ПОГЛЕД ИСКОСА: Метафизика Доловачког

Галерија РТС најчешће представља високе домете српског сликарства и вајарства, у распону од међуратних класика до живих сликара средње генерације.

Vasa Dolovački, Slutnja, 2018. ulje na platnu

Она није отворена за експерименталну уметност и по томе је уз Галерију Дома Војске Србије особена. Исто тако у њој се не представљају сасвим млади, полуафирмисани и недоказани уметници, који и када су успешни често из разних разлога одустају од уметности.

Имати изложбу у Галерији РТС значи за живота постати нека величина у свету ликовне уметности, скоро класик за живота, окренут најчешће чистој ликовности а не авангардизму визуелне уметности као ширег и мање обавезујућег стваралачког домена. Током новембра самосталну изложбу слика у њој има сликар, цртач и професор Василије Васа Доловачки (Баваниште, 1960). О његовом стваралаштву објављене су две обимне монографије, а најстудиозније се његовим опусом бавио познати књижевник и есејиста Драган Јовановић Данилов. У Галерији РТС су сада представљени нови радови, понеки и већег формата тог професора и угледног уметника чији се израз зачео у интимизму и на камерном формату слике.

Реч је ствараоцу који је међу реткима у нашој уметности успео да усагласи поетски реализам са метафизичким сликарством, а то су две старе стилске формације у српској фигуралици, потичу из времена бидемајера и академског реализма и фантастике Стевана Алексића и Леона Коена у деветнаестом веку. Из перспективе свог умећа и заснованости поетике Доловачки сме да критикује и Салвадора Далија јер не узима ништа из надреализма већ из симболизма који као неупоредиво оригиналнији претходи надреализму.

Доловачког занима утихнулост, минуле димензије постојања, оно најтише и насмиреније, стварање на рубу времена и великих ликовних догађаја. Једна од посебних слика са ове изложбе се у том смислу зове "Звуци тишине". Видимо да без актуелне медијске помаме, дубоко садржајно, клонећи се хиперреализма и вулгарног реализма малих мајстора, Доловачки на сваки начин избегава естетику шокантног и ружног као и кича, комерцијалне обесмишљености у коју пречесто запада савремени реалистички израз.

Он је нашао идеалну меру за спајање поетског и симболичког, постимпресионистичког у третману материје и метафизичког у садржају, јаве и сна. Његова велика ликовна култура и несумњиво изворно владање фигурацијом, у смислу људске и животињске анатомије, пропорција, перспективе и инкарната чине га способним да се ухвати укоштац са великим и старим ликовним проблемима у настојању да их реши на нов, свеж и актуелан начин. Тако сада у његове слике улазе марине, градска архитектура, пејзажи па и они специфични, алпски, који су некада имали своје велике мајсторе а који се сада не сликају. Сходно томе су и његове композиције смело решене и добро засноване, Доловачки веома води рачуна о посебним стратегијама успешног освајања уљане слике, са свим њеним класичним законима.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације