ИСТОРИЈА ПОД ШАТОРИМА: У крагујевачкој "Рими" представљени радови Радоша Антонијевића
НАШ угледни вајар, професор и декан Факултета ликовних уметности Радош Антонијевић, четири пута узастопно није представљао Србију на Бијеналу у Венецији, иако је од 2015. до 2022. учествовао на свим конкурсима за поставку у нашем националном павиљону у Ђардинима.
У Галерији "Рима" у Крагујевцу, од четвртка увече, зато представља макете, скице, дигиталне моделе и скулптуре, које су чиниле пројекте намењене највећој ликовној смотри на свету.
Изложба названа "Венецији с љубављу", доноси тако његов "Косовски циклус - 101 година после" из 2015, као и пројекте: "На своме месту стајати" (2017), "О користи и штети историје за живот" (2019) и "Достојни среће" (2022).
- Сваки пројекат за полазну тачку узима форме које визуелизују пажљиво одабране идеје и места из прошлости, које су превазишле актуелност у својим савременостима и постале препознатљиви простори историјског искуства - пише у каталогу др Ана Ереш, историчарка уметности.
У пројекту "Косовски циклус - 101 година после", Антонијевић од шаторског платна прави Мештровићев "Видовдански храм" ("нереализовану форму монументализације идеје о заједништву и историјској тежњи јужнословенских народа за ослобођењем"), манастир Високе Дечане ("упечатљиву форму српске средњовековне традиције у сусрету са византијским и романичким културним просторима"), и Музеј савремене уметности у Београду ("који реализује идеју о модернистичкој и социјалистичкој еманципацији југословенског културног простора"). Шатор Мештровићевог "Видовданског храма" део је рада "О користи и штети историје за живот", у коме га ставља у дијалошки однос са глиненим попрсјем Јосипа Броза Тита, конфронтирајући два споменика, две југословенске идеологије, са намером да буду постављени у павиљону који је некада припадао Југославији.
Трећи рад са којим је конкурисао за Бијенале, "На своме месту стајати", мапира географски и историјски простор омеђен планинама Олимп, Синајска гора и Арарат и твори, како примећује Ерешова, крхку симболичку топографију колевке европске и хришћанске цивилизације, али и савремени хоризонт војних конфликата и незаустављиве миграција становништва - опет у материјалу и формату шатора. И "Достојни среће" подразумевају један - монументални шатор. Али, овога пута је изведен према архитектури венецијанске, барокне цркве Санта Марија дела Салуте. Наспарам овог чувеног здања из прве половине 17. века, поставио је скулптуру - сцену атентата на америчког председника Џона Ф. Кенедија у Даласу, односно тренутак када се његова супруга Жаклина успиње на задњи део аутомобила покушавајући да избегне смрт.
- Попут скулптуре, живот тежи да измакне пролазности - објашњава Ана Ереш.
- Радош Антонијевић скулпторским поступком рематеријализације објеката и обриса из прошлости дестабилизује могућност њихове монументализације у форми историје. То чини с љубављу према скулптури која увек пронађе начине да се оствари као догађај који обликује нове темпоралности.
ВОДИЧ КРОЗ ФЕНОМЕНЕ
САМОСТАЛНО се Радош Антонијевић (1969) представио у Салону МСУ и музејима савремене уметности у Бањалуци и Новом Саду. Излагао је и у Националном музеју савремене уметности у Букурешту, на Штајерској јесени у Грацу, и три пута на Октобарским салонима у Београду. Његове скулптуре налазе се у бројним јавним колекцијама у земљи и иностранству, а на ФЛУ је докторирао са темом "Корективи облика - водич кроз скулпторске феномене".
Препоручујемо
ЗЕЛЕНСКИ САЗВАО ЧИТАВ ГЕНЕРАЛШТАБ: Издао хитно наређење, тек сада следи хаос на фронту у Украјини
УКРАЈИНСКИ председник Владимир Зеленски хитно је сазвао састанак са високо позиционираним званичницима Генералштаба и војске због ситуације на фронту, наводи британски експерт Александар Меркурис на свом блогу на Јутјубу.
04. 05. 2024. у 20:06
У НЕДОУМИЦИ СТЕ? "Васкрсе" или "воскресе"? Овако се правилно честита Ускрс или Васкрс?
У СУСРЕТ највећем православном празнику, покушаћемо да разбијемо недоумице око тога како је правилно честитати Ускрс односно Васкрс.
04. 05. 2024. у 21:16
ПОСЛЕ ОПТУЖБИ ДА КРИЈЕ НАЦИОНАЛНОСТ И ВЕРОИСПОВЕСТ: "Ја сам Српкиња, крстићу сина у Храму!" Маја Беровић о ПРАВОМ имену и пореклу
"ЈА САМ Српкиња и поносим се тиме!"
01. 05. 2024. у 13:14
Коментари (0)