ДАСКЕ КОЈЕ СУ ЖИВОТ ЗНАЧИЛЕ: Отворена изложба у Културном центру Србије у Паризу посвећена српском позоришту у Великом рату
КАДА им је било најтеже, српски војници из Првог светског рата умели су да покажу дух и одрже највиши морал, а о томе сведочи и изложба Музеја позоришне уметности Србије у Културном центру у Паризу под називом "Српско позориште у Великом рату".
- Пажљиво смо бирали тему са којом ће се наш музеј представити у Паризу. Сећања на Први светски рат заједничка су за оба народа, српски и француски. Прича о позориштима је веома занимљива и говори о духу српског народа у најтежим временима за човечанство у 20. веку. Српски народ је остао богат духом и у заробљеништву, и на фронту. Постојала су, чак, при болницама, и рековалесцентна позоришта - истиче, за "Новости", директорка музеја Весна Буројевић.
Српска позоришта су се тако рађала у Грчкој, Француској, Тунису, али и у Бугарској, Мађарској, Аустрији. Занимљиво је да их је у логорима у Аустроугарској основано преко шездесет.
- Позориште основано у Лазуазу код Бизерте дало је преко двеста представа. Посећивао га је и адмирал Гепрат - истиче Буројевићева.
Фотографија са чувеним адмиралом у гледалишту представљена је на улазу у Културни центар Србије. На фотосима су између осталих и позорница Војничког позоришта Деветог пешадијског пука, Ансамбл Вардарске дивизије, чланови трупе "Тоша Јовановић" после извођења "Ђида" на Солунском фронту, одломци из представе "Кнез Иво од Семберије" на положају Груниште...
- Тема је фасцинантна и што дубље улазите у њу, све вам је јасније колико је јединствена.
Био је то период када су званична позоришта престала да раде, и на територији кнежевине, и на територији данашње Војводине. Глумци су ишли у збегове с народом или су били мобилисани. Где год да су се затекли, оснивали су позоришта. Негде су иницијатори били заљубљеници у театар, студенти, интелектуалци. Командама је одговарало да се бар на тренутак скрене пажња од изузетно тешких услова. Право је чудо у каквим су се приликама рађала ова позоришта - истиче Јелица Стевановић, која је уз Мирјану Одавић ауторка изложбе.
Глумили су домаће ауторе, попут Нушића и Стерије, али и стране, као што је Молијер.
Права је уметност и то како су се сналазили за сценографију и костим. Од конзерви из кантина правили су оклопе, кациге, токе, од шаторских крила плаштове, а зечје крзно "претварали" у огртаче од хермелина. Изложене фотографије сведоче о томе да би многе од ових представа могле да буду приказане у било ком класичном позоришту.
- Имали су веома много маште. И све је изгледало веома веродостојно. Истовремено, многи су даривали своја цивилна одела и ношње позориштима. Занимљиво је да су женске улоге углавном глумили мушкарци, тако верно да су одушевљавали публику - наводи Мирјана Одавић.
Театар је пратила и озбиљна музичка сцена.
- Веома важну улогу имали су војни, као и цивилни оркестри међу којима је било и ромских. Велику популарност имао је Оркестар краљеве гарде предвођен Станиславом Биничким који је послат у Француску. У Тулузу је пола града дошло на железничку станицу да их дочека - каже Одавићева.
Поставку прате и филм Предрага Тончића сачињен од грађе Музеја и Кинотеке, као и каталог који је дизајнирао Јован Тарбук.
НАШ НЕСАЛОМИВИ ДУХ
- ИЗЛОЖБА показује несаломивост српског духа, када и у најтежим тренуцима морамо да нађемо повод и начин да се радујемо. То је оно што нам данас недостаје. Сви смо упали у неку депресију и од малих ствари правимо велике проблеме. А ови људи који су свакодневно били на ивици живота и смрти показивали су снагу духа и свима оставили пример какви треба да будемо, ратници кроз живот - истакао је, за "Новости", владика западноевропски Јустин на отварању изложбе.
Препоручујемо
ДАН ОСЛОБОЂЕЊА ГРАДА У ПРВОМ СВЕТСКОМ РАТУ: Зењанин не заборавља српске јунаке (ФОТО)
16. 11. 2022. у 18:51
СТЕПА КОД ЈЕДРЕНА ОСВЕТИО УГЉЕШУ И ВУКАШИНА: Пре 85 година у Чачку преминуо војвода Степа Степановић, велики српски војсковођа
БРИЖЉИВО упаковане две нагореле воштанице и једна раскошна османска сабља пронађене у скромној соби Степе Степановића после његове смрти 27. априла 1929. откриле су да велики војсковођа није сматрао победе на Церу и Солунском фронту најважнијим биткама које је водио, већ освета средњовековних српских витезова изгинулих у Маричкој бици.
28. 04. 2024. у 06:30
РЕЗОЛУЦИЈОМ О СРЕБРЕНИЦИ ПРИКРИВАЈУ СВОЈЕ ЗЛОЧИНЕ: Немачка историјски фалсификат потура на годишњицу ослобођења Дахауа, фабрике смрти
НЕМАЧКА која је главни спонзор сарајевске „Резолуције о Сребреници“ покушава да прогура тај цинични историјски фалсификат кроз Генералну скупштину УН у време једне трагичне годишњице, ослобођења концентрационог логора Дахау, неспорног сведочанства о највећем геноцидном програму у историји човечанства чији је аутор – Немачка.
28. 04. 2024. у 07:00
ИЗБАЦИО ЈЕ ИЗ СТАНА ЗБОГ ДРУГЕ: Како је пукла веза Катарине Радивојевић и Оливера Мандића
ЊИХОВА десетогодишња веза се расула у парампарчад кад се у животу Оливера Мандића појавила 22 године млађа дама.
28. 04. 2024. у 12:13
Коментари (0)