ИСТОРИЈА ПОД ШАТОРИМА: У крагујевачкој "Рими" представљени радови Радоша Антонијевића
НАШ угледни вајар, професор и декан Факултета ликовних уметности Радош Антонијевић, четири пута узастопно није представљао Србију на Бијеналу у Венецији, иако је од 2015. до 2022. учествовао на свим конкурсима за поставку у нашем националном павиљону у Ђардинима.
Фото И. Маринковић
У Галерији "Рима" у Крагујевцу, од четвртка увече, зато представља макете, скице, дигиталне моделе и скулптуре, које су чиниле пројекте намењене највећој ликовној смотри на свету.
Изложба названа "Венецији с љубављу", доноси тако његов "Косовски циклус - 101 година после" из 2015, као и пројекте: "На своме месту стајати" (2017), "О користи и штети историје за живот" (2019) и "Достојни среће" (2022).
- Сваки пројекат за полазну тачку узима форме које визуелизују пажљиво одабране идеје и места из прошлости, које су превазишле актуелност у својим савременостима и постале препознатљиви простори историјског искуства - пише у каталогу др Ана Ереш, историчарка уметности.
У пројекту "Косовски циклус - 101 година после", Антонијевић од шаторског платна прави Мештровићев "Видовдански храм" ("нереализовану форму монументализације идеје о заједништву и историјској тежњи јужнословенских народа за ослобођењем"), манастир Високе Дечане ("упечатљиву форму српске средњовековне традиције у сусрету са византијским и романичким културним просторима"), и Музеј савремене уметности у Београду ("који реализује идеју о модернистичкој и социјалистичкој еманципацији југословенског културног простора"). Шатор Мештровићевог "Видовданског храма" део је рада "О користи и штети историје за живот", у коме га ставља у дијалошки однос са глиненим попрсјем Јосипа Броза Тита, конфронтирајући два споменика, две југословенске идеологије, са намером да буду постављени у павиљону који је некада припадао Југославији.
Трећи рад са којим је конкурисао за Бијенале, "На своме месту стајати", мапира географски и историјски простор омеђен планинама Олимп, Синајска гора и Арарат и твори, како примећује Ерешова, крхку симболичку топографију колевке европске и хришћанске цивилизације, али и савремени хоризонт војних конфликата и незаустављиве миграција становништва - опет у материјалу и формату шатора. И "Достојни среће" подразумевају један - монументални шатор. Али, овога пута је изведен према архитектури венецијанске, барокне цркве Санта Марија дела Салуте. Наспарам овог чувеног здања из прве половине 17. века, поставио је скулптуру - сцену атентата на америчког председника Џона Ф. Кенедија у Даласу, односно тренутак када се његова супруга Жаклина успиње на задњи део аутомобила покушавајући да избегне смрт.
- Попут скулптуре, живот тежи да измакне пролазности - објашњава Ана Ереш.
- Радош Антонијевић скулпторским поступком рематеријализације објеката и обриса из прошлости дестабилизује могућност њихове монументализације у форми историје. То чини с љубављу према скулптури која увек пронађе начине да се оствари као догађај који обликује нове темпоралности.
ВОДИЧ КРОЗ ФЕНОМЕНЕ
САМОСТАЛНО се Радош Антонијевић (1969) представио у Салону МСУ и музејима савремене уметности у Бањалуци и Новом Саду. Излагао је и у Националном музеју савремене уметности у Букурешту, на Штајерској јесени у Грацу, и три пута на Октобарским салонима у Београду. Његове скулптуре налазе се у бројним јавним колекцијама у земљи и иностранству, а на ФЛУ је докторирао са темом "Корективи облика - водич кроз скулпторске феномене".
Препоручујемо
МЕДВЕДЕВ БРУТАЛНО ЗАПРЕТИО УКРАЈИНИ, ФРАНЦУСКОЈ И БРИТАНИЈИ: Русија би морала одговорити нуклеарним ударом
ЗАМЕНИК председника руског Савета безбедности Дмитриј Медведев запретио је да би Русија могла употребити тактичко нуклеарно оружје против Украјине, Француске и Уједињеног Краљевства уколико би Париз и Лондон Кијеву пружили нуклеарну технологију.
24. 02. 2026. у 13:45
ВАШИНГТОНУ СТИГЛО УПОЗОРЕЊЕ: Не покушавајте да нарушите наше односе са Москвом
БЕЛОРУСКИ председник Александар Лукашенко изјавио је данас да је на почетку преговора између Белорусије и САД упозорио Вашингтон да не покушава да наруши односе између Минска и Москве.
16. 02. 2026. у 15:09
"НЕМА КО ДА НАСЕЧЕ ДРВА": Руско село изгубило скоро све мушкарце у рату у Украјини
У РИБАРСКОМ селу Седанка, на руском далеком истоку, свакодневни живот је био тежак и пре рата у Украјини. Већина кућа нема основну инфраструктуру, као што су вода, унутрашњи тоалети или централно грејање, иако зимске температуре често падну и на -10 степени Целзијуса.
24. 02. 2026. у 09:43
Коментари (0)