ФИДИЈА И ДАЉЕ ИСПРЕД КОНКУРЕНЦИЈЕ: Несвакидашња изложба "Идоли и ривали" у бечком уметничко-историјском музеју

Вукица Стругар

13. 12. 2022. у 06:11

НАДМЕТАЊА су крила уметности, ривалства је унапређују. Уз конкуренцију иде и завист, али и сарадња. На крају крајева, из сваког такмичења уметност увек излази као победник - речи су Сабине Хаг, директорке бечког Уметничко-историјског музеја, поводом отварања изложбе под атрактивним називом "Идоли и ривали" која у главном граду Аустрије траје до 8. јануара наредне године.

ФИДИЈА И ДАЉЕ ИСПРЕД КОНКУРЕНЦИЈЕ: Несвакидашња изложба Идоли и ривали  у бечком уметничко-историјском музеју

Фото: Танјуг

И баш као што је 430. године пре нове ере у надметању за најбољу статуу ("Рањене Амазонке") Фидија победио Кресила и Поликлеита, и данас (тренутно са 63 одсто) Фидија "води" у утакмици са конкурентима - одлуком посетилаца бечког музеја. Модерно доба и настојање да се развија све већа интеракција са посетиоцима, створило је живу везу са древном уметношћу: на улазу их чека шест пунктова за гласање (уз могућност да то учине и од куће), па и извештај о тренутном билансу у надметању парова или групе уметника. У поставци "Идоли и ривали" је 120 радова од антике до краја 18. века, чији аутори копирају, подражавају или се, једноставно, "креативно диве" својим савременицима и претходницима...

Како је то изгледало у античка времена, показује једна ваза осликана у Атини 500 година пре нове ере. Кичице су "укрстили" Еутимид и Еуфроније, а овај први није одолео да на полеђини свог рада злурадо запише, "онако како Еуфроније то никада (не би могао да наслика". Много векова касније, 1400. отворен је конкурс за бронзана двокрилна врата на крстионици у Фиренци. Између Брунелескија и Гибертија комисија (од 34 члана) одлучила се за Гибертија, али је посетиоцима музеја сада дата могућност да кажу своју реч и можда исправе неправу.

Сто година касније, Фирентинска република расписала је конкурс за декорацију сале великог већа Палате Векио и наручила од Микеланђела и Леонарда да насликају свој приказ славне битке. Њихове зидне слике никада нису завршене, па нема ни одговора на питање ко је победио у овој борби дивова... Нису се само надметали уметници већ и сама уметност: Бенедето Варки је 1547. поставио питање да ли је боље сликарство или вајарство, на које је осам уметника послало одговор. Вајари су као кључни аргумент навели да се њихово дело може посматрати са свих страна, док је Лоренцо Лото показао како и сликарство може да прикаже предмет из више углова.

Понекад је завист била главни покретач или последица ривалства. Биограф Ђорђо Вазари записао је како је Андреа дел Кастањо стекао поверење свог ривала да би га намамимио на скривено место и убио! Касније се утврдило да то није истина, али узалуд - прича је увелико узела маха. Ипак, није само љубомора инспирисала уметнике у одмеравању снага: када је 1578. од Лавиније Фонтане затражено да уради аутопортрет уз аутопортрет Софонисбе Ангуисоле, Лавинија је пуна поштовања написала да када би се ова два дела ставила једно поред другог, Софонисбина уметност би "могла да покаже свој сјај у још већем ефекту".

Иначе, поменути Вазари позвао је млађе уметнике да што верније имитирају Микеланђела, а један од оних који је прихватио изазов био је Рубенс. У осликавању "Силовања Ганимеда" створио је "моћно ново дело богато алузијама" на понуђени узор. Сам Рубенс био је изазов за свог ученика ван Дајка који је још као студент могао савршено да га имитира, што је и показао сликом "Свети Амброзије и цар Теодосије".

Нажалост, постоје и такмичења са трагичним епилогом: 1666. године Паудис је одмеравао снаге са још непознатим уметником Росенхофом, осликавајући слику "Вук, лисица и овца".

