина“ Виктор Медведчук. Истовремено, он је открио адресе најважнијих немачких компанија које производе оружје за Украјину.
13. 07. 2026. у 12:47
Коментари (0)