Да ли је баш ово надметање утицало да Паудис умре само неколико дана касније, остаће тајна. Сликари животиња (анималисти) нису увек били противници већ и сарадници. Тако је Рубенс за своју чувену "Главу Медузе" позвао Сандерса да на њој ослика змије. Иначе, Рубенс се такмичио са Леонардом и Каравађом, који су пре њега радили исте теме.

Све у свему, надметања је било још од античког доба, међутим, у ренесанси и бароку постала су, на неки начин, полуга стваралачког напретка: у 17. веку уметничке академије (Рима, Париза, потом и Беча) саме су организовале такмичења и тако дизале лествицу мајсторства. Јавне изложбе, познате као салони, постале су престижни друштвени догађај. Тако је 1771. године чувени Париски салон организовао изложбу са понуђеном темом, па су се портрети познате личности или брода који тоне нашли на многим радовима. Исте године Француска краљевска академија организовала је такмичење чија је награда била стипендија за студирање уметности у Риму. Остало је забележено да је 23- годишњи Давид изгубио од старијег Сувеа у третирању исте теме - "Борба Марса и Минерве"...

У наше време посетиоци музеја добили су прилику да одлучују о победнику притиском на дугме или електронским путем. У међувремену, само је технологија напредовала јер су у античко доба то исто чинили каменчићима или крхотинама грнчарије. До 8.јануара још има дана да се утврди ко је однео победу у надметању између Микеланђела, Леонарда, Рубенса, Тицијана, Тинторета, Дирера и других, кроз узбудљиво уметничко путовање пуно анегдота, исписаних у књижици штампаној овим поводом. Овакав концепт обезбеђује свима не само приступачност већ и могућност "одлучивања" - од обичног посетиоца до врхунског познаваоца уметности.

Педантна статистика

УЛАЗНИЦА за Уметничко-историјски музеј стаје 18 евра, али се на самом улазу на изложбу "Идоли и ривали" плаћају још додатна три евра. И код педантних Аустријанаца ово ствара збрку, будући да су сви посетиоци обавезни да ствари оставе у касетама, а са собом, евентуално, понесу само мобилни телефон. Оваква пракса додуше спречава могућност, у последње време "популарног" скрнављења дела, ипак, ствара непотребне гужве и враћање по новац, што би се могло избећи обавештењем на благајни.

Иначе, при куповини улазнице поставља се питање сваком појединачном посетиоцу: "Из које земље долазите?" А одмах, затим, и објашњење: "То је због статистике"...

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
КО ЈЕ ДАВИД КНЕЖЕВИЋ КОЈИ ЈЕ УХАПШЕН У МАЈАМИЈУ: Након нестанка супруге Ане побегао за Србију

КО ЈЕ ДАВИД КНЕЖЕВИЋ КОЈИ ЈЕ УХАПШЕН У МАЈАМИЈУ: Након нестанка супруге Ане побегао за Србију

НАЦИОНАЛНА полиција ухапсила је данас у Мајамију Давида Кнежевића, супруга Ане Марије Кнежевић Хенао, Колумбијке која је нестала у Мадриду 2. фебруара. Давид Кнежевић, држављанин Србије, био је главни осумњичени откако су америчка полиција и ФБИ прикупили доказе да је реч о насилном нестанку, сазнају шпански медији.

06. 05. 2024. у 17:33

ЦРНА ГОРА КЉУЧА ЗБОГ ПРЕПРАВКЕ РЕЗОЛУЦИЈЕ: Влада у Подгорици предлаже амандмане на спорни немачки документ

ЦРНА ГОРА КЉУЧА ЗБОГ ПРЕПРАВКЕ РЕЗОЛУЦИЈЕ: Влада у Подгорици предлаже амандмане на спорни немачки документ

ВЛАДА Црне Горе ће уз посредовање САД предати два амандмана на немачку Резолуцију о Сребреници у циљу постизања што бољих односа и смиривања политичке напетости у региону.

07. 05. 2024. у 07:00

Коментари (0)

КАДА ЈЕ РАК ПЛУЋА ИЗЛЕЧИВ? Докторка Ђурђевић дала одгоор на питање о страшној болести (ВИДЕО)